Ako jedan crtež stvarno vredi hiljadu reči, biće to ušteda i u papiru. Tako svetska partija karikaturista radi na ekološkoj svesti. O njihovom doprinosu mogu se uveriti posetioci aktuelnog Festivala karikature koji se održava u belgijskom gradu Knoke-Hejstu
Za „Vreme“ iz Knoke–Hejsta
Belgija je zemlja poznata po bezbroj vrsta odličnog piva, vrhunskoj čokoladi, po čuvenoj školi stripa i karikature koja je imala uticaja i na naše autore… A što se tiče mana, ponešto o tome je rečeno u jednoj epizodi Asteriksa i Obeliksa, ali ja to ne bih uzimao zdravo za gotovo. Takođe, o tome kako Flamanci i Valonci hoće-neće da se odvoje, kako oblik Belgije podseća na oblik bivše nam zemlje (doduše zdepaste), o raskršćima germanskih i romanskih uticaja… čitajte na drugom mestu.
Do Knokea, gradića na obali Severnog mora, najlakše se stiže vozom iz Brisela. Oni koji vole da uvek prvo pročitaju uputstvo neće imati problema sa snalaženjem, jer je vozni saobraćaj besprekorno organizovan. Svi potrebni podaci o vremenu polaska, peronu, pravcu puta itd. ubeleženi su na voznoj karti, na tablama sa obaveštenjima i na ekranima koje ima svaka stanica, a vozovi kreću tačno u minut.
PUT KA OBALI: Put do obale je prijatan jer se kroz prozor smenjuju scene lepih mesta sa uređenim fasadama i okućnicama, a zbog staza pored šuma i obale reka imam utisak da i korov raste pod konac. Na mnogim velikim pašnjacima pasu i leškare krda srećnih krava. Od njihovog mleka se pravi belgijska čokolada. Približavanje gradu koji slavi karikaturu na neki način nagovestila je i grupa išaranih devojaka koje su ušle u voz i veselo zapevale. Jedna od njih se udaje pa je to bilo devojačko veče, mada, hm, u stvari bio je dan, doduše, tmuran i kišovit…
Knoke-Hejst se nalazi odmah pored granice sa Holandijom. Cela belgijska obala, sve do granice sa Francuskom, dugačka je sedamdesetak kilometara i povezana je sa najdužom tramvajskom linijom na svetu kojom ide takozvani obalski tramvaj, De Kustram. Grad je kao stvoren za uživanje, sa peščanom plažom dugom desetak kilometara na kojoj su brojne kućice za čuvanje raznoraznih rekvizita koji idu uz skupoceno letovanje, brojnim jedrilicama uključujući i one na točkove za vožnju po pesku. Ali, za pravo uživanje, bar leti, fali im malo više sunca. Za sve vreme našeg boravka temperatura je jedva prebacila petnaesti podeljak, otprilike toliko puta prosečno kiša pada u toku dana. Kao u engleskim filmovima…
Centar kulture Knoke-Hejst organizuje ovaj ugledni festival karikature, budimo u trendu, nazovimo ga grend slemom karikature. On to i jeste, jer nema mnogo festivala koji mogu da se pohvale tako dugim stažom i ugledom. Pošto ove godine obeležavaju zlatni jubilej, 50 godina međunarodnog festivala, pozornica za njega je ceo grad. Dva meseca, više od tri stotine karikatura iz celog sveta biće izloženo na ovoj izložbi.
Sama svečanost održana je tradicionalno u Kazinu (bojazan da će nas naterati da se kockamo, srećom, bila je bezrazložna), a izložba u velikom paviljonu na plaži. Posebno je interesantna ideja „turneja crteža“, po kojoj su na pedeset najinteresantnijih mesta u gradu postavljeni veliki panoi sa odštampanim karikaturama na kojima su isečene rupe na odgovarajućem mestu da bi se proturila glava. Tako svako može da bude deo scene koju određena karikatura prikazuje. Ovo je bio i način da se prikaže retrospektiva najboljih radova za proteklih pedeset godina festivala. Da bi olakšali pronalaženje panoa sa karikaturama, odštampana je i mapa grada sa obeleženim mestima gde su oni postavljeni. Naravno, pored redovnog kataloga, objavljen je još jedan posvećen velikom jubileju karikature u Knokeu.
