Kratko i duže: Kosovo, Srbija i – tačka
Ana Brnabić, premijerka Srbije, bila je kratka i jasna pre nedelju dana u izjavi za nemački „Velt“: „Kosovo nije Srbija. Tačka.“ Posle sastanka u Briselu, Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, barem u izjavi za RTS nakon sastanka sa Hašimom Tačijem, nije bio baš kratak, ali je, takođe, bio jasan.
O tome opširnije pišemo u ovom broju „Vremena“ na stranicama koje slede. Vučić je prepričao Anu Brnabić ovim rečima:
„Kompromisno rešenje će biti svakako značajno za nas pošto danas nemamo ništa. A to ništa smo dobili 1999, 2004, 2008, a onda smo to potvrdili 2010. i 2011. Borimo se da imamo nešto a ne ništa. Ako neko kaže da može bolje i da može više, onda, ko boga vas molim, uzmite to odmah, samo nemojte da držite pridike onima koji nešto rade zato što se vama ne radi ništa.“
Da ima nekog političkog VAR-a (Video Assistant Referee), možda bismo videli ko se s kim krlja u Briselu, ko je bio u ofsajdu, kome nije dosuđen penal, ko je zaslužio crveni karton i druge detalje istorijske utakmice između Beograda i Prištine. VAR je, siguran sam u to, instaliran u onoj sivoj prostoriji za sastanke gde, primetili ste, Federika Mogerini prima ovaj dvojac po pravilu nakon isteka radnog vremena ili vikendom, kad nema preča posla, ali nije predviđen za emitovanje. Barem u dogledno vreme.
Hašim Tači je takođe bio jasan i kratak. Priština očekuje prijem u UN i formiraće Zajednicu srpskih opština (ZSO), ali bez izvršnih ovlašćenja. I po Tačijevom mišljenju Kosovo nije Srbija. Tačka. Po slovu Briselskog sporazuma, koji su potpisali Ivica Dačić i Aleksandar Vučić, ta Zajednica srpskih opština biće formirana u skladu s kosovskim Ustavom i zakonima, a oni ne predviđaju izvršna ovlašćenja ZSO. Tačka.
Kibiceri i foliranti: Nešto ni iz čega
Da VAR radi, možda bismo videli kako Vučić i ekipa ginu u odbrani, pletu igru u veznom redu i junački napadaju, dok nas protivnik mučki udara po cevanicama i u bubrege, ali na Srbima se ne primenjuje ova nova tehnologija, što se najbolje videlo kada su se na fudbalera srpske reprezentacije Aleksandra Mitrovića u njihovom šesnaestercu okačila dvojica švajcarskih fudbalera – kao deca na trešnju – a sudija Brih sudio faul našem centarforu. Posle smo izgubili. Tačka.
Vučić će u toj igri „jedan na jedan“ uz suđenje Briha, pardon Mogerinijeve, nastaviti da izgara „bez obzira na sve te kibicere i folirante koji nikada ništa nisu radili i koji su gledali šta će kome da zamere i baš ih briga da li se neko bori i muči. Naše je da sačuvamo mir i da pronađemo najbolje moguće rešenje i da izvučemo nešto ni iz čega što nam je ostavljeno.“
Dodao je da je dogovoreno ono što je vrlo važno za Srbe na KiM i to će, kaže, obe strane poštovati – da svi problemi moraju da se reše u miru, poštujući jedni druge i garantujući bezbednost i sigurnost građana.
„Postavilo bi se pitanje šta ako neko u toku leta krene da zauzima sever Kosova. Šta bi tu bio naš odgovor? Da li bi naš odgovor bio vojni ili da imamo još jednu ‘Oluju’ ili ‘Bljesak’?“, naglasio je predsednik.
Ovo plašenje naroda ratom deo je predreferendumske taktike ovih što su sada na vlasti. Taj strah je indukovan uz svesrdnu podršku medija koji služe režimu, uz svakodnevne udarne naslove i vesti o planiranom upadu Šiptara – u različitim formacijama i uz različite oblike asistencije – na severni deo Kosova. To ne zvuči baš logično, jer Priština već ima efektivnu vlast na severu: policijsku, sudsku i kontroliše granične prelaze.
Ušteda: Lazanski već ima uniformu
Dokle može da ide sluđivanje naroda govori i ono što je Miroslav Lazanski, novinar i narodni poslanik na listi SNS-a, sve češće pominjan u javnosti i kao ambasador Srbije u Rusiji, a povodom fudbala, izjavio za „Sputnjik“, a to je toliko bizarno da zaslužuje opširniji citat:
„Nemac nam nije dosudio čisti penal na Svetskom prvenstvu u fudbalu u Rusiji. Nemac je sa švajcarskim igračima, verovatno i sa Šaćirijem i Džakom, razgovarao na nemačkom, pošto nemački sudija sigurno ne govori albanski. A možda i govori, jer praunuk Hitlerovog feldmaršala Keserlinga reformisao je, posle pada Envera Hodže, albansku obaveštajnu službu ‘Šik’. Usput malo pomogao i ovima u Prištini. Sve je to nemački sudija namerno uradio upravo u Kalinjingradu, nekadašnjem pruskom Kenigsbergu. Kako ruska fudbalska reprezentacija nije igrala u Kalinjingradu, tu su bili ‘mali Rusi’, odnosno Srbi, pa je nemački sudija pristupio direktnoj reviziji rezultata Drugog svetskog rata. Rusi ne mogu da izgube, ali Srbi moraju. Upravo na mestu gde su Nemci izgubili Prusku.“
Posle se čudimo što nam u svetskim poslovima ide loše. Lazanskom se verovatno i Rusi smeju, mada na njemu kao na ambasadoru možemo da ušparamo. Ruska država je Čepurinu kupila uniformu, dok bi Lazanski u Moskvu poneo svoju.
I za kraj: Vučić nam je lepo rekao da on neće ništa da potpisuje (nadam se da neće ni ukaz o postavljanju ambasadora u Moskvi), već će (kad je o Kosovu reč) odluku da prepusti narodu uz, verovatno, sve češće isticanje da je on narod spasao ratnih nevolja i novih bljeskova i oluja… Verovatno će referenduma da bude, a mislim da će ga Vučić pragmatično vezati za vanredne izbore da bi obezbedio izlaznost i klijentelističku podršku stranaka u savezu s naprednjacima, kao i rad već uhodane glasačke mašine.
Tako će pitanje Kosova doći u drugi plan, a Vučić će biti glavna tema. I tačka.
