Miroslav Milović, Zajednica razlike, Gradac, Čačak 2008.
Šesnaest godina posle knjige Etika i diskurs (Beograd 1992), Miroslav Milović, redovni profesor filozofije na Univerzitetu u Braziliji, objavio je zbirku ogleda Zajednica razlike (Gradac, Čačak 2008) i na srpskom (prethodna izdanja na portugalskom i španskom jeziku). Nekadašnji predavač na Filozofskom fakultetu u Beogradu, učenik Habermasa i Apela, poliglota, nakon napuštanja zemlje svojevrsni filozofski nomad koji predaje na univerzitetima u Grčkoj, Turskoj, Španiji i Japanu, da bi se „skrasio“ u Brazilu, protivnik, kako sam kaže, komunizma, nacionalizma i liberalizma, Milović, zapravo, godinama ispreda jednu filozofsku nit koja, uz sve mene i vijuganja, ostaje prepoznatljiva u svakome od svojih oblika. Naime, Milović uporno misli modernu, uslove mogućnosti modernog doba i pretpostavke subjektivnosti kao modernog izuma, što, dalje, znači i uslove mogućnosti savremene zajednice. U samom središtu njegovih izvođenja nalazi se konstitutivni subjekt, samostvaralački princip koji iz samoga sebe izvodi sopstveni svet. Ovaj komplikovani i teško proziran zaplet (premda je, zapravo, reč o opštem mestu istorijsko-filozofskog diskursa) Milović raspliće sabrano, usredsređeno i sigurno, pokazuje da odlično vlada kanonizovanim tumačenjima, ali ubacuje i sopstvenu perspektivu kao začin opštim i, zapravo, neizbežnim motivima svake (filozofske) refleksije o modernoj epohi.
No, iako će priču da započne sa Kantom kao izumiteljem konstitutivnog subjekta, uz kratke ali efektne osvrte na Dekarta koji je bio blizu Kantovom otkriću, no nije imao dovoljno pojmovnih instrumenata da sa iz svoga ega, iz svoga ja koje mu obezbeđuje dokaz postojanja, konstituiše subjekt kao samostvaralački princip, Milovićev pravi početak u ovoj knjizi upravo je Hegelova kritika Kanta, odnosno Hegelova kritika Kantovog formalizma. Autor rabi dobro poznati motiv po kojem Kant, uprkos revolucionarnom preokretu koji težište sa predmeta prebacuje na subjekt saznanja, ipak ostaje u subjekt–objekt relaciji. Dakle subjekt i objekt nalaze se na dvema različitim, čak suprotstavljenim stranama između kojih nema nikakvog posredovanja. Hegel je, međutim, taj koji svojom spekulativnom metodom prevazilazi jaz. Upravo na toj pretpostavci nekakvog jedinstva subjekta i objekta, počiva Milovićevo čitanje posthegelovskih filozofa. Predmet naročite autorove pažnje su Marks, Huserlova fenomenologija, Habermasova teorija komunikativnog delanja i Lumanova teorija sistema, te Levinasova ontologija i Deridina dekonstrukcija.
Miloviću se, naravno, može uputiti primedba da, uprkos snažnoj kritici supstancijalizma (mumificiranja bića, str. 91), on ne uzima u obzir, u dovoljnoj meri, formalne pretpostavke moderne. Prilično papira je potrošeno da bi se pokazalo kako je Hegelova kritika Kantovog formalizma nedostatna, odnosno da je baš na mestu na kojem Kant deontologizuje (pravnu i moralnu) normu, ostavljajući (konstitutivnu) opoziciju subjekta i objekta na delu, on moderniji mislilac od Hegela. Milović, međutim, Hegela vidi kao onoga ko, kritikujući Kantov formalizam, moderne konsekvence izvodi na višu ravan i, utoliko, ne samo da ostaje eminentno moderni mislilac, već krči put za sve ono što dolazi posle njega, odnosno za savremeni svet koji je, kako stoji u prvoj rečenici knjige, „hegelovski delirijum“.
Milović piše sa prepoznatljivom, demistifikatorskom lakoćom (što nije nimalo lako) ispod koje se prostiru guste, složene pojmovne mreže. No, dugo Milovićevo bivanje „na strani“ uzelo je izvestan danak njegovom jezičkom izrazu – recimo, barem ćemo na tridesetak mesta pronaći da se problemi diskutuju, dok se o problemima, zapravo, raspravlja – pa je utoliko šteta što je uživanje u tekstu unekoliko pokvareno izostankom kompetentne lekture.
U sredini siromašnoj preglednim radovima o ključnim filozofskim motivima modernog doba, ova knjiga Miroslava Milovića može da posluži i kao odličan vodič za snalaženje u šumi teških filozofskih motiva.
Zašto u Hrvatskoj snimaju filmove poput „Svadbe“ a u Srbiji filmove poput „Dare“, i zašto publika u obe države više voli „Svadbu“. Za deset dana videlo ga je blizu 380.000 gledalaca
Prva ovogodišnja premijera „Puls teatra“ iz Lazarevca „Ale i bauci“ predstavlja slovenska mitska bića kao ugrožena, a ne bića kojima se zastrašuju deca
„Sinjajevinu smo doneli u Ameriku”, rekla je protagonistkinja dokumentarnog filma „Planina“ koji je upravo pobedio na Sandens festivalu
Koncertno izvođenje opere za decu „Deca Bestragije“ Lazara Đorđevića, koja priča o zajedništvu, predstavlja mlade autore i izvođače, i dokazuje da je opera živa i savremena muzička forma
Na Beograd film festivalu su i Sodebergovi „Kristoferi“, kao film iznenađenja. „Uživajte u magiji dok je još ima“, poruka je publici na otvaranju ovog prvog beogradskog filmskog festivala
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
