Dok jedni veličaju ovo filmsko ostvarenje, dobar deo publike negoduje i misli da produkcija nije prišla pevačicinoj priči pažljivo, već da na senzacionalistički način pokazuje brojne mračne trenutke preminule umetnice
Premijera filma o muzičkoj zvezdi Ejmi Vajnhaus „Back to black“ biće održana 7. maja od 20.30 u bioskopu Cineplexx BIG Beograd, saopštila je distributerska kuća Taramaunt.
Ulogu Ejmi Vajnhaus tumači Marisa Abela. Na veče premijere biće organizovan i poseban koncert dobrodošlice uz „Amy’s houseband“ od 19 časova u atrijumu šoping centra BIG fashion Beograd.
Mišljenja o ovom filmu su podeljena. Dok jedni veličaju ovo filmsko ostvarenje, dobar deo publike negoduje i misli da produkcija nije prišla pevačicinoj priči pažljivo, već da na senzacionalistički način pokazuje brojne mračne trenutke Ejmi Vanhaus.
Ejmin otac Mič, i sam izuzetno kontroverzna ličnost u njenom životu, ali i smrti, podržao je snimanje ovog filma i čak je za snimanje ustupio stan u kom se njegova ćerka predozirala, što je posebno šokiralo fanove i prijatelje.
Prema sinopsisu, film je priča o Ejmi Vajnhaus, od njenog početka karijere do revolucionarnog studijskog albuma „Back to black“. Ispričan iz njene perspektive i inspirisan duboko ličnim tekstovima koje je pisala, ovaj film je izuzetan portret žene koja stoji iza jednog fenomena i burne veze koja je centar jednog od najlegendarnijih muzičkih albuma svih vremena.
Ovo nije prvo ostvarenje o Ejmi. Snimljen je uspešan dokumentarni film Asifa Kapadije „Ejmi“ iz 2015. koji je osvojio brojne nagrade, uključujući Oskara, Baftu i MTV filmsku nagradu za najbolji dokumentarac. Kritički hvaljeni dokumentarac BBC „Reclaiming Amy“ usledio je 2021.
Smrt koja (ni) je šokirala svet
Ono što su milioni ljudi, od publike i obožavalaca do najuže porodice, videli da se sprema, nažalost se obistinilo. Britanska kantautorka i pevačica Ejmi Vajnhaus (27) u subotu, 23. jula 2011. godine, pronađena je mrtva u svom stanu u Londonu.
Uzrok smrti za sada nije poznat, ali pretpostavlja se da su godine zloupotrebe alkohola i droga u kombinaciji sa psihičkim problemima i burnim životom odnele danak. Telo Ejmi Vajnhaus pronađeno je u 16 časova, već u 18 časova na njenoj stranici na britanskoj Vikipediji unet je datum smrti, 23. jul, a čitav tekst prebačen je u prošlo vreme.
Detalj koji ne aludira ni na šta drugo do na sumanutu brzinu savremenog sveta, brzinu kojom se Ejmi Vajnhaus pojavila, zasjala, oduševila i očarala svet, potom ga razočarala i ugasila se. To je ujedno i sve što je pojava poput Ejmi imala sa ovim vremenom.
Sve drugo u vezi sa njom bilo je svevremeno. Britanka crnačkog glasa, pravila je muziku koja je bila mešavina bluza, soula, rokenrola, kantrija, sa stihovima iz samog srca sopstvenog mraka, bola i praznine, onog ružnog đavola koji čuči u svakome od kad je sveta i veka, a samo retki umeju da ga pretoče u lepotu za druge.
Ejmi Vajnhaus bila je od tih retkih i izvesno je da je umrla od otrovne mešavine uspeha i očaja.
Nagrada „Pavle Vuisić“ za životno delo dodeljena je Tanji Bošković. Istovremeno, Ministarstvo kulture nije odobrilo novac Udruženju filmskih glumaca Srbije za tu nagradu
Na crvenom tepihu ispred Narodnog pozorišta uoči otvaranja 32. Sarajevo film festivala viđene su brojne slavne ličnosti iz sveta filma iz celog regiona, predsednik Crne Gore Jakov Milatović a u masi na ulici vijorilo se i desetak zastava Palestine
S obzirom na uslove u kojima živi, može se reći da je učešće 23 filma na Sarajevskom festivalu veliki uspeh ovdašnje kinematografije
Hedlajner prve večeri Nišvila bio je Inkognito, Vlatko Stefanovski je podigao publiku na noge sa „Skopjem“, a ceo festival se odvija bez državne pomoći – zahvaljujući mazohizmu
Kultura sećanja treba da postoji ali da se obostrano ne koristi kao izvor novog narastajućeg nacionalizma, koji nije ništa drugo nego rađanje mržnje prema onom drugom. Tu malo mesta preostaje za ljubav. Kad svake godine sipate so na tu ranu, ta rana se sve više i više otvara. Ponavljam, postojalo je jedno vreme i u Hrvatskoj i u Srbiji kad su ljudi koji odlučuju nastojali da nekako taj život jednih pored drugih bude moguć. Sada to izgleda potpuno iracionalno, bezizlazno. Rat nije završen
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
