Kultura i obrazovanje: Jak izborni adut
Jedan od glavnih argumenata svake vrste otpora prema poslednjoj fazi političke karijere Borisa Tadića, bivšeg predsednika Srbije i bivšeg lidera Demokratske stranke, bio je – radilo se o klasičnoj opoziciji ili o zagovornicima ideje „belih listića“ – da on sve više glumata politiku a sve manje je delotvoran i da je opijen aplauzima na javnoj sceni. Opijen do mere da je u kadrovskoj politici najviše gurao one koji su mu najviše aplaudirali.
U noći kad je postalo jasno da je izgubio predsedničke izbore u trci s rođenim gubitnikom Tomom Nikolićem – a lepo sam mu govorio, javno, da će to da se dogodi – rekao je da ćemo da se „vidimo u nekom novom filmu“. A da on Srbiju doživljava ponekad kao Holivud vidi se po tome što je tu sintagmu o novom filmu i novoj ulozi ponovio i sad kad je odstupio iz DS-a i rešio da nađe partnere s kojima će premašiti cenzus da bi, kako reče, u televizijskoj emisiji kod Dragana Bujoševića na „Prvoj“ unapredio „kulturu i obrazovanje“.
Boris Tadić, i pored svega, ima političku težinu, nešto manju nego što su mu teške političke mane, ali njegov javno raspisani udadbeno-ženidbeni konkurs neće biti jalov i biće tu nekog braka iz računa. Verovatno će se u toj Tadićevoj izbornoj udadbi Mlađan Dinkić pojaviti u ulozi starog svata, starojka, što narod kaže, Nenad Čanak biće „deveruša“, a Dušan Petrović – još jedan iz plejade likova za seriju „Kucamo na vrata zaboravljenih asova“ – već se prihvatio buklije i doziva svatove sa svake televizije. A puštaju ga svuda, kako vidim. Možda će tu biti još ponekog kome je stalo do „kulture i obrazovanja“, ali ni svadba samo s pomenutima neće proći bez pucanja i pevanja što je tradicionalni način oglašavanja da je neko namakao više od pet odsto glasova.
Drugo je pitanje da li je bilo moralno zadati udarac u leđa Draganu Đilasu, predsedniku DS-a, i samoj stranci koja je Tadića i izrodila u političara i državnika, i to u trenutku kad se ta stranka satanizuje, a njen lider, Đilas, nabija na suv kolac dirigovanog tabloidnog mnjenja.
Svaki dan, u apotekarski razmerenim dozama, objavi se da je neko napustio Demokratsku stranku, kao da nisu mogli da se uhvate za ruke nakon Tadićevog dezertiranja i odjednom odu u nešto što se, za sada, ne zove nikako, ali će se, verovatno, zvati Nova demokratska stranka ili tako već nešto, a možda i Stranka kulturne i obrazovne obnove Srbije (SKOOS), čime je Dinkić posebno oduševljen jer, zna se, tu ima najviše para.
Đilas je ostao na ledini sa „svojim holdingom“ i nepristojan je cinizam onih koji ga napuštaju, kao gospođa koja mu je poželela „srećnu poslovnu godinu“. Više o svemu tome čitalac će pronaći na stranicama ovog broja „Vremena“, obeleženog izbornim temama više nego što bi to glavni urednik voleo, ali je očigledno da druge teme u Srbiji i nema, i dok se to klupko ne razmrsi teško i da će je biti.
Univerzalno upravljanje: Zašto akcionar tuži NBS
Ali, uvek ima ponešto. Evo, recimo, Univerzal banka. Izgleda da objašnjenje Jorgovanke Tabaković o razlozima za katančenje ove domaće banke neće staviti i katanac na celu priču. Oglasio se Nebojša Divljan, najveći pojedinačni akcionar Univerzal banke. Po njegovoj tvrdnji, banka je doživela slom nakon što je u upravu banke upala jedna interesna grupa koju su činili najveći dužnici banke, kompanije Farmakom, Beohemija i Interkomerc. Jedan drugi vlasnik, kome je Mišković lane prodao svoj udeo, žalio se autoru ovog teksta da je banka u rukama „dužničkog lobija“.
Divljan je na konferenciji za novinare rekao da su ove kompanije, kao najveći dužnici, u organe uprave pogurali svog kandidata Dragana S. Tomića, relativno nižeg rukovodioca banke iz Šapca, a koji je nakon kratkog vremena promenio rukovodeću strukturu, kao i pomoćne organe banke.
„Odmah nakon toga banka počinje sa nezakonitim odobravanjem kredita velikom broju anonimnih firmi, koje su od strane službi banke morale biti povezane sa kompanijama Farmakom MB, Beohemija i Interkomerc, kojima takvi krediti nisu smeli da budu odobravani“, naveo je on i dodao da je Narodna banka Srbije u slučaju Univerzal banke trebalo da reaguje još pre godinu dana.
„Nakon pokušaja da upozorim organe banke da se radi o neprihvatljivim i nezakonitim radnjama, u maju 2013. upućujem dopis guverneru NBS i svim nadležnim instancama u NBS zaduženim za nadzor u kome obaveštavam o ozbiljnim nepravilnostima i indicijama za poslovanje suprotno zakonu sa predlogom da se hitno izvrši vanredna kontrola banke“, kaže Divljan.
Na pismo nije dobio nikakav odgovor, niti se pristupilo vanrednoj kontroli, što je bio suštinski zahtev u pismu. Ćutanje NBS, tvrdi Divljan, shvatio je kao podršku rukovodstvu banke i od tada je povukao status pasivnog akcionara jer je učešće u radu organa bilo beskorisno.
Divljan je naveo da će kao akcionar podneti tužbu za nadoknadu štete protiv NBS, koja je, kako je rekao, grubim nemarom, odnosno nesprovođenjem adekvatnog nadzora, oštetila akcionare.
Pomenuti predsednik Izvršnog odbora Banke Dragan S. Tomić poslanik je SNS-a i predsednik Gradskog odbora SNS-a u Šapcu, a član upravnog odbora i odbora za reviziju je koordinator ekonomskog saveta SNS Milenko Dželetović, koji je, istovremeno, i na poziciji finansijskog direktora Telekoma, člana UO Privredne komore Beograda i člana Skupštine Železare Smederevo.
„Kraun plaza„: Pogodi ko nije bio na večeri
Nekako u isto vreme kada je u NBS pisano rešenje o zatvaranju banke, preko reke, u Novom Beogradu, svečano je otvoren hotel „Kraun plaza“. Nije teško pogoditi ko nije bio na svečanoj večeri.
Nije bio čak ni predsednik opštine Novi Beograd, a bili su gradonačelnici Podgorice i Ljubljane. Nije bio ni ministar trgovine, niti bilo ko iz Vlade Srbije ili višeglave prinudne uprave nad gradom Beogradom. A reč je o najvećoj realizovanoj srpskoj investiciji u poslednjih godinu dana. Cena adaptacije iznosila je oko 40 miliona evra.
Anatema bačena na Miroslava Miškovića uspešno funkcioniše. Ali, ako nije bilo naših koji se rado slikaju kad se otvori zanatska radionica sa deset zaposlenih, bilo je desetak ljudi iz američke ambasade u Beogradu s ambasadorom Majklom Kirbijem na čelu.
Ne znam o čemu su on i Mišković ćućorili tokom večere, ali brojnost delegacije govori da nije reč samo o protokolarnom odzivu zbog okolnosti da je „Kraun plaza“ u američkom lancu hotela „Interkontinental“.
