Iako imaju status kulturnog dobra, deluje da će Kasarna sedmog puka i Kamena palata zahvaljujući leks specijalis biti pretvorene u ugostiteljske objekte
Leks specijalis, izglasan u Skupštini Srbije 7. novembra, odnosi se na deo Beograda između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske i obuhvata dve parcele, odnosno 37.000 kvadratnih metara ma kojima se nalazi kompleks Generalštaba.
Na tom prostoru su i dva nepokretna kulturna dobra: zgrade Kasarne sedmog puka i Palata starog Generalštaba, ili Kamena palata. Najnoviji crteži budućeg hotelsko-stambenog kompleksa ukazuju da će one ostati, ali da će biti zarobljene kulama. Pretpostavlja se i da će biti pretvorene u ugostiteljske objekte.
Kasarna sedmog puka
Kasarna sedmog puka se nalazi u Nemanjinoj 15. Na sajtu Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda piše da je podignuta krajem 19. veka prema planovima arhitekte Dragutina Đorđevića.
Sad predstavlja jednu od najreprezentativnijih sačuvanih građevina namenjenoj vojsci. Oblikovana je u duhu akademizma kao markantni ugaoni objekat sa tri ulične fasade. Njenim pročeljem dominira veliki, lučni portal i dve simetrične četvrtaste kule, čija se kubeta izdižu iznad krovne konstrukcije.
Šta čeka Kasarnu sedmog puka
Goran Vesić rekao je 20128. godine, dok je bio zamenik gradonačelnika, najavio da će tu biti gradska biblioteka „mesto sa čitaonicama i kafićima, gde posetioci mogu provesti ceo dan“.
Sad, prema renderima kompanije Trampovog zeta, tu, iznad velikog lučnog portala biće ogromni svetleći natpis – Kula Tramp.
Prema Centru za lokalnu samoupravu (CLS) Kasarna sedmog puta je napadnuta lex specialisom. Iako njeno rušenje nije predviđeno, kasarna će biti prenamenjena u hotelsku recepciju „što bi bilo ruganje srpskoj vojnoj i arhitektonskoj tradiciji.“ Prema važećem Zakonu o kulturnim dobrima, tako nešto je nedozvoljeno.
Kamena palata
Palata starog Generalštaba ili Kamena palata nalazi se u Nemanjinoj 33 i danas je sedište Vojnobezbednosne i Vojnoobaveštajne agencije. Građena je od 1924. do 1928. godine, prema projektu ruskog arhitekte Vasilija Vilhelma Baumgartena i bila je najmonumentalniji objekat vojne namene do tada podignut u Beogradu. Zidana je od 1924. do 1928. godine novcem dobijenim na ime ratne odštete od Austrougarske posle Prvog svetskog rata.
Bila je jedna od najmodernijih zgrada u Evropi namenjenih za sedište vojne komande, a 1937. godine proglašena je za najlepšu zgradu u Beogradu. U njoj je bilo sedište Generalštaba vojske Kraljevine Jugoslavije, a za vreme SFRJ – sedište Generalštaba Jugoslovenske narodne armije.
Velika ratna sala
U palati se nalazi jedna od najreprezentativnijih sala u Srbiji, čuvena Velika ratna sala za koju Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda navodi da spada u „najlepše izvedene sale u Beogradu svoga vremena“. U njoj su se donosile važne državne odluke, organizovani vojni balovi i zasedale vlade.
Enterijer Velike ratne sale predstavlja autentično remek-delo, ima velelepne palastre, stubove, iznad kojih je smeštena galerija sa lučnim otvorima. Krase je jonski stubovi, ratnička poprsja, bogato dekorisana tavanica tirkizno plave boje u čijem je centru ukrasni medaljon u obliku cveta.
U Salu ratnika na međuspratu ulazi se kroz grandiozna drvena vrata smeštena između masivnih stubova od grubo tesanog kamena. Iznad vrata nalazi se skulptura „Samsona i lava“, koju je izradio ruski vajar Vladimir Zagorodnjuk, autor dekorativnih skulptura i na mnogim drugim zgradama u Beogradu.
„Velika ratna sala je bila komandna soba prema želji kralja Aleksandra Karađorđevića. Lepotom i veličinom simbolizovala je podvig srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Obe prostorije su ekskluzivne“, rekao je 2009. godine za medije tadašnji pukovnik Dejan Janković.
Mala ratna sala
Na prvom spratu Kamene palate je Mala ratna sala, gde je smešten pravougaoni orahov sto sa 18 stolica ukrašenih lavljim šapama i glavama. Veruje se da je na jednoj od tih stolica sedeo vojvoda Živojin Mišić, a da je general Dušan Simović u Maloj ratnoj sali skovao plan za puč 27. marta 1941. godine. U Maloj sali Đeneralštab Kraljevine Jugoslavije donosio je konačne odluke o odbrani zemlje.
Stara zgrada Generalštaba pretrpela je oštećenja tokom NATO bombardovanja 1999. godine i narednu deceniju je bila zatvorena, sve do rekonstrukcije enterijera i fasade 2009. i 2010. godine koju je realizovao Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda. Tom prilikom, detaljno je obnovljena i Velika sala.
Šta čeka Kamenu palatu
Trenutno, sudbina Kamene palate nije poznata, nema jasne potvrde da će cela zgrada potpuno nestati. Pominje se mogućnost da bude pretvorena u kazino hotela. Predsednik Aleksandar Vučić je najavio da će tu biti muzej žrtava Nato bombardovanja.
Na osnovu ovdašnje prakse, arhitekte i konzervatori strahuju da status kulturnog dobra neće spasiti Kasarnu sedmog puka i Kamenu palatu ako ne od celog, a ono sigurno od delimičnog rušenja, u zavisnosti od potreba novih građevina.
Svako ko se zbog neke predstave ikad popeo stepenicama Bitef teatra, zna da u zgradi u kome je ovo pozorište ima i drugih stanara. Filip Gajić je to otkrio tek prilikom prve posete kolektivu kojim će rukovoditi
Protiv konzervatorke Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Estele Radonjić Živkov pokrenuta je krivična prijava povodom slučaja Generalštab,najverovatnije podstaknuta "odbranom" Nikole Selakovića
U toku je 21. Beogradska internacionalna nedelja arhitekture - BINA. Njena centralna tema se oslanja na iskustva Evropske Unije koja poslednjih godina favorizuje transformaciju postojećih struktura umesto novogradnje
JDP, uprkos lošim uslovima, ima uspešnu sezonu: tri premijere a u pripremi je četvrta, učešće na festivalima, nagrade...
„To što se ne šeta svaki drugi dan u drugom gradu, to ne znači da se bilo ko od tih ljudi predomislio, povukao ili razočarao. Ovo je pravi primer čuvene fraze: 'Zatišje pred buru'. Studenti pobeđuju!", priča za "Vreme" Marko Šelić Marčelo
Šta spaja Vučića i Legiju? A šta SNS sa Zemunskim klanom i Crvenim beretkama? Kakva je tu uloga Branka Ružića
Frustrirane budale na internetu nisu mogle da zaobiđu ni Viktora Mitića, dečaka od jedanaest godina koji hekla. To je vrli novi svet
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Intervju: Savo Manojlović, predsednik pokreta Kreni-Promeni
Za nas je najbolja strategija podrška studentskoj listi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
