Najznačajniji filmski festival Srbije počinje u petak, a njegov selektor Jugoslav Pantelić za „Vreme“ kaže da je izbor šaren. Posebno ističe činjenicu da je oko polovine filmova otkupljeno za festival
Ovog petka (23. februar) u Beogradu počinje Fest, Međunarodni filmski festival koji važi za sigurni i veliki plus u biografiji svakog filma koji na njemu učestvuje.
Poslednjih deset godina filmove bira Jugoslav Pantelić, selektor i umetnički direktor Festa.
Po bioskopskim salama širom Beograda biće prikazano 108 filmova, a u takmičarskoj selekciji je 17 naslova.
Program je raznovrstan, kaže Pantelić za „Vreme“, a jedina tematska celina je Fest fokus u kojoj su filmovi koji govore o deci i mladima koji se suočavaju sa nekom vrstom nasilja.
„Osećao sam potrebu da postoji jedna takva selekcija koja bi, kao što joj i ime kaže, fokusirala određenu temu iz različitih aspekata, a koja je od velikog značaja za naše, pa i ne samo naše društvo“, kaže Pantelić.
Polovina filmova ekskluzivno
On kaže da oko polovinu filmova sa Festa čine nedistributerski naslovi, koje je sam festival otkupio za prikazivanje. „Znači da je prilika da se pogledaju na Festu ekskluzivno“, kaže Pantelić.
Na Festu opet ima raznih filmova, od Holivuda do andergraunda, različitih budžeta i estetike. „U tom smislu se može reći da to nije koncepcijski ograničen festival i da nije elitistički“, kaže Pantelić.
U selekciji klasika biće prikazani Bertolučijevi „Sanjari“ u restaurisanom 4K izdanju, kao i nemački film „U vrtlogu greha“ iz 1937. koji dolazi na traci od 35 milimetara, a u glavnoj ulozi je srpski glumac Svetislav Ivan Petrović.
Ceo intervju sa Jugoslavom Pantelićem pročitajte u štampanom izdanju „Vremena“ koje je na kioscima od ovog četvrtka (22. februar).
„Vreme“ je imalo uvid u zahtev u kojem Bibliotekarsko društvo Srbije upozorava da OOPR protivzakonito vodi autorska prava pisaca, a i da nije osnovan po zakonu. OOPR na to oštro odgovara
Istorija je piščeva osnovna preokupacija, stopljena sa književnošću. Ne postoji svrsishodna i velika Istorija sa velikim slovom – postoji više malih, fragmentiranih istorija u kojima se okuplja nekakav smisao kroz mnoštvo delova: ”tek ponešto postaje istorija. A sve munjevito postaje prošlost: ‘senka senka, a potom ništaʼ”. To razgrađivanje, a zatim “lepljenje” priče je važan postupak Petkovićeve poetike, njegove istoriografske metafikcije, koju bismo jednostavnije mogli nazvati igrom, maštarijom, fantastikom
Sentiš-putešestvije jubilarnog BJF završilo se s manjom flekom, ali uspešno: svi ispoštovani, publika brojnija i mlađa no ranije
Ovaj Abasijev film je, čini se, dovoljno iskren i promišljen pokušaj da ukloni Trampove šake sa lica, i onda što uverljivije prikaže portret čoveka koji i kada sam pati, ne odustaje od mogućnosti (a koja nije tek odraz alfamužjačkih i kompetitivnih poriva) da patnju nanese i drugima, makar oni spadali i u krug njegovih najbližih “satelita”
Ksenija Radulović:
Otvaranje granica – stručna recepcija Bitefa u Srbiji;
Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, 2023.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Da je neka građevinska inspekcija radila svoj posao, da se pridržavalo zakona i pravila profesije, sigurno je da se tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu ne bi desila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
