U jeku svetske ekonomske krize, na RTS-u se pojavio veoma zanimljiv serijal pod naslovom „Afirmacija“. Po uzoru na aktuelne realiti programe – iz večeri u veče pratimo sudbine desetak domaćih malih privrednika u borbi za finalnu nagradu – 4 miliona dinara!
Autori nas pozivaju da putem SMS-a glasamo za omiljenog heroja/heroinu male privrede, pa ko nadbije – nek dobije! Svojevremeno se album grupe Elvis J. Kurtovich zvao „Čudesni svijet privatluka“ a na omotu smo imali Elvisa – pred ćevabdžinicom, nakićenog insignijama (kajla, zulufi, čuka, cvike) pored golfa koji je predstavljao oficijelno vozilo ove novostvorene socijalističke kaste. Tako je izgledao klan Karića iz pećkog perioda, plus instrumenti, plus karate kimona. Mit o samostvorenom i samoostvarenom heroju privatnog biznisa nadrastao je SFRJ i postao san svih Balkanaca poniženih kolektivnim neplaćenim odmorima, otpuštanjima zbog tehnološkog viška, mizernim otpremninama ili privatizacijama za jedan evro. Postojao je mit o teškom početku i riziku koji moraš prihvatiti, odnosno poruka je glasila – stisni petlju i zaplivaj, što pre to bolje. Razočarenje je obično nastajalo kada shvatite da se pre vas neko dosetio iste stvari, odnosno da uvek ima neko ko je pre vas pokupio kajmak. Takođe, prosta statistika pokazuje da 90 odsto malih biznismena „pukne“ već posle godinu dana. U istom lokalu u mojoj zgradi za dve godine su propali: unisex frizerski salon (deca i penzosi uz popust), drogerija, nikšićki fast fud, kladionica (van nekog velikog lanca – naivan pokušaj, na sreću bez ljudskih žrtava) i trenutno radi bjuti salon (pu pu, da ne ureknem).
Zbog svih ovih razloga – super je da na RTS-u gledamo heroje male privrede, koji nam govore o svojim planovima, snovima, investicijama, kreditnim linijama i problemima sa bankama i birokratijom. A čudesni svet privatluka je bogat i raznovrstan poput amazonske flore i faune. Ipak, moguće je posle par epizoda otkriti određene tipove.
U većini slučajeva, privatni biznis je ujedno i porodični posao gde je muž direktor, a supruga vodi finansije. Takav je, recimo, plastičar iz centralne Srbije, koji ima i mantil, koristi stručne termine, onaj ekonomski parajezik, ali me kupila baba (gazdina keva) koja se klacka pred kućom dok joj unuka žicka za džeparac. Čim zapne sa kintom – uleće familija, prijatelji i kumovi. Kad bolje razmislim – tako je i kod velikih, samo su kumovi bogatiji i traže veću proviziju. Među proizvođačima je zanimljiv primer i braće koja se bave proizvodnjom vina. Kao u priči, bila dva brata, stariji mudriji i mlađi avanturista, razum i intuicija, al’ vino je odlično, ja probao.
U oblasti davanja usluga videli smo ugostitelja, piceriju ali i firmu za obezbeđivanje iz Zrenjanina. Carevi su ko dva trokrilna, al’ lale, nekako fini i kupili su me kad su opisivali svoju sledeću investiciju (što je jedan od zadataka) – kupovina jagnjeta za zaposlene!
„Afirmator“ nam je prikazao i specifičan tip preduzetnika u Srbiji, a to je velika i nedefinisana grupa – znate one Trotere što vam kažu – „muvam nešto privatno“, ili „valjam neku robu„. Kolko sam uspeo da provalim u emisijama – takvima najbolje ide! Fantastično je samo kada vam takvi majstori opisuju svoj sledeći projekat – npr. nešto u oblasti enterijera, kombinacija vode, struje i muzike?!!
Ono što možemo da opišemo kao zbirni utisak jeste da banke malo ili nikako ne prate planove naših privatnika, odnosno – pomažu tek kada se posao razvije i stabilizuje, al’ da citiram zvezdu Granda Sašu Matića (doduše, on se obraćao ženskoj, a ne banci): De si bila kad sam bio niko?
O problemima sa birokratijom privatnici govore manje, dal’ što ne smeju (treba opet da dođu na šalter) ili se to uvodno papirološko silovanje računa ko inicijacija, pa se posle ne pominje.
Na kraju – ipak mislim da je odlično što su mladi autori napravili savremenu i duhovitu emisiju inspirisanu svakodnevnim problemima. Možda su komentari i dobacivanja „iz montaže“ suvišni, jer je ekonomski ambijent u Srbiji do te mere tragikomičan da nema potrebe za objašnjavanjem. Ono što bi bilo moguće naravoučenije jeste poruka ohrabrenja za buduće biznismene, jer vidimo da je teško, al’ vidimo da ipak može da proradi. Ono što je za ismevanje pre su prepreke koje našim herojima postavljaju zastareli propisi, inertne javne službe, lokalna mafija, podmitljive birokrate ili alave banke.
Pa nek je sa srećom, a pare nisu problem – para nema!
Naslov izložbe „Mehur u vremenu“ odnosi se pre svega na digitalnu fotografiju i ogromnu produkciju zapisa u virtuelnom obliku koji u jednom trenutku mogu nestati kao mehur od sapunice, kaže profesor Karanović
Ako nećete sami, zovite policiju - poručila je Uprava Narodnog pozorišta obezbeđenju koje se usprotivilo naredbi da spreči glumce da pred publiku iznesu transparent „Narodno je narodno“
Rezultati analize Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope i Asocijacije nezavisne kulturne scene Srbije dokazuju da aktuelna vlast uništava kulturu svoje države
„Najduža noć filma“ za najdužu noć u godini, maraton tri filma od kojih je "Izlet" svetska a "Karmadona" domaća premijera
Za samo pet dana od kad je otvoreno posle dvomesečne pauze, Uprava Narodnog pozorišta u Beogradu izdala je već dve Odluke kojima bi da sputa slobodu zaposlenih. Oni se, međutim ne obaziru
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
