Zgrada „Jugošpeda“ se nalazi blizu Beograda na vodi, pa deluje da odluka o preseljenju Muzeja „Nikole Tesle“ u „Jugošped“ nije doneta zato što je to pogodan prostor za ovaj muzej, nego zato što Beogradu na vodi treba kultura
Godinama se govorilo da će Muzej „Nikole Tesle“ biti premešten u staru zgradu termoelektrane „Snaga i svetlost“, a onda je nedavno ministar Nikola Selaković potpisao ugovore o rekonstrukciji objekta nekadašnje fabrike hartije „Milan Vapa“, poznatije kao „Jugošped“.
Tom prilikom je naglasio da je to „ozbiljno veliki zadatak koji stoji pred nama do 2027. godine. Beograd treba da dobije smeštaj za pet velikih muzeja – nekih novih, a nekih koji već postoje, ali rade u skučenim i lošim uslovima, kao što je to Muzej Nikole Tesle. Samo u ovom slučaju, Muzej Nikole Tesle dobiće na korišćenje površinu koja je skoro 20 puta veća od one u kojoj se ova ustanova kulture, inače naš najposećeniji muzej, nalazi“.
Zašto se odustalo od termoelektrane „Snaga i svetlost“, što je i po prirodi namene bilo povezano sa likom i delom Nikole Tesle? Naravno da se ne zna, ali se zato pretpostavlja.
Zgrada termoelektrane je u ruiniranom stanju, i dve godine koliko se ima za rekonstrukciju i adaptaciju kako bi muzej bio otvoren za Expo, ne bi bilo dovoljno. Takođe, ta zgrada je na dunavskoj obali gde se narednih godina, sve dok ne započne izgradnja kompleksa Marine Dorćol, neće nalaziti ništa, pa to nije pogodno mesto za najposećeniji muzej u Srbiji.
Sa zgradom „Jugošpeda“ nema tih problema, i potrebno je manje vremena i ulaganja za njenu prenamenu.
Ali, ono što je najvažnije, „Jugošped“ se nalazi u neposrednoj blizini Beograda na vodi kome se zamera nedostatak kulturnih sadržaja, pa bi se moglo pomisliti da odluka o preseljenju „Nikole Tesle“ u „Jugošped“ nije doneta zato što je ta zgrada bolji prostor za ovaj muzej, nego zato što naselju SNS-a treba kultura.
Istorija
Zgrada fabrike hartije zidana je u periodu od 1921. do 1924. godine, po projektima arhitekte Karla Haniša i pored svoje industrijsko-poslovne namene, poseduje svedenu arhitekturu akademizma, sa jednostavnim simetričnim pročeljem i naglašenim bočnim rizalitima. U vreme nastanka, fabrika dobija najsavremenije uslove, tehnologiju i infrastrukturu koju je jedna industrijska zgrada tog tipa mogla da poseduje.
Podignuta je uz stari železnički most, imala je sopstvenu prugu, kej za pristajanje brodova, električni kran za utovar i istovar robe, sopstvenu pumpu na vodu, električnu centralu, sale za preradu i sortiranje hartije opremljene najmodernijim nemačkim mašinama, ambulantu za radnike, kuhinju, trpezariju, sobu za odmor, fabričku kapelu itd.
Vremenom je puno toga porušeno ili izbačeno, jer je zgrada prenamenovana u preduzeće koje se bavilo isključivo transportom. Takođe, enterijer upravno-poslovnih kancelarija takođe je vremenom izmenjen i prilagođen tipičnim enterijerima svih preduzeća socijalističke Jugoslavije.
Glavni objekat „Jugošpeda“, koji se prostire na oko 4.000 kvadrata, nekada je bio u vlasništvu kompanije „Zepter“, ali je pre nekoliko godina prodat, zajedno sa poslovnim objektom „Home Center“ (Eurosalon), kompaniji Beograd na vodi.
Objekat „Home Center“ je porušen, jer nije posedovao istorijske i kulturno-umetničke vrednosti, dok je zgrada „Jugošpeda“ sačuvana.
Dok ministar Selaković nije potpisao pomenute ugovore, o zgradi „Jugošpeda“ se razmišljalo kao o hotelu.
Izvor; Gradnja
Recentni događaji, uključujući reakciju vlasti na mirne proteste koji su doveli do ugrožavanja autonomije univerziteta – razlozi su zbog kojih je Evropska asocijacija arheologa otkazala godišnju konferenciju koja je trebalo da se održi ovog septembra u Beogradu
Prenosimo reagovanje Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ iz Zrenjanina povodom teksta o početku godine Prestonice kulture ovog grada
Uslovi Konkursa za otkup knjiga su diskriminatorni, ugrožavaju funkcionisanje biblioteka, i navode ih da krše zakon – piše u saopštenju Plenuma Narodne biblioteke Srbije
„Možemo da zahvalimo Putinu i Trampu što su probudili Evropljane pitanjima: želite li da sačuvate svoju slobodu, želite li da sačuvate svoje demokratske ideje?”, kaže Andžej Volski, reditelj filma o intelektualcu i humanisti Jozefu Čapskom, koji će u sredu imati premijeru u Beogradu
Srbija tradicionalno, ni ove godine nema svoj štand na Sajmu u Bolonji, najvećem svetskom sajmu knjiga za decu. Njeno izdavaštvo predstavljaju samoinicijativno, „Kreativni centar“, „Laguna“ i „Pčelica“
Na mestu susreta privida i stvarnosti nalazi se nož u rukama građanke koja je skoknula do prodavnice po konzervu graška, pa onda tu konzervu, onako u mimohodu, hitnula na omraženi lik
Psihički labilna žena u Nišu nije napala slučajnog prolaznika, nego je napala ciljano. A ko je to mesecima crtao metu na čelu Natalije Jovanović i mnogih drugih?
Na isti način kao što je Arkan komandovao svojim gardistima, Vučić upravlja državom i naprednjačkim ministrima. Sličnostima ovdje nije kraj
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
