Protekle nedelje na poziv kompanije VIP Mobile prisustvovao sam godišnjem skupu FutureTalk koji organizuje Telekom Austrija. To je prilika da važni ljudi iz sveta telekomunikacija pričaju o tome na šta taj svet sada liči i kako bi mogao da izgleda u doglednoj budućnosti.
Ove godine glavni predavač bio je Tim Berners Li, čovek koji je izmislio web i taj koncept nam ponudio 1990. godine. On je danas na čelu W3 konzorcijuma čija je misija da dalje razvija web kao medij za slobodan protok ideja i informacija.
Tim Berners Li ostavlja utisak pomalo neurotičnog naučnika čija je osnovna briga da se njegov pronalazak (smišljen da ujedini ljudsku kreativnost zarad rešavanja problema svake vrste i to bez granica i bez posebne nadoknade) ne pretvori u sredstvo kojim velike korporacije uvećavaju svoje profite.
Najaktuelniji je njegov stav o društvenim mrežama. Malo je reći da ne prihvata prijateljstva na Fejsbuku, ne zato što nijedan od četiri profila sa tim imenom nije njegov, već zato što se duboko suprotstavlja načinu na koji društvene mreže prikupljaju podatke o svojim članovima.
On misli da je princip učlanjivanja koji zahteva da na nekom serveru ostavite svoje podatke potpuno pogrešan i da smo tako dobili nekoliko „silosa podataka“ koji međusobno ne komuniciraju. Ono što imate na Fejsbuku ne možete razmeniti sa nekim na Majspejsu ili Linkdinu, na primer, svaka od tih mreža je zatvoreni svet koji uzurpira vašu privatnost.
Njegova ideja društvene mreže je vaš lični „oblačić“, na sopstvenom računaru. To znači da vaši lični podaci nikada ne napuštaju taj prostor, ne daju se nikome, a vi samo kupujete (za novac) aplikaciju koja predstavlja društvenu mrežu. Tako imate potpuni uvid u to ko gleda vaše podatke (fotografije, tekstove i sve što držite u okviru aplikacije), odnosno to može da radi samo onaj kome ste vi to dozvolili. Za razliku od sadašnjih društvenih mreža koje određuju ko ima pristup, čak i kada imate privid da vi time upravljate. Jednostavno, podatke ste negde dali na čuvanje, nisu na vašem računaru, nemate kontrolu i ne možete biti sigurni kako se koriste i kome se iznajmljuju.
Na moje pitanje o tome kako bi tehnički unapredio web, T.B.L. je odgovorio da je trebalo da u web uključe više enkripcije i digitalne potpise, ali da je možda najveći nedostatak to što neki mali serveri na kojima se nađe zanimljiv sadržaj zbog toga postaju preopterećeni, odnosno „pucaju“. Idealno bi bilo da brauzeri korisnika te sadržaje međusobno razmenjuju i tako smanje pritisak na sam server.
Tim Berners Li je apsolutno ubeđen u to da vlade treba sve svoje podatke da stave na uvid građanima, na internetu, i donekle ima podršku za to od britanske vlade, tačnije od prethodnog premijera Gordona Brauna. On institucije za taj trud nagrađuje zvezdicama, a pet zvezdica dobija vlada koja dokumenta stavi na uvid u formatu koji je čitljiv svim mašinama. Za jednu zvezdicu je dovoljno da objave i fotokopiju, tj. fotografiju dokumenta.
Konačno, kada je reč o našim podacima, T.B.L. nas ubeđuje da ne treba da razmišljamo o tome šta možemo da dobijemo u zamenu za svoju privatnost (to je danas raširen pristup i na internetu i, recimo, u bankama), već da podatke treba da čuvamo jer, na kraju krajeva, oni nikome ne znače toliko koliko nama.
