Dani obožavanja knjige

O početku 53. međunarodnog beogradskog sajma knjiga već je objavljeno: da je otvoren u prisustvu mnogobrojnih ljubitelja knjige i u izuzetno svečanoj atmosferi. Mnogobrojni ljubitelji knjige, zapravo, tek će pristići narednih dana, tamo negde oko vikenda, a prvi dan sajma, možda i zato što se ulaz na feštu otvaranja od ove godine plaća, mogao je biti i posećeniji. Što se tiče svečane atmosfere – bili su mnogi poznati, i pisci i političari.

Kao počasni gost, na otvaranju je govorio Nacuki Ikezava, jedan od najeminentnijih savremenih japanskih pisaca, koji se nažalost jedva ili nikako nije čuo, isto kao i njegov prevodilac, zbog lošeg ozvučenja. Posle njega govorio je pisac, akademik Dragoslav Mihailović, koji je i zvanično otvorio 53. sajam knjiga i koji se, nažalost, jedva ili nikako nije čuo, takođe zbog ozvučenja. Posle svih nejasnih tonova sa svečanog otvaranja, na kraju se kao prstom sudbine „probila“ Mihailovićeva poruka da u tom ogromnom vozu knjiga treba osećati radost koju ima i dete na ringišpilu.

Tema da li Sajam knjiga u Beogradu treba da bude reprezentativna međunarodna kulturna manifestacija ili vašar, nije nova. Zoran Hamović, urednik programa 53. sajma knjiga i savetnik ministra kulture za oblast izdavaštva, u intervjuu Tanjugu rekao je da „strani izlagači neće da dođu na takve vašare. Smatraju to neprofesionalnim uslovima u kojima se ne obavljaju promocije knjiga, poslovni susreti, stručne tribine i ne lansiraju novi pisci.“ Prema njegovim rečima, ovaj naš sajam knjiga je talac ideje o raspodeli i prodaji sajamskog prostora, a ne o oblikovanju dobrog sajamskog programa.

A raspodela je izgleda završena. Specijalni efekat déjà vu sigurno neće zaobići nikoga ko je i prethodnih godina bio na sajmu. Naime, svi izlagači (i knjižari) su na svojim starim mestima. I žmureći se može doći tačno do štanda koji tražite, što je opasan simptom koji preti okoštavanjem ove manifestacije. Nije stvar u tome da izlagače treba mešati kao špil karata i od velike hale napraviti lavirint kako bi posetiocu bilo zanimljivije, nego je stvar u tome da se izlagači po nekakvim svima jasnim merilima moraju rangirati i na osnovu toga dobiti svoj prostor. Za sledeću godinu Hamović je najavio neki nov sajam knjiga, gde će na primer u Hali 1 izlagati samo profesionalni izdavači, za šta, kako kaže, odluka već postoji samo se ne sprovodi.

Iako nigde u svetu sajmovi nisu rasprodaje niti diskonti knjiga, ovaj naš to jeste. On je ogromna uzavrela tržnica upotpunjena prethodno gužvanjem u autobusu, a onda padanjem u nesvest od idenja ukrug i sudaranja s drugima, od nasrtanja na štandove i pisce, sve pod tovarima knjiga. Tržnica čiji je imidž upropastila ona prokleta TV anketa u kojoj je Šekspir napisao Anu Karenjinu, a naš nobelovac neko čije se ime ne zna.

Zemlja počasni gost 53. sajma knjiga je Japan. Na svom štandu predstaviće savremenu japansku književnost i izdavaštvo, izložbu fotografija „Kjoto“, izložbu fotografija o savremenoj arhitekturi, najavljene su promocije dve knjige Nacukija Ikezave, predavanje o delima Harukija Murakamija… U Muzeju primenjene umetnosti tokom Sajma knjiga biće postavljena izložba japanske keramike, a u Muzeju Jugoslovenske kinoteke nedelja japanskog filma. Inače, na ovogodišnjem sajmu učestvovaće više od 800 izlagača, domaćih i stranih; tema je dva veka Velike škole; biće to „najveći festival savremene srpske književnosti“ gde će većina savremenih srpskih pisaca učestvovati na štandovima svojih izdavača; prvi put na Sajmu učestvuju izdavači iz Danske i Ukrajine; dolaze mnogobrojni pisci iz Italije, Francuske, Rusije, Danske, Kanade; u okviru

EUNIC-a, zajedničkog nastupa kulturnih centara zemalja EU, glavna tema biće „Umetnost življenja u zemljama Evropske unije“; u okviru Foruma Sajma knjiga biće šest tematskih konferencija o profesionalnom izdavaštvu u Srbiji, godišnji susreti bibliotekara, prevodilaca, devet izložbi; biće dodeljene nagrade Sajma i dve nagrade novinara, kao i nagrada „Dositej Obradović“ stranom izdavaču koji najviše doprinosi promociji srpske književnosti; školski dan je četvrtak, a ulaznice malo skuplje nego prošle godine – nepuna tri evra.