Desilo se da su u Taku, distributeru Harija Potera, baš dok smo dan pred jugoslovensku premijeru proveravali istinitost priče o piratskoj verziji ovog svetskog filmskog hita, otkrili oglas na internetu kojim se za 150 dinara, kućnom dostavom i pouzećem, nudi kaseta Harija Potera i drugih filmova još neprikazanih u bioskopima. U Taku su otkrili da je provajder iz Novog Sada, da je sajt ilegalan i da su kontakt telefoni isključeni. Sve su prijavili policiji, obavestiće stranog partnera, a oni Interpol.
Nedavno je producentska kuća Tak u ime Vorner brosa ponudio donosiocu piratske kasete Harija Potera i Gospodara prstenova nagradu od 1000 DEM, ali još nisu dobili nijednu, pa tako priča da se po dečjim rođendanima vrti kopija za 100 DEM po prikazivanju nije dokazana. „Niko se ne usuđuje da svedoči na sudu“, kaže Aleksandar Stojanović, predsednik Udruženja video klubova i vlasnik Admirala, lanca od devet video klubova. „Garantujem da u legalnim video klubovima nema piratske kopije Harija Potera. Moguće je da ih ima u neregistrovanim, ali ja nisam video nijednu niti sam bilo šta čuo o tome.“ Stojanović tvrdi da te eventualne piratske kopije ne potiču iz Srbije jer je, po njegovim rečima zbog pojačane kontrole prestala proizvodnja pirata i nakon promene vlasti više niko s vrha je ne podstiče. (Vezu između prošle vlasti i piraterije pomenuo je nedavno u Palati pravde i Dragan Hadži Antić, optuženi u procesu koji je protiv njega pokrenuo Tak zato što je na TV Politici emitovao 85 filmova bez potrebnih dozvola, rekavši da je SPS znao za to.)
Piratske kopije koje se sada nalaze u video klubovima stigle su iz Kine, Bosne i Makedonije. U Admiralu sada ima 60 odsto originala. Na pitanje zašto sve kasete nisu originali i zašto kao predsednik Udruženja nije primer ostalima, odgovor je očekivan: zato što ne bi mogao da radi. „Od 1997. godine do prošlog septembra distributeri su objavili oko 150 originalnih kopija, a u poslednja tri meseca još 200. Zar mogu da radim sa tako malim brojem filmova? Nama je mesečno potrebno 50 do 60 novih. Šta vredi da ja sad izbacim pirate, kad neće oni klubovi koji nisu ni registrovani. Ja ću propasti, a oni neće. Nameravam da izbacim pirate, kupujem sve originale. Naši distributeri su sada, za razliku od ranije, spremni na saradnju, pa su uslove prilagodili našim mogućnostima“, kaže Stojanović.
Dokaz za to je i njihovo žmurenje na činjenicu da je u svakom video klubu još od letos moguće iznajmiti filmove Zavet, Šifra sabljarka, Mandolina kapetana Korelija i ostale koji su tek sad na bioskopskom repertoaru. „Mi znamo da Admiral, Žabac i drugi veći klubovi kupuju sve što mi objavimo i oni su za nas pozitivni bez obzira na to što imaju i pirate. Njihov izbor je ili da budu legalni pa da propadnu ili da kupuju originale a da imaju i pirate dok država ne reši taj problem. Odlučili su se da drže pirate nekog filma dok se ne pojavi original i mi to smatramo poštenim dogovorom“, kaže Milutin Ranđelović, vlasnik Metro filma. Distributeri znaju i da bolji klubovi imaju piratske kopije koje se skoro ne razlikuju od originala: odličnog su kvaliteta, presnimljene sa DVD-a, čistog titla, opremljene prevedenom i odlično odštampanom omotnicom, malo ko primećuje da nedostaju zaštitni hologram i ime izdavača. „Bolje je da razvijaju posao, da bude što više velikih klubova, moderno opremljnih (fasadu Admirala krase monitori i veliki bilbord – p.a.) jer mi znamo da će oni, kad novim zakonom o kinematografiji bude zaustavljena piraterija, nabavljati samo originale“, kaže Ranđelović.
„Malo je verovatno da će distributeri do februara, kada se očekuje Zakon, objaviti dovoljan broj filmova a mi ćemo morati da povučemo pirate. Tog sekunda, deca, na primer, neće imati šta da gledaju zato što niko od distributera nema prava za prikazivanje Diznijevih filmova. U Jugoslaviju još nije ušao ni Paramaunt, nemamo sve velike mejdžore, a od nas se traži da poštujemo pravila“, kaže Aleksandar Stojanović. „I 1997. godine, kad je bila velika akcija u klubu u Ulici vojvode Stepe zadržao sam od preko 2000 samo 270 kaseta. Kad je nakon dva meseca pritisak prestao, sve se vratilo na staro. Ja i svi ostali vlasnici prijavljenih klubova povući ćemo pirate. Pitanje je da li će to učiniti oni neprijavljeni kod kojih, zato što ih nema na spisku, tržišna inspekcija nikad nije ušla, pitanje je da li će to učiniti prodavnice, da li će TV stanice i kablovska mreža prestati da emituju filmove za koja nemaju autorska prava. Pakt sa vukovima emitovan je na lokalnoj TV nekoliko sati nakon objavljivanja originala. Nije mi jasno zašto uvek nas prozivaju, a ne vide sve one koji rade nelegalno i koji zaista štete državu?“
Na rang listi kablovske i televizijske piraterije Jugoslavija je prva na svetu. „Pola Novog Sada je u kablovskoj televiziji, Subotica isto, u Beogradu se izrazito širi, što znači da svi oni svake večeri prate inostrane filmske kanale nelegalno emitovane i na njima najnovije filmove. To je mnogo veća opasnost od video klubova“, kaže Dejan Petričević, potpredsednik Taka. Isto misli i o lokalnim TV stanicama. „Znam primer da čak organizuju glasanje gledalaca za to koji film žele da gledaju, uzmu kasetu iz kluba i taj pirat samo za jedno veče odgleda ceo region, dakle mnogo više ljudi nego što klubovi imaju članova. A njih niko ne kontroliše.“ Petričević takođe kaže da američki partneri s kojima sarađuju zahtevaju od njih da zaustave pirateriju, i da su neki od njih direktno razgovarali sa predstavnicima naše vlade uslovljavajući rešavanjem tog problema ulazak u Evropski savez. „Mnogi misle da će i ovog puta biti isto kao 1997. godine“, kaže Aleksandar Stojanović. „Ja sam u ovom poslu 13 godina, sad su se prvi put promenili ljudi na vlasti i znam da misle ozbiljno.“ Pronalaženje autora i distributera piratskog Harija Potera bio bi efektan dokaz da imaju ozbiljne namere.
