U žiriju međunarodnog arhitektonskog konkursa za novu zgradu Teslinog muzeja nije bilo ni jednog stranog, ni domaćeg priznatog arhitekte, urbaniste, ni jedne obrazovne institucije, niti stručne organizacije – smatra Slobodan Maldini
„Beograd na vodi“ je za novi Muzej Nikole Tesle u zgradi nekadašnje fabrike hartije Milana Vape u Beogradu organizovao međunarodni arhitektonski konkurs. S obzirom na dugogodišnju praksu u prestonici i državi po kojoj investitor sam bira projektanta a ovaj zadovoljava njegov ukus, ovo organizovanje konkursa, pa još i međunarodnog, naišlo je na odobravanje javnosti.
Na konkurs je stiglo 46 radova. Pred sam kraj prošle godine javljeno je da su pobedili čuveni arhitektonski biro Zaha Hadid iz Londona i Bureau cube partners iz Beograda. Prvi su u Beogradu projektovali K Distrikt kod Kalemegdana, a drugi su autori stambene višespratnice pored Pedagoškog muzeja i Sky Line u Beogradu na vodi, i bliski su vlasti.
Nekako tad se saznalo i ko su bili članovi žirija ovog, u nas retkog, međunarodnog arhitektonskog konkursa.
Nelogičnosti
Arhitekta Slobodan Maldini kaže za portal „Vremena“ da u ovom konkursu postoje brojne nelogičnosti.
Podseća da je zgrada bivše Zapine fabrike hartije deo nacionalno vrednog arhitektonskog kompleksa, da je 2013. godine uvrštena na listu nepokretnih kulturnih dobara, i da „zauzima visoko mesto u nacionalnoj istoriji arhitekture kao jedan od najznačajnijih i najočuvanijih objekata industrijskog graditeljstva u prestonici i Srbiji, a urbanističkim kvalitetima predstavlja materijalno svedočanstvo postojanja važne industrijske zone uz Topčiderski drum i desnu obalu Save“.
Maldini naglašava da je „na ovom nepokretnom kulturnom dobru strogo su zabranjeni radovi na prepravkama, dogradnji i bilo kakvoj nadgradnji“.
Zbog svega toga, kaže, nemoguće je ne primetiti sledeće:
„Nije primereno da raspisivač i naručilac konkursa bude privatna kompanija, posebno Beograd na vodi a.d. koja je investitor komercijalne gradnje stanova za tržište na ovom prostoru, bez obzira što je njegov sprovodilac Urbanistički zavod Beograda.
Nije primereno ni da „predsednik žirija privatnog raspisivača nadmetanja bude niko drugi do glavni urbanista Beograda, što je pozicija koju bi u razvijenim društvima okarakterisali kao očigledni sukob interesa, a sa stanovišta arhitektonske profesije mnogi primećuju da u struci nedovoljno kredibilni predsednik nema potrebne kompetencije, iskustva, niti međunarodni autoritet kojima bi bila potkrepljena ova njegova visoka i odgovorna funkcija“.
Ko je u žiriju
Slobodan Maldini navodi da „žiri predstavljaju: viši kustos, ekonomista, inženjer građevine koji je direktor u Sektori za razvoj naručioca – Beograda na vodi, a među arhitektima su dvoje predstavnika struke takođe imenovana od naručioca Beograda na vodi i jedan arhitekta izaslanik Agencije za prostorno planiranje i urbanizam RS. Zamenik člana žirija je reprezent nekakvog, meni nepoznatog RAA – Međunarodnog konsultanta za kulturu“
„Nedopustivo je da u žiriju ovog važnog konkursa nema ni jednog jedinog međunarodno kredibilnog člana – stranog, ni domaćeg priznatog arhitekte, urbaniste, ni jedne obrazovne institucije, niti stručne organizacije!“
Maldini u ovome vidi „flagrantno kršenje postulata struke“.
Kaže da je investitor sebi dao „ulogu glavnog aktera direktno kontrolišući bitne elemente budućnosti objekta koji se nalazi na nacionalnoj listi spomenika kulture, kroji konkursne uslove, projektni zadatak, određuje sastav i članove žirija, time utičući na izbor nagrađenih konkursnih radova.“
Šta reči, osim da je privatni interes uspeo da ovlada i institucijom međunarodnog arhitektonskog konkursa.
Iako mandat Svetislava Goncića na čelu nacionalnog teatra traje do decembra 2026, upravnik Narodnog pozorišta je iz ličnih i porodičnih razloga odlučio da se povuče i 5. jula ode u penziju
U 76. godini života, na nepodnošljivih 36 stepeni, puna tri sata je The Boss do poslednjeg atoma snage isterivao svoje. Kao i uvek, publici je dao baš sve - litre znoja, 28 pesama, nekoliko važnih poruka, podsticaj, ohrabrenje i veče za pamćenje
Organizatori dva letnja filmska festivala u Srbiji otkazali su ili odložili ovogodišnje planove zbog aktuelne krize u društvu. Kako politika utiče na scenu
Barak Obama je 2012. godine poslao svog ministra finansija da urazumi nemačkog kolegu koji je, protiv prezaduženih Grka, naglašavao moralni značaj trpljenja bola na kratke staze, zarad integriteta na duge staze. Ubeđivanje nije uspelo. U svakom slučaju, bez ordoliberalizma ne može se razumeti nastanak EU, kao ni nemačka pozicija u Evropi. Bez njega se, zapravo, ne može tumačiti ni XX vek
Pronalazak i širenje fotografije za Hoknija predstavlja trenutak u kome je optička slika samo fiksirana na papir uz pomoć hemijskih dodataka. Prateći likovne procedure, Hokni sugeriše da se modernost rađa upravo sa umetničkim oslobađanjem od optičkih aparatura i pomagala i povratkom na nesavršeni, manuelni izraz
Gestom pumpanja na Vimbldonu Novak Đoković je na sebe navukao kletve i uvrede režima Aleksandra Vučića. Stavljen je u isti koš sa „blokaderima-teroristima“ i „antisrbima“
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
