U okviru ovogodišnjeg Mikser 2024 festivala urbani beogradski modni brend Exer Art raspisao je konkurs za mlade umetnike i dizajnere. Pobednički radovi biće uključeni u novu kolekciju unikatnih majica
Na konkurs Exer Arta u sklopu Mikser 2024 festivala je pristiglo čak 160 radova, a stručni žiri sastavljen posebno za tu priliku odabrao je radove jedanestoro umetnika koji u subotu bili predstavljeni na izložbi u “Dorćol Placu”.
Žiri su činili istaknuti predstavnici savremene beogradske umetničke i dizajn scene: Slavimir Stojanović, Lidija Delić, Igor Marsenić, Ksenija Pantelić i osnivačica brenda Exer Art Katarina Gaborović.
Pažljivo pregledajući sva dela, članovi žirija su stekli utisak o izuzetno raznolikom stilskom pristupu koji se kretao u rasponu od gotovo klasične likovne forme do naprednijih grafičkih i digitalnih tehnika, ali gde je u najvećem broju u stvaralačkom fokusu zadržana frekvencija urbanog, kako narativno tako i kroz upotrebu mnogih simbola, motiva, detalja.
Glavne nagrade su osvojili Valentina Brostean i Igor Kovačević.
“Od samog početka želja nam je bila da promovišemo i mlade umetnike. Prilika nam se ukazala u saradnji sa Mikserom. Bili smo srećni zbog velikog broja prijava, ali još više koliko je kvalitetnih radova bilo. Žiri je bio na mukama da odabere pobednika, do te mere da smo umesto jedne dodelili dve glavne nagrade“, kaže za „Vreme“ Katarina Gaborović.
Šta je Exer Art?
Exer Art brend osnovan je 2022. godine u Beogradu sa idejom da radove savremenih srpskih umetnika izvuče iz galerija, promoviše ih na majicama, približi široj publici i tako postane deo svakodnevnog života.
Tema ovogodišnjeg Mikser festivala “Mikrotaktike” bila je u potpunoj harmoniji sa takvom platformom Exer Art-a jer “ekser” simbolizuje male ali snažne akcije koje nose promenu, probijaju granice i ruše tabue, dok je istovremeno i konstruktivan detalj koji povezivanjem gradi veće formate.
“Kada sam svoje ideje sa platna stavio na majice, kao da sam ih malo ohrabrio, kao da sam ih zalio, kao da su se osvežile, kao da su bile nahranjene. A emocija umetničkog dela je pritom ostala ista, priča je ostala ista, samo prikazana na drugačiji način. Suština nije nimalo drugačija zbog drugačije podloge. Sve sam to i dalje ja, sve je to moja umetnost nastala iz mog životnog iskustva, sada iz galerija puštena među ljude. Zato sam se upustio u avanturu pod nazivom Exer-Art”, rekao je slikar Zoran Velimanović neposredno pošto je brend osnovan.
U avanturu su se upustili i slikar Stevo Mandić i Ivan Aran. Ekserovce je okupila ideja da svoju umetnost približe i ljudima koji nemaju običaj da posećuju galerije. Njima će se sada pridružiti i Valentina Brostean i Igor Kovačević.
Ali lista nije konačna. Iz Exer Arta poručuju da će o narednim pojačanjima i umetnicima čiji će radovi biti priključeni ovom nesvakidašnjem poduhvatu, naknadno obavestiti javnost.
Čuo sam da je Disney strašno blizu tome da kompletan igrani film napravi bez ljudskog dodira. Scenaristi su se probali braniti, bili su dugo u štrajku. Pravilo koje su uspeli dobiti je da veštačka inteligencija može napisati scenario, ali da onda mora ići nekom živom scenaristi koji ima pravo to doraditi i sebe potpisati. Bojim se da će doći do ogromne manipulacije, jer će naći klince koji će to potpisati
Kada mladi ljudi kroz dramski proces shvate da u “Mišolovci” nema pogrešnog odgovora, da je greška legitiman alat učenja i da niko od njih ne očekuje gotov šablon, dešava se neverovatna transformacija. Oni brzo prepoznaju da su spori rezultati do kojih dolaze sopstvenim istraživanjem i traganjem mnogo stabilniji, dublji i trajniji od bilo kakve brze spoljašnje nagrade
„Milonga strasnih senki“ je zbirka priča o tangu koje su napisali Borhes, Kortasar – ukupno 24 hispanoameričkih autora koje volimo, ali je i knjiga o njegovoj duši
Autori festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti objašnjavaju da sloganom u veoma nepovoljnoj i teškoj godini za kulturu i film kuckaju u boriće parka gde se pod zvezdama održava festival - za sreću i pametnije odluke
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
