Ministarstvo kulture je ocenilo da ne treba da pomogne Galeriju „Haos“, jedinu koja već skoro 30 godina promoviše crtež, a da izložba galerije čija je poslednja aktivnost zabeležena pre dve godine, zaslužuje dva miliona dinara, samo pola miliona manje nego ceo Oktobarski salon
Rezultati Konkursa za sufinansiranje projekata u oblasti likovnih, primenjenih, vizuelnih umetnosti, dizajna i arhitekture stigli su s pet meseci kašnjenja. Konkurs je raspisan 27. novembra 2023. godine, rok za podnošenje predloga bio je 26. decembar, a po zakonu, rezultate je trebalo objaviti posle 60 dana.
Kriterijume komisije konkursa: likovni kvalitet, dugo trajanje, značaj i uticaj na širu zajednicu, nisu zadovoljili mnogi, pa i beogradska galerija „Haos“-
Sledeće godine galerija „Haos“ će proslaviti 30 godina, pitanje je da li će biti sledećih.
Borka Božović, osnivač i vlasnica ove galerije rekla je za Novu.rs da je „targetirana već neko vreme“.
„Najpre jer mi je SBB sponzor, podržava galeriju već 20 godina. I kada to vide, odmah me sklone u stranu. Pored konkursnih papira, komisiji sam dostavila i pismo u kojem stoji kako se nadam da cene kvalitet programa. Ne postoji tako ozbiljan i dobar program u Beogradu kao što je kod nas, a ne daju nam ni minimum. Napisala sam im to da sam svesna da sam targetirana, ali nadajući se da će presuditi kvalitet i ozbiljnost programa Haosa”.
Kaže da se iduće godine završava ugovor sa SBB-om, da će jubilej obeležiti publikacijom, i možda, prestati s radom.
Komisija je prednost dala projektima van prestonice, uz objašnjenje da za razliku od kolega iz prestonice, osim konkursa Ministarstva kulture, oni nemaju druge konkurse.
To, međutim, nije istina: ove godine Grad Beograd nije objavio konkurs za sufinansiranje stvaralaštva. Nezvanični razlog je – sav novac je potrošen na „Dane porodice“ gradonačelnika Aleksandra Šapića.
Od Ministarstva kulture, najveći iznos od 2.500.000 dinara dobiće Kulturni centar Beograda za 60. Oktobarski salon, ali zato godišnji programi njihovih galerija „Podroom“ i „Artget“ nisu dobili ni dinara.
Dva miliona dinara Ministarstvo će dati Galeriji savremene umetnosti “Art for All” iz Beograda za izložbu „Flow – Contemporary Art from the Open Balkan“ u Vašingtonu. Galerija se nalazi u centru Beograda, u Kralja Petra ulici kod Saborne crkve, a na sajtu se reklamiraju izložbom iz 2020. godine, i simpozijumom o savremenoj umetnosti iz 2022. godine, koji je inicirala mlada umetnica Gala Čaki.
Izložbu za koju su dobili dva miliona dinara, ne najavljuju. Na internetu, izložba se pominje samo u dva teksta, oba su o raspodeli novca Ministarstva kulture.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U projektu “Arheologija sećanja” fotografišem kuće u jednom kraju Beograda, potom ih monohromatski obrađujem, zatim štampam na glinenim pločicama i kasnije preko toga intervenišem crtežom. Proces izgradnje jednog sveta traje dugo, a mi smo skloni da ga u trenutku srušimo i zamenimo. Ja mislim da ima nešto u tome, u tim kućama... Opstati stotine godina, kao tajna. U tom urbanističkom vrtlogu susreću se razni paradoksi gradnje, kao i nemar u ophođenju prema prirodi koja je ranije tu bila dominantna
Za razliku od svoje supruge, nije potpisao glasovitu Havel-Patočkinu “Povelju 77”, zamjerajući joj da nije dovoljno oštra prema komunističkom režimu, što ga je izoliralo od disidentskih kružoka. Istovremeno se i on sve više udaljavao od kolega po peru, smatrajući kako nema smisla gubiti vrijeme na “jalove” političke akcije, već svoje nezadovoljstvo treba jasno kritički artikulirati u knjigama i drugim publicističkim tekstovima, jer im je doseg i veći i širi
Pisac i kustos svetskog glasa Nikola Burio (1965, Francuska) gostovao je u Beogradu povodom saradnje na katalogu srpskog paviljona na nedavno završenom Venecijanskom bijenalu arhitekture. Srpski paviljon u Veneciji je, pod nazivom Rasplitanje: Novi prostori, predstavio kolosalnu višeslojnu ispletenu površinu koja gotovo levitira u prostoru paviljona i koja se tokom trajanja Bijenala, parajući se, vraća u klupka pređe, kao odraz promišljanja odnosa rada ruke i postupka strukturisanja forme. Polazna tačka grupe autora – D. Ereš, J. Mitrović, I. Pantić, S. Krstć, I. Najdanović, P. Laušević – bila je Beogradska šaka (1963, B. Čolak-Antić), prva robotska bionička šaka na svetu koja je projektovana sa protetičkom namenom
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
