Srbija je postala tabloidno društvo, u smislu javnog informisanja. Nemam ništa protiv. Naprotiv, sve najbolje, principijelno, mislim o tabloidima. To je najteži posao u našem zanatu. Svaki dan morate imati neku vest koja zadire u tuđi život. Pod uslovom da je nađete sami. I ako vam nije gadno.
Već sam negde napisao da mi se urednik jednog tabloida žalio na drugi tabloid kako je njima lako: „Oni dobiju prve četiri strane unapred, a mi moramo sve sami.“
Zavera tabloidnog ćutanja postignuta je samo oko, kako cela Srbija priča, novog braka najmoćnijeg čoveka Srbije – Aleksandra Vučića. Ja, mada imam više brakova iza sebe, potpuno razumem Aleksandra Vučića. Što bi njegov privatni život bio tema „žutara“ kad ima dosta Stoja, Stanija, Severina (fali mi četvrto ime za ona čuvena srpska „četiri S“), ali taj manjak informacija treba pripisati mojoj neobaveštenosti – mora da ima još neka na – S.
Mišković se tu slabo uklapa, kod Đilasa zbilja ima jedno slovo u prezimenu na „s“, mada i kod Miškovića, kad bolje razmislim, ima „s“ u prvom imenu, kao i kod Aleksandra.
Dakle, da li se „prvi potpredsednik vlade“ i „prvi čovek Srbije“ oženio po drugi put, s kim, kada i gde, to naše tabloide ne zanima, jer instinkt im govori, ili im je neko šapnuo, da ne diraju tu poverljivu informaciju od nacionalnog značaja za zaštitu lika i dela Aleksandra Vučića.
Tako ti tabloidi, kad ispunjavaju sve naručene funkcije, uništavaju brakove i poslove, svaku vrstu intime, nemaju prostora za vest koju bi svako pročitao: da li je ručak, svadbeni, bio u „Kumbari“ ili u „Domu garde“ oko čega se ceo Beograd podelio više nego oko Kosova.
Nema teme o kojoj se uz trpezu u slavu Svetog Nikole više trtljalo nego o Vučićevoj ženidbi. Kao nekad, u potaji, o vezi Tita i Gertrude. Sestro slatka, da ti kažem, i u tom smislu…
Ali, naši divni tabloidi ni mukac o tome, dok je ona tema, na primer, o spanđavaju Karapandže i Karađorđa, Ljube i njene maloletne kćeri, gde se jedva razabire ko je tu kome muž, a ko žena, lešinarski praćena do poslednjeg porođajnog grča nesretnog devojčurka.
Mene zbilja ne zanima da li se Vučić u dva dana razveo i ponovo oženio – mašala, brate – ali me zbilja zanima ta zavera ćutanja koja upućuje na činjenicu da on zapoveda tabloidima i daje naloge za artiljerijsku paljbu po svim oblicima protivnika, a on je zaštićen od obične ljudske znatiželje. I od vesti od javnog interesa.
Da li je moguće da je strah toliki da ne mogu da objave ni ono što je prirodna sfera njihovog interesovanja i interesovanja njihove publike?
Jeb’o tabloide kojima to nije vest.
Dragi čitaoci, srećna vam Nova godina, potom božićni praznici i promislite nekad, makar ponekad, o tome ko vas, o čemu i kako obaveštava.
