Svima čiji su projekti prihvaćeni Komisija Ministarstva je uputila tri identične rečenice, a onima koji nisu – dve. Među dobitnicima državnog novca ističu se lokalne kolonije, susreti i slične priredbe
Još uvek nisu objavljeni rezultati svih konkursa za sufinansiranje koje je Ministarstvo kulture raspisalo krajem prošle odnosno početkom ove godine.
Među objavljenima, su rezultati Konkursa za sufinansiranje projekata u oblasti likovnih, primenjenih, vizuelnih umetnosti, dizajna i arhitekture.
Konkurs je raspisan 27. novembra 2023. godine, rok za podnošenje predloga bio je 26. decembar, a prema zakonu rezultate je trebalo objaviti 60 dana nakon tog datuma. Konkursna komisija koju su činili Jelena Medaković, Radoš Antonijević i Zoran Čalija, sačinili su 21. februara predlog projekata koje treba podržati ili ne. To znači da je Ministarstvo moglo da objavi rezultate u zakonskom roku, do kraja februara.
Rezultati su objavljeni 19. jula, gotovo pet meseci kasnije.
Srbija i Kosovo
Na konkurs je stiglo 294 predloga, od kojih je prihvaćeno 135, Ministarstvo je za njihove projekte odvojilo 80,1 milion dinara, a veći deo konkurenata je odbijen.
Najviši iznos, 2,500.000 dinara dobiće Kulturni centar Beograda za 60. Oktobarski salon. Zatim slede Galerija savremene umetnosti Art for All iz Beograda dobiće 2.000.000 dinara za „Flow – Contemporary Art from the Open Balkan“ u Vašingtonu, Udruženje Konstrukt dobiće 1,500.000 za „Izazove modernizma“, Dom Jevrema Grujića u Beogradu dobiće 1,200.000 dinara za program „Dragoš Kalajić – povratak hiperborejaca“.
Po jedan milion dobiće 10 projekata, a na ostale je podeljen ostatak najčešće po 400.000 dinara. Najniži iznos je 300.000 dinara.
Tri rečenice
Istraživanje o ovim rezultatima će se tek obaviti. Na prvi pogled ima se utisak da je Komisiji bilo važno da novac raspodeli po celoj Srbiji sa Kosovom, zato što su uočljive lokalne umetničke kolonije, susreti i slične priredbe, koje su, po njima, bile važnije od na primer godišnjih programa renomiranih galerija.
Pored objašnjenja svakog prihvaćenog rada, u rubrici Objašnjenje, napisane su tri identične rečenice: „Izražena usklađenost projekta sa opštim interesom u kulturi i ciljevima i prioritetima konkursa. Izražen kvalitet i sadržajna inovativnost projekta. Izražen stepen uticaja projekta na kvalitet kulturnog života zajednice.“
Među odbijenima je vrlo lako naći one kojima više pristaju ove tri rečenice, od onih koji su u delu prihvaćenih.
Takođe, među prihvaćenima ima nekoliko njih koji se, barem sudeći po IPR-u, ne bave umetnošću. Na primer VMS DOO Beograd, koje je dobilo 400.000 dinara za izložbu Milije Čpajeka u Firenci, je preduzeće za projektovanje inženjering i konsalting.
Od odbijenih, javno su objavljena samo dva reagovanja: Umetničkog prostora U10 i Galerije SULUJ.
Prostor U10
U10 je predložilo tri programa, i sva tri su odbijena. To su: Godišnji program Umetničkog prostora U10, izložba studenata master studija Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu – Masterpieces VI, i projekat Rekli su mi da planeta ima živčane završetke.
Uprkos tome, u Galeriji U10 će se od 1. do 31. avgusta, svakog dana, održati umetnički program „Plestelin“ koji priprema platforma „Stereovizija“, sa više od 25 radova više od 30 autora i autorki iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Švajcarske, Nemačke, Rusije, Tajvana.
Galerija SULUJ
Zatim, Ministarstvo kulture je i ove, osme godine za redom, odbilo da sufinansira rad Galerije SULUJ, Saveza udruženja likovnih umetnika Jugoslavije. To znači da će umetnici, da bi javnosti pokazali svoj rad a pre svega da bi uticali na razvoj naše likovne scene, opet morati sami da plate sve troškove izlaganja u ovoj galeriji.
U obrazloženju komisije Ministarstva zašto smatra da država ne treba da pomogne rad ove Galerije, navedene su dve rečenice koje su poslate svim odbijenim: „Upitna je usklađenost projekta sa opštim interesom u kulturi i ciljevima i prioritetima konkursa. Upitan je kvalitet i sadržajna inovativnost projekta“.
Inače, Galerija ove godine obeležava 30 godina postojanja, što znači da je jedna od retkih u Beogradu s tolikim stažom a da pripada civilnom sektoru.
Osim svoje godišnjice, ove godine će obeležiti i 125 godina Doma „Anker“ na Terazijama 26 u kome se nalaze. Tu gde su sada oni, dvadesetih godina prošlog veka otvorena je prva umetnička galerija u okviru delatnosti Umetničkog odeljenja Ministarstva prosvete – preteče Ministarstva kulture.
U ugovoru koji je Niš sklopio sa preduzetničkom radnjom "Čičak 2023" iz Trstenika o saradnji na Međunarodnom filmskom festivalu nije navedena cena posla, što nije i jedina nepravilnost u organizaciji ovog festivala
Održavanje Sajma knjiga na njegovom tradicionalnom mestu, reforma sistema podrške knjizi – neki su od ciljeva platforme Inicijativa 3 koju su pokrenuli izdavači Bajac, Hamović i Božović
Pre tri dana prijavljen je nastanak umetničke slike iz zgrade Pokrajinske vlade u Novom Sadu, a izgleda da je nestala još u avgustu
Udruženje književnih prevodilaca Srbije i PEN centar dali su najviše glasova Ljubinki Milinčić u predlogu na nacionalnu penziju. Posle toga, tri članice su istupile iz Udruženja
Atelje 212 obeležava jubilej u nedelju 15. Novembra u 20.30. na sceni “Petar Kralj” - 100. izvođenja predstave „Кonstelacije“
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
