U galeriji Konaka kneginje Ljubice u Beogradu u toku je izložba EcceHomo (Figura u poljskoj umetnosti od polovine XX veka do danas), izbor od 52 eksponata iz kolekcije Pjotra Novickog. Na ovoj jedinstvenoj izložbi predstavljeni su svi pravci i rukavci u savremenoj poljskoj likovnoj umetnosti
Ecce Homo, Marjan Čapla, iz ciklusa Misterija četvorokrake figure, 1978.
Izložbu EcceHomo (Figura u poljskoj umetnosti od polovine XX veka do danas) u galeriji Konaka kneginje Ljubice u Beogradu otvara crtež, skica napravljena za scenografiju spektakla Tadeuša Kantora pod naslovom SmrtTintagilesa: geometrizovani likovi, izlomljeni, više automati, roboti, nego ljudi. U dnu crteža potpis umetnika i godina: 1938. Kao da je poznati umetnik predosećao destrukciju, haos i totalni slom svih vrednosti. Definitivnu odluku da odustane od prikazivanja ljudske figure Kantor je doneo nakon onoga što je doživeo u Drugom svetskom ratu: doveo je u sumnju maltene sve, pre svega humanost, pa i mogućnost predstavljanja čovekove figure. Kantor je rekao da je posle tog rata svet – tabularasa. Kao da su ove reči poznatog umetnika eho one dramatične poruke Teodora Adorna da je pisati poeziju posle Aušvica – brutalno i besmisleno.
„U poljskoj likovnoj umetnosti XX veka čovek se stalno vraća na traumatična iskustva koja je Poljskoj donela istorija, pre svega Drugi svetski rat. Zbog toga figura tako često podleže destrukcijici, raspadu ili neljudskoj mehanizaciji…“, kaže u jednom intervjuu poznati poljski galerista Pjotr Novicki.
Pa ipak, i posle svega: Ecce Homo! Evo čoveka!
NEIKONFORMISTI: Pred Beograđanima je, zahvaljući entuzijazmu opunomoćenog ministra poljske ambasade Malgožate Vježbicke, ali i Muzeja grada Beograda, izložba EcceHomo (Figura u poljskoj umetnosti od polovine XX veka do danas), izbor od 52 eksponata iz kolekcije Pjotra Novickog. Izložena platna koja pokrivaju period od punih pola veka potvrđuju da se i pored periodične fascinacije konstruktivizmom, tašizmom ili nadrealizmom poljska umetnost uvek pozivala na ljudsku figuru.
Kasnije su i Kantorove pozorišne partiture i beleške uvek pratili crteži na kojima je bila figura čoveka.
U Poljskoj koja nikada nije oskudevala u raznim galerijama i izložbenim prostorima, galerija Pjotra Novickog, osnovana pre trideset godina na varšavskom Novom švjatu, bila je ne samo prva privatna galerija savremene umetnosti već i kultno mesto okupljanja intelektualaca i mladog sveta.
Kolekcija Pjotra Novickog sadrži i brojna dela ruske avangarde, radove najpoznatijih ruskih umetnika nonkonformista od šezdesetih godina do perestrojke. Novicki je 1994. priredio zapaženu izložbu Ne!– ikonformisti, koja je predstavljala početak čitavog niza međunarodnih izložbi posvećenih takozvanoj „drugačijoj umetnosti“.
Danas zbirka Pjotra Novickog ima nekoliko stotina eksponata, pa je za beogradsku prezentaciju, verovatno najveće gostovanje poljskog slikarstva u našoj zemlji za poslednjih nekoliko decenija, pan Novicki u saradnji sa Joahimom Sokulskim, komesarom izložbe, i Sarmenom Begklarijanom, kustosom izložbe, odlučio da ovdašnjoj publici predstavi samo deo svoje zbirke čiji je zajednički motiv – ljudska figura.
PRAVCIIRUKAVCI: I pored mnogih istorijskih oluja, dubokih formalnih promena u okviru same umetnosti i raznih prolaznih moda, umetnici su se uvek bavili ljudskom figurom:
„Ona je za umetnike uvek predstavljala fascinantnu temu i pored dehumanizacije koju je doneo Drugi svetski rat i različitih filozofskih strujanja, pa i pitanja smisla slikarstva uopšte, posebno – figurativnog slikarstva“, kaže Novicki, koji naglašava da je za beogradsko predstavljanje izabrao i poznate avangardne umetnike kao što su tvorac unizma Vladislav Stšeminjski, saradnik i prijatelj Kažimježa Meljeviča ili Henrik Staževski: iako su uglavnom poznati po apstraktnim slikama, stvarali su i poznate figuralne radove. Iznenađujuće deluje ekspresionistički portret slavnog poljskog kompozitora Karola Šimanovskog koji je Henrik Staževski naslikao u jeku socrealizma 1952. godine. Zahvaljujući izložbi EcceHomo pred beogradskom publikom je i jedan od najvažnijih portreta u poljskoj umetnosti, tek nedavno otkriveni portret Vladimira Majakovskog, čiji je autor Ježi Novošjelski.
Izložba EcceHomo ima karakter retrospektive: tu su radovi poljskih umetnika rođenih još u XIX veku (Stšeminjski i Staževski), tu su i platna još aktivnog doajena poljskog slikarstva Henrika Mušjaloviča (92), ali se pred beogradskom publikom nalazi i ulje Katje Shadkovske (upečatljiv portret Larsa fon Trira), koja tek sprema diplomski rad na Akademiji lepih umetnosti u Varšavi.
Na ovoj jedinstvenoj izložbi predstavljeni su svi pravci i rukavci u savremenoj poljskoj likovnoj umetnosti: tu je i slikar-autsajder Šimon Urbanjski, koji je osamdesetih godina slikao murale na stubovima mostova, ali i fotografski eksperimenti Zuzane Janin i Tereze Murak, umetnica poznatih i van granica Poljske, koje interesuje čovek i njegova čulnost.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Peticiju sa 10.500 potpisa predalo je Bibliotekarsko društvo Srbije nadležnima, nadajući se brzom rešenju koje će ih osloboditi nezakonite odluke po kojoj biblioteke treba da plaćaju nadoknadu za izdate knjige organizaciji OORP
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!