Šetajući kroz sve inkarnacije popularne muzike bivše Jugoslavije, od ranih šezdesetih naovamo, zvala se ona narodna, novokomponovana, turbo, folk-rok ili zabavna, sve je upečatljiviji njen vizuelni identitet oličen u omotima ploča. Među njima ima i pravih bisera. Sadržaji pesama bili su prekrivani brižljivo dizajniranom formom, omotom koji je trebalo da bude primamljiv svima, još bolje ako ima neku dramatiku, pa su tako nastajali istinski artefakti najširih narodnih slojeva, koji su danas predmet interesovanja kulturnih arheologa
„Svaki omot ima svoju priču, ali neke priče su zanimljivije od drugih“, kaže Miha Macini, poznati slovenački pisac, scenarista, ujedno i kolekcionar naročito „živopisnih“ omota singl ploča iz muzičke produkcije bivše Jugoslavije, od koji se neki mogu videti na njegovom sajtu www.mihamazzini.com, ali i na mnogim drugim sajtovima koji se bave popularnom kulturom bivše Jugoslavije (pomenimo, na sajtu www.barikada.com/ex_yu_singles/ u bazi podataka nalazi se 3236 singlica).
Tako, na primer, u jednoj od tih priča je i pevač Gvozden koji peva Komšinice skuvaj kafu. Na slici, on u elegantnom, službenom odelu već kafeniše s mladom i lepom komšinicom, strastveno je gleda dok mu na ruci sija venčani prsten. U vreme kada nije bilo video-spotova, omoti ploča su izgleda morali biti sve: i prvi utisak, i cela priča, i reklama… Jugoton je izdao ploču Vehbije Ćoralića, o povratku u mladost, na kojoj su naređane dve slike. Crno-bela je portret pevača, a pored nje još veća i u koloru – flaša „Muške vode“ iz Kladnja.
Pesma Imam nešto al’ nedam i još „bolji“ omot te ploče Milice Ostojić, poznatije kao Mica Trofrtaljka, ili dekolte domaće pevačice Samante, ili požudna poza Rade Čokolade kao ilustracija za pesmu Cic Mile, pokazuju da tematika narodne muzike nije uvek bila ljubavno-melanholičnog karaktera.
Ibro Selmanović na omotu svoje ploče pojavljuje se u šljaštećem plavom odelu s belim maramčetom u džepu, i to pevajući Srce bi s tobom otrova pilo, sa oznakom izdavača da se radi o dijamantskoj ploči, a kočoperni Bajo je svoj singl Ja sam ranjen kao ptica prodao u platinastom tiražu.
Mnogo više od tek jedne ploče je i singlica Ismeta Krcića u izdanju Radio-televizije Beograd, koja ima specijalno dizajniran omot za svaku stranu ponaosob. Na strani A je pesma Ljepota ti krasi lice, po svemu sudeći ljubavna balada, mada bi danas bila predmet ozbiljnih diskusija i polemika s obzirom na to da je pored slike pevača ukomponovan i čedni lik deteta, reklo bi se dečaka. Međutim, strana B je još veće iznenađenje. Pesma se zove Sutjeska, a poetični Ismet najednom se presvukao u ratnika, i to kakvog! Jagnjeće krzno na golom telu, kapa s petokrakom i pištolj opasan oko struka, ruke prekrštene, pogled čvrst. Neka vrsta mešavine Tarzana i hipija, kako bi ocenio Macini.
Sindikat muzičkih umetnika u otvorenom pismu poručuje Ministarstvu kulture da poštuje zakon i da raspiše konkurs za direktora Beogradske filharmonije, jer izbor Bojana Suđića nije po zakonu
„Imaginarni brojevi“ je prvi kratki igrani film koji će se iz Srbije takmičiti u Berlinu nakon osam godina. Na Berlinalu će biti i dva filma u kojima je Srbija koproducent
Ovog vikenda u Beogradu oskrnavljena su dva spomenika: Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu i Narodnim herojima na Kalemegdanu. Obesna mladež, desničari, ili vlast – ko je kriv
Filmski centar Srbije pozvao je reditelje i producente na panel koji na Zlatiboru organizuje sa NAFFIT-om, Nacionalnim festivalom filma i televizije za "lojalne i podobne", koji je, kao i cela filmska branša, prošlog septembra bojkotovao
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
