Filmski centar Srbije objavio je Kritički vodič kroz srpski film 2000-2017, knjigu koja prevazilazi temu kojom se bavi
Kada se pred ovogodišnji Fest čulo da je objavljen Kritički vodič kroz srpski film 2000–2017 i takođe da je u njemu gotovo sve što se u datom periodu porodilo na domaćoj filmskoj sceni, realno je bilo upitati se da li je kod autora postojala izvesna doza mazohizma, jer to mahom nisu bile mnogo srećne godine po kinematografiju.
Trojica mladih profesionalaca – Đorđe Bajić, Zoran Janković i Ivan Velisavljević – izoštrenog kritičarskog njuha i modernog stila i pristupa materiji, imala je strpljenja, volje i znanja da se uhvati u koštac sa svim generalnim boljkama srpskog filma, ali i pojedinačnim ponorima ili uzletima. Studiozan pristup, posebno analitičan kada je inspiracija veća, a ona opet dolazi iz iole kvalitetnijeg filmskog štiva, precizan stav, dosta dobro utvrđen i jasan kriterijum čine Kritički vodič kroz srpski film 2000–2017 jednim od najvažnijih poduhvata u našoj filmskoj publicistici, ali i generalno u kulturi.
O svakom od analiziranih filmova, uz njegove osnovne podatke, nalaze se informacija o radnji, bazni i krucijalni deo u vidu kritike jednog od trojice autora (ponegde i uz „kroki“ kritiku ili zapažanje nekog od relevantnih kritičara do čijeg mišljenja je trojici autora stalo), podaci o recepciji filma u bioskopima i na festivalima, kao i triviju odnosno dodatne informacije koje kompletiraju utisak ili doživljaj filmskog dela.
Dobro upoznati sa tendencijama u svetskom filmu, Bajić, Janković i Velisavljević zapažaju uticaje prominentnijih kinematografija na ovdašnje filmske prilike, od poslovično prisutnog Holivuda i žanrovskih iskoraka, koje naročito mlađi reditelji pokušavaju da involviraju u naše skromne produkcijske uslove, do ugledanja na savremeni rumunski film, koji svojim snažnim društveno-kritičkim dramama i festivalskim uspesima postavlja domaći zadatak gotovo svim kinematografijama iz bivšeg istočnog lagera. S podjednakim žarom, bez obzira na evaluaciju, autori su ispratili mikrovejv projekte, talas garažnog filma i ostvarenja sa sasvim pristojnim budžetom, rađena u regularnim uslovima, koji ipak podrazumevaju jedan kvalitetan produkcijski standard. Znatiželja pomnijeg ljubitelja domaće kinematografije ići će i u pravcu bizarnih sudbina pojedinih naslova koji su na putu prema bioskopu „nestali u akciji“, blokbastera čiji reditelj nije potpisan, besramnih i nepotrebnih filmova koje su potpisali „stranci u noći“, koje je put naveo baš u ove krajeve da bi nam pokazali kako ne treba, televizijskih projekata koji su se naprasno i nasilno pretvarali iz utilitarnih razloga u tobožnji proizvod za bioskope.
U godinama krize filmske publicistike i domaće filmske misli koja je u vidu klasične filmske kritike, uz koji izuzetak, izbrisana iz kulturnih rubrika medija, a rasutost i upitna relevantnost onih koji o filmu pišu na blogovima i sajtovima vodi nesistematičnosti i haosu, ovo izdanje Filmskog centra Srbije je podvig i poduhvat za svako poštovanje. Na kraju ove studije od oko 450 stranica nalazi se opsežan indeks produkcijskih kuća/producenata i svih zastupljenih stvaralaca (reditelji, scenaristi, glumci, direktori fotografije, montažeri, kompozitori, scenografi, kostimografi), koji će biti dragocen izvor podataka za dalja moguća istraživanja.
Kako u uvodu knjige kaže Boban Jevtić, direktor Filmskog centra Srbije, Kritički vodič kroz srpski film je dokument jednog vremena, svedočanstvo umetničkog odraza našeg društva i njegovih mena na početku 21. veka. Autor pogovora je hrvatski kritičar Nenad Polimac, regionalni autoritet za precizno sagledavanje filmskih dometa, koji ima preko potrebnu distancu da ne robuje crvenom tepihu Sava centra i često nezasluženoj euforiji koja je pratila pojedine filmove, kao i savršenu upućenost u tokove naše kinematografije da ne potceni njene estetske iskorake. Vodič je perfektno dizajniran (Borut Vild) i tehnički uređen (Maja Medić) po najvišim standardima.
Na kraju, nije moguće ne pomisliti da su kreativni trud autora Vodiča, njihova kompetentnost, znanje, filmofilska i kritičarska potkovanost, u dometu superiorniji od onoga što su pojedini filmski autori uložili u svoja ostvarenja. Odnosno, da je naša kinematografija dobila o sebi bolju knjigu nego što, barem u poslednjih 17 godina, zaslužuje.
Marta prošle godine zidanje Trampovog hotela u Beogradukoštalo je oko 460 miliona evra, a sad, kad je sporazum propao, predsednik Vučić kaže da košta 750 miliona dok Jovanov i Đuka tvrde da je mnogo skuplji
Festival „Dani Smiljane Mandukić“ biće održan uprkos činjenici da nije podržan, opstajući isključivo zahvaljujući posvećenju njegovih organizatora i učesnika
Milena Radulović dobila je Gran pri ne: Bitefa ne samo zbog uloge u „Procesu Peliko“, već i zbog svega što je napravila za sve žene u regionu
Reč je o odnosu između oca i sina, o suočavanju sa konačnošću očinske figure, što se uvek događa iznenada bez obzira na to koliko se u mislima pripremali za to
Kuća dinamita, režija Ketrin Bigelou, igraju Idris Elba, Rebeka Ferguson, Gabrijel Baso; Netflix 2025.
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
