Beograd slavi Dan Boba Marlija

Bob Marli je najpoznatiji rege muzičar. Povodom 6. februra kad je rođen poznati muzičar i koje se obeležava kao Dan Boba Marlija, Del Arno Band večera će održati koncertom na Dorćol platzu.

Tokom šezdesetih godina, zahvaljujući Bob Marliju, rege muzika je počela da se širi i pridobija publiku širom sveta. Već sredinom ‘80-ih, ovaj pravac stiže i na prostore Balkana, a pioniri ovog žanra kod nas je srpski Del Arno bend.

“Veličina čoveka ne ogleda se u njegovom bogatstvu, već u njegovom integritetu i sposobnosti da na ljude oko sebe utiče pozitivno”, reči su Bob Marlija.

Prvi singl „Simmer Down” postao je broj jedan na Jamajci u februaru 1964. godine, budući da je prodato više od 70.000 primeraka.

„Posle više od godinu dana, Del Arno Band svira u Beogradu što je uvek veliko zadovoljstvo. Dosta toga se događalo u međuvremenu i publika će, pored onoga na šta je navikla, od nas imati priliku da čuje i ponešto od brojnih stvari na kojima radimo trenutno. Između ostalog, prvi album na srpskom Hornsman Coyote-a, novi Del Arno album i Del Arno live album. Dobrodošli!“ poručio je frontmen Jovan Matić.

Prva superzvezda „trećeg“ sveta

Marlijeva muzika i tih 230 pesama, koje je napisao i otpevao i dalje prenose poruku mira, ljubavi, tolerancije, ravnopravnosti i poštovanja.

One su svojom lirikom i zvukom uticale na odrastanje mnogih generacija i na stvaralaštvo muzičara kao što su Pol Sajmon, Peti Smit, Elvis Kostelo, Bob Dilan, Stivi Vonder.

Prema nekima prva superzvezda „trećeg“ sveta, čovek koji je celom svetu približio mističnu snagu rege muzike, Marli, postao je globalni simbol pobune protiv nepravde svetskog sistema pohlepe.

Časopis Tajm je 1999. godine Egzodus proglasio najboljim albumom 20. veka, njegovu poruku mira Aboridžini slave i pale vatre njemu u čast, članovi indijanskog plemena Hopi i Havasupai u njemu vide ispunjenje davnog proročanstva.

Objavljivanjem remek-dela Boba Marleya and The Wailers, albuma Exodus, ustoličena je rege muzika kao globalno priznata značajna umetnička forma.

Kako je napisao Dragan Ambrozić: „Rege je uneo u pop muziku, taj zvuk gradova, jednu novu spiritualnost, zato što je jasno video urbano naličje. Pakao života u nedograđenim metropolama Trećeg sveta, rasulo divlje želje da se bolje živi, koju stiže i prestiže pritisak neotklonjenog siromaštva i povratni ujedi goropadne prirode – za sve je to rege paradigma koju su mnogi instiktivno prepoznali kao svoju priču, priču o siromaštvu iz kojeg je jedini izlaz u optimizmu, naivnom, predanom, dečje poverljivom optimizmu bez ograničenja. Religija je tu samo izgovor za nadu.“