Program su vodili ljudi iz struke među kojima je svakako najpoznatiji Geert Hoste, satiričar i stand–up performer poznat u celoj Belgiji. Održao je i kratak šou, ali nažalost nije bilo uživo sinhronizacije ni subtitlea na druge jezike, tako da je nas nekoliko koji ne znamo flamanski ostalo uskraćeno za fazone kojima su se svi slatko smejali.
NAGRADE: Dokaz da je organizatorima stalo do ovog jubilarnog festivala jeste i povećan budžet. Osim redovnog međunarodnog festivala na koji je stiglo preko 2000 radova iz 76 zemalja, dodeljene su nagrade (najmasnije, bar što se tiče novčanog dela) i za najbolje karikature objavljene tokom godine u belgijskim novinama, kao i nagrade za one objavljene u evropskim novinama.
Evo i nagrađenih karikaturista: Prvu nagradu je osvojio Pol Leurs, poznati karikaturista iz Luksemburga, drugu belgijanac Stefaan Provijn, treću Iranac Mohammad Ali Khoshkam, koji nažalost nije mogao da prisustvuje svečanosti zbog problema sa vizom (poznato?), a specijalne nagrade su dobili Felipe Galindo (Nagrada publike), vaš izveštač (nagrada Knack magazina) i Herman Danneels (Davidsfonds). I na ovom međunarodnom festivalu više naših karikaturista je ušlo u finalni izbor za izložbu, a na koricama ovogodišnjeg kataloga je rad Milenka Kosanovića.
Nagrade za najbolje karikature objavljene u belgijskim novinama dobili su autori Cecile Bertran, Vadot i Zak, a najbolju karikaturu objavljenu u EU po mišljenju žirija uradio je Karl Meersman za magazin „Trends“. Ove novoustanovljene nagrade pokrenulo je udruženje PCB (Press Cartoon Belgium) i cilj im je ne samo očuvanje štampe koja se guši u ekspanziji digitalnih medija, nego još i više opstanak crteža među štampanim rečima.
Ako jedan crtež stvarno vredi hiljadu reči, biće to ušteda i u papiru. Tako svetska partija karikaturista radi na ekološkoj svesti. Malo li je?
Izložba svih ovih radova postavljena je na brojnim panoima poređanim u manji lavirint u paviljonu Kazina Knoke. Podeljeni po tematskim celinama, najveću pažnju su privukli, osim nagrađenih, radovi koji kritikuju i ismevaju najaktuelnije teme. Može se slobodno reći da su tu glavne „zvezde“ bili grešni sveštenici katoličke crkve. Ostatak večeri je prošao u ćaskanju sa veoma ljubaznim domaćinima i povremenom đuskanju, naročito oko stolova sa ićem i pićem. Bilo je i tu mnogo toga za nagraditi: prva nagrada ide račićima i haringi, druga pivu duvel (đavo), treća ogromnim galebovima koji su povremeno ispuštali krike i podsećali me da sam na moru…
Vladimir Stankovski, grafički dizajner i ilustrator „Vremena“, dobitnik je ovogodišnje specijalne nagrade za karikaturu No home edition koju dodeljuje tiražni briselski magazin Knack. Tim povodom Stankovski je bio gost ovog festivala karikature.
Domovinski pokret traži od Hrvatskog narodnog kazališta u Splitu da skine s repertoara predstavu koja je urađena po kolumnama Viktora Ivančića, a koji je režirao beogradski reditelj Kokan Mladenović
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Peticiju sa 10.500 potpisa predalo je Bibliotekarsko društvo Srbije nadležnima, nadajući se brzom rešenju koje će ih osloboditi nezakonite odluke po kojoj biblioteke treba da plaćaju nadoknadu za izdate knjige organizaciji OORP
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
