Nedavno je svečano proslavljen prelazak produkcije Grand na TV Prvu. Desilo se neizbežno, jer šou ovakvog tipa ne može da funkcioniše samo na kablovskoj televiziji. Sale Popović i Brena će od jeseni biti Zvezde Prve, u najjačem sastavu, jer se matičnom jatu pridružila i Suzana Mančić, dugogodišnji zaštitni znak narodnih veselja. Pink je, očekivano, pokušao da popuni prazninu u programu koja će nastati gubitkom Granda i već se emituje Bravo šou, koji formom i sadržajem kopira izgubljeni program. Jedina razlika je nemi voditelj/dirigent koji odeven u folk Mocarta rukovodi zabavom i celovečernjim sevdahom.
Narodnjaci su u ofanzivi!
Tokom juna, u Beogradu je na Ušću održan folk-vašar pod nazivom Jun fest a gde su dan za danom, pod ogromnom šatrom, nastupale sve narodnjačke zvezde iz Srbije. Ovaj novokomponovani EXIT po profilu publike pokriva društvo sa splavova i ljubitelje, eufemistički nazvane, „klupske“ muzike. To danas znači nešto drugo nego devedesetih, jer umesto dance sounda, ekipa đuska uz Natašu Bekvalac, Seku ili Cecu. Narodnjaci su sada u remixu neretko uz MC podršku lokalnih hip-hop zvezdica ili radio DJ-eva.
Čak ni javni servis nije ostao imun pred ovom ofanzivom šarma. Kod Žike Seljaka se pre nedelju dana pojavila Ceca! Bio joj je rođendan, dobila je tortu, ozbiljnu reklamu i intervju, a pred egzaltiranim Žikom otpevala je čak dve pesme. Bio je to konačni znak da je Aleksandar Tijanić mrtav, jer je on borbu protiv šunda prihvatao kao lični obračun sa „komercijalnim“ televizijama, preciznije sa Pink estetikom.
Simbolično rečeno, Tijanić je umro, a Ceca je zapevala na RTS-u.
Šta suštinski menja ovaj transfer Granda sa Pinka na Prvu televiziju?
Programski, ništa naročito, jer komercijalni koncept i liberalna ekonomija u medijima znače upravo to – dajte narodu ono što želi! Ako ćemo biti potpuno iskreni, izbacimo narod iz ove računice i nazovimo stvari pravim imenom – dajte vlasnicima maksimalan profit! Ako maske konačno padnu, onda se mora priznati neprijatna istina da je programska koncepcija Pinka apsolutno superiorna u Srbiji, a možda i u regionu. Populistički pop, podatna informativna politika prema svakoj vlasti, golotinja i senzacionalizam – predstavljaju dobitnu kombinaciju. Pink je pobedio u svim kategorijama, u svim segmentima programa.
Ovde ne mislim na smešne grafikone sa rejtinzima i šerovima, gde ružičasti kvadrat uvek nadvisi za dve visine konkurenciju bez obzira na broj poena, već na nešto mnogo važnije: vrednosni sistem i poimanje televizije kao vrhunskog sredstva manipulacije.
Kada na jesen budete menjali kanale na svom televizoru, čik kažite kada gledate neki od Pinkovih kanala, a kada Prvu ili Kopernikus ili čak B92, jer ćete u vestima prepoznati lica sa Pinka.
Pošto je TV Nova neslavno propala, ostavivši nezaposlene profesionalce na ulici, cena rada TV radne snage biće u značajnom padu. Ne očekujte poboljšanja u standardu struke ili integritetu novinara; jedino se možete nadati većim ekranima u studiju, brojnijem baletu ili golišavijim raskošnim toaletama.
U medijskom smislu, Pink je postao pandan SNS-u na političkoj sceni Srbije.
Pink je dobio apsolutnu većinu i sada suvereno vlada medijskim prostorom. Svi drugi pokušavaju da izgledaju kao Pink, a oni određuju pravila igre. Kao i u slučaju SNS-a, teško i samotno je biti na vrhu, uz večitu paranoju da vam neko radi o glavi, pa koristite medijsku ili političku moć za obračun sa kritičarima, jer zaboga – mora da ih neki centar moći, tajkuni ili OEBS plaćaju da to čine.
Pink i SNS su prirodni saveznici, jer nam i jedni i drugi obećavaju bolju budućnost, plaše nas, ali i teše, jer ima izlaza, dok god im dajemo nepodeljenu podršku. Baš kao što možete preko noći postati ministar, doktor nauka ili savetnik, isto tako možete biti Zvezda Granda ili Zvezda Pinka, tu nema razlike.
Bićete ružičasti turbo Srbin za 21. vek, koji se apsolutno uklapa u savremene tokove, kojeg prihvataju i cene svuda u svetu, i bićete heroj domaćih tabloida.
Ako vas neko iznervira, obračunaćete se s njim preko vašeg TV kanala ili konferencije za štampu – a protivniku se obraćate direktno, oslovljavajući ga nadimkom, pa nek pisne ako sme. Ako ga optužite da laže, može da bira – Trenutak istine ili poligrafsko ispitivanje. Posle sledi narodno veselje!
