Grupna izložba Marka Pogačnika, Milete Prodanovića, Biljane Tomić, Milana Jozića, Bore Iljovskog, Jusufa Hadžifejzovića, Vesne Golubović, Nemanje Nikolića i Neše Paripovića, o vremenu od sedamdesetih do danas
Kao i svakog februara do sad, u Galeriji B2 je u toku grupna izložba autora koji su izlagali prethodne godine, kako bi tako objedinjeni predstavili temu tog perioda. U ovom slučaju, to je „Vreme. Godina iza nas“.
To su radovi Marka Pogačnika, Milete Prodanovića, Biljane Tomić i Milana Jozića, Bore Iljovskog, Jusufa Hadžifejzovića, Vesne Golubović, Nemanje Nikolića i Neše Paripovića.
„Unutar jednog relativno kratkog vremenskog isečka kog je obuhvatila protekla izlagačka sezona – od kraja 60-ih godina 20. veka do aktuelnog trenutka, uspostavljene su sasvim osobene vremenske petlje. Locirani su počeci nove umetničke prakse na našim prostorima, označen je period prelaska moderne u postmodernu epohu, kao i transfer analogne u digitalnu civilizacijsku etapu“, piše u najavi izložbe.
Priča o vremenu počela je od sedamdesetih, od pionira umetničke prakse, slovenačog umetnika Marka Pogačnika. Pored izloženih crteža i mermernog reljefa, on je ugljenom na zidu Galerije B2 ispisao „Manifest za slobodnu Zemlju“ i „Manifest novog prostora“, apelujući na promenu svesti i odnošenja prema našoj planeti.
Isti period predstavljen je postavkom „Dokumentarne fotografije 1971–75“ Milana Jozića i Biljne Tomić, a završen izložbom Neše Paripovića, pripadnika „velike šestorke“ umetnika koji su okupljeni oko beogradskog SKC-a, početkom 70-ih otvorili puteve novoj umetničkoj praksi.
Istaknuta protagonistkinja likovne scene osamdesetih, Vesna Golubović, načinila je omaž upravo tom periodu, ambijentalnom celinom „Pro-iz-vođenje znaka“ sačinjenom od minimalističkih zidnih izvedbi i niza oslikanih stubova.
Jedan od najistaknutijih protagonista „nove slike“ 80-ih, Mileta Prodanović predstavio je svoje „Dnevnike“, i objedinio svoja dva snažna kreativna toka – literarni i likovni, verbalno i vizuelno. Svaki rad svojom kompozicijom podseća na list rukopisa ili knjige, čiji bogati sadržaj iščitavamo intuicijom, neopterećeni ograničenjima jezičkih kodova.
Osamdesete su završene Jusufom Hadžifejzovićem koji je, ukrštajući jezik umetnosti i ekonomije i tržišta, na jedinstven način u dadaističko-fluksusovskom maniru, sa naglašenom konceptualnom potkom, ambalažu brojnih proizvoda, preinačio u Praznine savremenog potrošačkog sveta.
Period susreta analognog i digitalnog predstavljen je izložbom „Azbuka“ Bore Iljovskog i njegovog pattern slikarstva, apstraktne kaligrafije, koja poziva na traganje za kodiranom porukom.
I, najmlađi od prošlogodišnjih izlagača u Galeriji B2, Nemanja Nikolić i njegovih „Deset slika“ sa fokusom promišljanja tehnološkog puta slike i njenog značenja, u sferi analognog filma i digitalnih medija.
Reklo bi se, antologija best-off nove umetničke prakse.
“Bolje vreme će doći i to je naša izabrana odluka, ali mi nemamo luksuz da to vreme čekamo. Moramo neprekidno da ga pozivamo i to je Reflektor u Srboleku. Adresa na koju pozivamo bolje vreme da dođe, da se upoznamo. Ako mu se dopadnemo, možda i ostane”
Umetnost ne može da postoji bez konteksta, ona mora da komunicira sa vremenom u kome nastaje. Odavno nije dovoljno da umetnik sedi u nekom ateljeu, u kuli od slonovače i pravi nekakve forme, već je potrebno da umetnik ipak bude javni govornik, da promoviše izvesne vrednosti, vrednosni sistem koji je vezan za humanizam. Kroz umetnički jezik, naravno – mi nismo političari, ali umetnost svakako nikad nije bila apolitična, ona je oduvek imala svoj politički aspekt
Za mene je najbitnije da se uvek bavim stvarima koje volim, koje me zanimaju. Mislim da je to jako velika privilegija, naročito ako tome dodam i stalna putovanja, turneje i zanimljive ljude koje srećem. Naravno, sve to ima svoju cenu. Živim skromno, ali slobodno
Minja Bogavac, direktorka „Reflektor teatra“, za novi broj „Vremena“ priča o progonu tog angažovanog pozorišta i kako su rešili da naprave svoj prostor
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
