U žiriju međunarodnog arhitektonskog konkursa za novu zgradu Teslinog muzeja nije bilo ni jednog stranog, ni domaćeg priznatog arhitekte, urbaniste, ni jedne obrazovne institucije, niti stručne organizacije – smatra Slobodan Maldini
„Beograd na vodi“ je za novi Muzej Nikole Tesle u zgradi nekadašnje fabrike hartije Milana Vape u Beogradu organizovao međunarodni arhitektonski konkurs. S obzirom na dugogodišnju praksu u prestonici i državi po kojoj investitor sam bira projektanta a ovaj zadovoljava njegov ukus, ovo organizovanje konkursa, pa još i međunarodnog, naišlo je na odobravanje javnosti.
Na konkurs je stiglo 46 radova. Pred sam kraj prošle godine javljeno je da su pobedili čuveni arhitektonski biro Zaha Hadid iz Londona i Bureau cube partners iz Beograda. Prvi su u Beogradu projektovali K Distrikt kod Kalemegdana, a drugi su autori stambene višespratnice pored Pedagoškog muzeja i Sky Line u Beogradu na vodi, i bliski su vlasti.
Nekako tad se saznalo i ko su bili članovi žirija ovog, u nas retkog, međunarodnog arhitektonskog konkursa.
Nelogičnosti
Arhitekta Slobodan Maldini kaže za portal „Vremena“ da u ovom konkursu postoje brojne nelogičnosti.
Podseća da je zgrada bivše Zapine fabrike hartije deo nacionalno vrednog arhitektonskog kompleksa, da je 2013. godine uvrštena na listu nepokretnih kulturnih dobara, i da „zauzima visoko mesto u nacionalnoj istoriji arhitekture kao jedan od najznačajnijih i najočuvanijih objekata industrijskog graditeljstva u prestonici i Srbiji, a urbanističkim kvalitetima predstavlja materijalno svedočanstvo postojanja važne industrijske zone uz Topčiderski drum i desnu obalu Save“.
Maldini naglašava da je „na ovom nepokretnom kulturnom dobru strogo su zabranjeni radovi na prepravkama, dogradnji i bilo kakvoj nadgradnji“.
Zbog svega toga, kaže, nemoguće je ne primetiti sledeće:
„Nije primereno da raspisivač i naručilac konkursa bude privatna kompanija, posebno Beograd na vodi a.d. koja je investitor komercijalne gradnje stanova za tržište na ovom prostoru, bez obzira što je njegov sprovodilac Urbanistički zavod Beograda.
Nije primereno ni da „predsednik žirija privatnog raspisivača nadmetanja bude niko drugi do glavni urbanista Beograda, što je pozicija koju bi u razvijenim društvima okarakterisali kao očigledni sukob interesa, a sa stanovišta arhitektonske profesije mnogi primećuju da u struci nedovoljno kredibilni predsednik nema potrebne kompetencije, iskustva, niti međunarodni autoritet kojima bi bila potkrepljena ova njegova visoka i odgovorna funkcija“.
Ko je u žiriju
Slobodan Maldini navodi da „žiri predstavljaju: viši kustos, ekonomista, inženjer građevine koji je direktor u Sektori za razvoj naručioca – Beograda na vodi, a među arhitektima su dvoje predstavnika struke takođe imenovana od naručioca Beograda na vodi i jedan arhitekta izaslanik Agencije za prostorno planiranje i urbanizam RS. Zamenik člana žirija je reprezent nekakvog, meni nepoznatog RAA – Međunarodnog konsultanta za kulturu“
„Nedopustivo je da u žiriju ovog važnog konkursa nema ni jednog jedinog međunarodno kredibilnog člana – stranog, ni domaćeg priznatog arhitekte, urbaniste, ni jedne obrazovne institucije, niti stručne organizacije!“
Maldini u ovome vidi „flagrantno kršenje postulata struke“.
Kaže da je investitor sebi dao „ulogu glavnog aktera direktno kontrolišući bitne elemente budućnosti objekta koji se nalazi na nacionalnoj listi spomenika kulture, kroji konkursne uslove, projektni zadatak, određuje sastav i članove žirija, time utičući na izbor nagrađenih konkursnih radova.“
Šta reči, osim da je privatni interes uspeo da ovlada i institucijom međunarodnog arhitektonskog konkursa.
Nagrada „Pavle Vuisić“ za životno delo dodeljena je Tanji Bošković. Istovremeno, Ministarstvo kulture nije odobrilo novac Udruženju filmskih glumaca Srbije za tu nagradu
Na crvenom tepihu ispred Narodnog pozorišta uoči otvaranja 32. Sarajevo film festivala viđene su brojne slavne ličnosti iz sveta filma iz celog regiona, predsednik Crne Gore Jakov Milatović a u masi na ulici vijorilo se i desetak zastava Palestine
S obzirom na uslove u kojima živi, može se reći da je učešće 23 filma na Sarajevskom festivalu veliki uspeh ovdašnje kinematografije
Hedlajner prve večeri Nišvila bio je Inkognito, Vlatko Stefanovski je podigao publiku na noge sa „Skopjem“, a ceo festival se odvija bez državne pomoći – zahvaljujući mazohizmu
Kultura sećanja treba da postoji ali da se obostrano ne koristi kao izvor novog narastajućeg nacionalizma, koji nije ništa drugo nego rađanje mržnje prema onom drugom. Tu malo mesta preostaje za ljubav. Kad svake godine sipate so na tu ranu, ta rana se sve više i više otvara. Ponavljam, postojalo je jedno vreme i u Hrvatskoj i u Srbiji kad su ljudi koji odlučuju nastojali da nekako taj život jednih pored drugih bude moguć. Sada to izgleda potpuno iracionalno, bezizlazno. Rat nije završen
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
