Šetajući kroz sve inkarnacije popularne muzike bivše Jugoslavije, od ranih šezdesetih naovamo, zvala se ona narodna, novokomponovana, turbo, folk-rok ili zabavna, sve je upečatljiviji njen vizuelni identitet oličen u omotima ploča. Među njima ima i pravih bisera. Sadržaji pesama bili su prekrivani brižljivo dizajniranom formom, omotom koji je trebalo da bude primamljiv svima, još bolje ako ima neku dramatiku, pa su tako nastajali istinski artefakti najširih narodnih slojeva, koji su danas predmet interesovanja kulturnih arheologa
„Svaki omot ima svoju priču, ali neke priče su zanimljivije od drugih“, kaže Miha Macini, poznati slovenački pisac, scenarista, ujedno i kolekcionar naročito „živopisnih“ omota singl ploča iz muzičke produkcije bivše Jugoslavije, od koji se neki mogu videti na njegovom sajtu www.mihamazzini.com, ali i na mnogim drugim sajtovima koji se bave popularnom kulturom bivše Jugoslavije (pomenimo, na sajtu www.barikada.com/ex_yu_singles/ u bazi podataka nalazi se 3236 singlica).
Tako, na primer, u jednoj od tih priča je i pevač Gvozden koji peva Komšinice skuvaj kafu. Na slici, on u elegantnom, službenom odelu već kafeniše s mladom i lepom komšinicom, strastveno je gleda dok mu na ruci sija venčani prsten. U vreme kada nije bilo video-spotova, omoti ploča su izgleda morali biti sve: i prvi utisak, i cela priča, i reklama… Jugoton je izdao ploču Vehbije Ćoralića, o povratku u mladost, na kojoj su naređane dve slike. Crno-bela je portret pevača, a pored nje još veća i u koloru – flaša „Muške vode“ iz Kladnja.
Pesma Imam nešto al’ nedam i još „bolji“ omot te ploče Milice Ostojić, poznatije kao Mica Trofrtaljka, ili dekolte domaće pevačice Samante, ili požudna poza Rade Čokolade kao ilustracija za pesmu Cic Mile, pokazuju da tematika narodne muzike nije uvek bila ljubavno-melanholičnog karaktera.
Ibro Selmanović na omotu svoje ploče pojavljuje se u šljaštećem plavom odelu s belim maramčetom u džepu, i to pevajući Srce bi s tobom otrova pilo, sa oznakom izdavača da se radi o dijamantskoj ploči, a kočoperni Bajo je svoj singl Ja sam ranjen kao ptica prodao u platinastom tiražu.
Mnogo više od tek jedne ploče je i singlica Ismeta Krcića u izdanju Radio-televizije Beograd, koja ima specijalno dizajniran omot za svaku stranu ponaosob. Na strani A je pesma Ljepota ti krasi lice, po svemu sudeći ljubavna balada, mada bi danas bila predmet ozbiljnih diskusija i polemika s obzirom na to da je pored slike pevača ukomponovan i čedni lik deteta, reklo bi se dečaka. Međutim, strana B je još veće iznenađenje. Pesma se zove Sutjeska, a poetični Ismet najednom se presvukao u ratnika, i to kakvog! Jagnjeće krzno na golom telu, kapa s petokrakom i pištolj opasan oko struka, ruke prekrštene, pogled čvrst. Neka vrsta mešavine Tarzana i hipija, kako bi ocenio Macini.
Galerija savremene umetnosti Kulturnog centra Pančeva obeležava 50 godina postojanja, a proslava tog jubileja počela je izložbom „Aleksandar Zograf – 40 godina od objavljivanja stripova“
FCS nije poslao „Vremenu“ listu 53 filma za koja tvrdi da su nezavršeni iako su dobili njihovu podršku. Prema listi UFUS-a, takvih je samo 12
Ministar Selaković je najavio obnovu zgrade Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu uništene u bombardovanju 6. aprila 1941. Tragovi o njoj, govore da je bila izuzetna
Sindikat glumaca Narodnog pozorišta u Beogradu podneo je TOK-u krivičnu prijavu protiv ministra kulture Nikole Selakovića, predsednika Upravnog odbora Dragoslava Bokana i v. d. upravnika Dragoljuba Bajića. Razlog: štetno delovanje po kolektiv
Krajem februara Ministarstvo kulture je objavilo 11 konkursa za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi, uz nekoliko nejasnoća. Na primer, kad će biti završeni svi prošlogodišnji
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
