Na crvenom tepihu ispred Narodnog pozorišta uoči otvaranja 32. Sarajevo film festivala viđene su brojne slavne ličnosti iz sveta filma iz celog regiona, predsednik Crne Gore Jakov Milatović a u masi na ulici vijorilo se i desetak zastava Palestine
Parafraza Balaševićevog stiha iz naslova prvo je što mi pada na pamet posle svečanog otvaranja 32. Sarajevo Film Festivala, ne samo zato što je otvoren filmom „Očevina“ Oskarom nagrađenog poljskog reditelja Pavela Pavlikovskog – za mene je Sarajevo uvek jedna od tih „domovina“.
Na crvenom tepihu uoči samog događaja viđeni su Jakov Milatović, predsednik Crne Gore sa suprugom, glumac Goran Bogdan, glumac Branko Đurić Đuro u društvu supruge glumice Tanje Ribič i kćerke Ele Đurić, reditelj Pjer Žalica, kao i članovi žirija Takmičarskog programa direktor Evropske filmske akademije Matthijs Wouter Knol, makedonska glumica Sara Klimoska, engleska glumica Emily Watson i hrvatski reditelj Igor Bezinović.
Gde su srpski glumci
Od srpskih filmskih radnika na crvenom tepihu najavljeni su samo glumac Branislav Trifunović i reditelj Miroslav Terzić – ekipa filma „Tri nedelje posle“, ali kolege i ja ih nismo videli. Ranijih godina ovde je publika često viđala Dragana Bjelogrlića, Jasnu Đuričić, Borisa Isakovića, Mirjanu Karanović, Milana Marića, Dragana Mićanovića…
Foto: Robert ČobanZastave Palestine na otvaranju SFF
Veliki broj Sarajlija i turista posmatrao je defile na crvenom tepihu a u masi sam video i nekoliko palestinskih zastava.
Ceremoniju otvaranja u Narodnom pozorištu, i nešto kasnije pred mnogo većom publikom u Ljetnjem kinu, vodio je mladi bosanskohercegovački glumac Kerim Čutuna.
Svi vole Sarajevo film festival
Oko SFF-a u glavnom gradu BiH vlada konsensus sličan onom o kojem sam pisao kada je reč o Oliveru Dragojeviću i festivalu „Trag u beskraju“ u Hrvatskoj – svi ga podržavaju. Oba sarajevska dnevna lista – „Oslobođenje“ i „Avaz“ objavljuju redovne dodatke i izveštaje o festivalu, bilbordi i reklame kompanija koje podržavaju SFF nalaze se na svakom uglu, spisak institucija, firmi, ambasada i međunarodnih organizacije koje su stale iza ovog kulturnog događaja, bez svake sumnje najvećeg u BiH i jednog od najznačajnijih u regionu – takođe je impresivan.
Foto: SFFPublika na projekciji filma „Očevinas“
Hoteli i restorani u gradu su puni, na svim recepcijama i pultovima nalaze se bilteni SFF-a. Masa ljudi u centru Sarajeva na veče otvaranja SFF-a ne može se meriti sa bilo kojim sličnim događajem u regionu.
Tada sam u izveštaju za „Vreme“ iz Sarajeva pisao o izazovima kroz koje je SFF prolazio proteklih godina: 2023. SFF je imao probleme u delu bosanske javnosti zbog emitovanja trejlera za srpski film „Heroji Halijarda„, u kojem se pojavljuju četnici Draže Mihailovića.
Nekoliko meseci kasnije dogodio se 7. oktobar i napad Hamasa na Izrael i ono što je usledilo u Gazi sa svim implikacijama koje je ima na muslimane širom sveta ali i na veliki broj Bošnjaka u BiH i Sandžaku.
Tri godine kasnije, u leto tokom kojeg u Novom Sadu prvi put nije bilo Exita i Tamburica Festa, u Čortanovcima Šekspir festa, a pitanje je šta će biti sa beogradskim BITEF-om, žilavost i kvalitet SFF-a koji je od ratne 1995. do danas uspeo da prebrodi sve neprilike i (p)ostane najveći filmski festival u regionu svakako je nešto što niko ne može da ospori.
„Očevina“
Filmom „Očevina“ Pavlikovski zaokružuje trilogiju o Hladnom ratu. „Očevina“ je istorijska drama o odnosu nobelovca Tomasa Mana, kojeg igra Hanns Zischler, i njegove kćerke Erike, koju tumači Sandra Huler. Erika je glumica, spisateljica i vozačica automobilskih trka. Na vrhuncu Hladnog rata, u leto 1949, otac i kćerka kreću na emotivno putovanje crnim buickom kroz razorenu Nemačku, od Frankfurta u američkom sektoru do Vajmara pod sovjetskom kontrolom.
Tomas Man, koji se nakon šesnaest godina egzila u SAD-u vraća kući, suočava se ne samo s podeljenom domovinom nego i s dubokim rascepom unutar svoje porodice. Na pitanje novinarke američkog AP-a sa kojom će (nagoveštava se) njegova ćerka Erika kasnije završiti u krevetu – „Gde je za vas domovina?“, Tomas Man nema pravi odgovor.
Atmosfera filma, lokacija, istorijski period i tema podsećaju na predstavu „Na čijoj strani“ koju sam pre 10 dana gledao na Brionima. Kao da se svi odjednom bave tom temom.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“!Iskoristite popust ovdei podržite nezavisno novinarstvo.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
NAFFIT je završen, a konkursi za film Filmskog centra Srbije nisu raspisani pre početka ovog festivala, kao što je najavio ministar Nikola Selaković. Od poslednjih konkursa prošlo je dve godine
Najavljen je drugi ne:Bitef kao zajednički, pobunjenički i slobodarski čin građanske neposlušni i kreativnosti. Na 60 mesta u Beogradu biće predstavljeno 60 godina Bitef festivala
U Ljubljani u Cankarjevom domu održana je komemoracija velikoj slovenačkoj i jugoslovenskoj glumici Mileni Zupančič. Prenosimo govor Svetozara Cvetkovića, jednog od kolega koji su se tom prilikom oprostili od nje
Završen je NAFFIT o kome se ništa ne zna: ni ko je njegov kreator, ni ko je selektovao filmove i serije, ni zašto su prikazivani u predfestivalskom programu, kao ni ko je odlučivao o nagradama. Zna se samo da je na njemu bila Nastasja Kinski
Nakon sportskih saveza, Macutova Vlada počela je da menja nazive i kulturnih institucija i promenila ime Istorijskog muzeja Srbije u Srpski istorijski muzej. Bez objašnjenja
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Na šta bi Vučić ličio ispred nekoliko hiljada migratornih mitingaša okružen kordonima i, iza njih, masom bijesnih Novosađana? Zar njegov marš na Novi Sad nije bio otkazan i prije nego što je zakazan
Ko je hteo još Vučića, dobiće još Vučića u podkastu sa Vučićem. Treba ispuniti svaki sekund kampanje i jedino je uzbudljivo pitanje hoće li gosti podkasta moći da dođu do reči
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
