Komentar
Batina ima jedan kraj – još uvek
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Sve više poslova i odluka je u sve manjem broju ruku i to, dugoročno, neće na dobro da izađe. Ni rekonstruisana vlada nije stekla neki autoritet. Ministri su u velikoj senci Aleksandra Vučića, mada se Ivica Dačić žilavo bori za poziciju i kad se, fudbalski rečeno, dočepa lopte, dugo je drži u nogama
Vlada i autoritet: Ministarka će sve da potpiše
Što bi Vladimir Vladimirovič Putin dolazio kad je nama dovoljan i Aleksej Miler, predsednik upravnog odbora Gasproma. Tanjug, od države ovlašćen da rečima i slikom izveštava o Milerovoj poseti, pokazao nam je da je iz razgovora bila isključena Zorana Mihajlović, ministarka energetike, dok je tu bio Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa, i tako je razrešena jedno od politekonomskih nadgornjavanja koja su proteklih nedelja potresali Srbiju. Pobedio je Bajatović, a ministarka je od kuće pratila posetu najznačajnijeg energetskog partnera Srbije i posle je molila Dačića, Vučića i Nikolića da joj prepričaju šta je sve tu bilo.
Istina, ona je u tom danu izjavila da je s izgradnjom Južnog toka sve u redu i da je oduvek bilo sve u redu, a da se nesporazum s Moskvom, oko kog je Vladimir Putin propitivao Tomislava Nikolića kada je ovaj tu nedavno pohodio ruskog predsednika, verovatno odnosi na insistiranje njenog ministarstva da se utvrde neka pravila ponašanja srpskih predstavnika u upravnom odboru NIS-a gde je Gasprom većinski partner.
Dakle Južni tok će početi da se gradi 24. novembra, ali će to biti ritualno varenje par stotina metara cevi budućeg gasovoda, uz vrpcu i makaze, so i pogaču, dok će posao vredan 1,7 milijardi evra otpočeti ozbiljno tek kad se utvrdi način finansiranja, odnosno kad se odredi cena ruskog zajma za izgradnju koji će se otplaćivati prihodom od tranzita gasa.
Da li će se ministarka uključiti u te pregovore ili je ona zauvek izgubila poverenje ruskog partnera ostaje da se vidi. Značaj Južnog toka je nesporan, o tome je „Vreme“ više puta pisalo, ali nije beznačajno ni samopoštovanje koje bismo, takođe, morali da gradimo. Pretpostavljam da je ministarka tim pravilima o ponašanju naše strane u poslu s ruskim energetskim gigantom htela da osigura neki interes Srbije, ali su joj ruski partneri pokazali zube. I to povelike.
Vlada se sada pokunjila i iz razgovora, samoinicijativno, da ne nervira visokog gosta, ili možda na zahtev gosta, iz tih razgovora uklonila ministarku, inače i potpredsednicu SNS-a, i mislim da je nekako logično da ona podnese ostavku makar zbog povređene sujete, a najpre zbog odbrane ministarskog autoriteta.
Ali, od toga nema ništa. Kad je ceo tok briselskih pregovora mogao da prođe bez ministra spoljnih poslova Srbije koji je, izgleda, Ketrin Ešton, komesarku za spoljne poslove EU, video samo na slici, što ne bi i ovo s energetikom prošlo bez nadležne ministarke. Da se zna ko kosi, a ko vodu nosi. I Aleksandar Vučić je u „Utisku“ od utorka potvrdio da će ministarka ipak potpisati ugovore s ruskom stranom.
Sve više poslova i odluka je u sve manjem broju ruku i to, dugoročno, neće na dobro da izađe. Ni rekonstruisana vlada nije stekla neki autoritet. Ministri su u velikoj senci Vučića, mada se Ivica Dačić žilavo bori za poziciju i kad se, fudbalski rečeno, dočepa lopte, dugo je drži u nogama. Istina, to su driblinzi u prazno, nikako da postigne gol, ali se time nešto ne može podičiti ni glavna uzdanica napada – Aleksandar Vučić.
LDP i Beograd: Biznis, ali da li je fer?
Na rečima barem, a tu Vučić prednjači, naša politička elita je svesna patnji građana i neprestano izražava žalost što je to tako. Na oltar s kog se udvaraju narodu svako malo prinose novu žrtvu: sad su aktuelna rotaciona svetla! Baš će narodu svanuti kad se njima ugasi! Počeli su, drugim rečima, da se iscrpljuju u akcijama i parolama kojima se u uređenim društvima bave niža nadleštva, a ne Čerčil i De Gol.
Kad smo već kod ove dvojice državnika, pomenimo Vesnu Pešić, koja je ove naše tu nedavno poredila s njima i koja je u intervjuu za „Večernje novosti“ Čedomira Jovanovića, predsednika LDP-a, okarakterisala kao tajkuna koji se politikom bavi samo zarad para.
Mogućno je da je i ova ocena preoštra, ali vodu na Pešićkinu vodenicu navodi i odluka LDP-a da učestvuje u privremenom organu uprave Beograda, mada na prethodnim gradskim izborima nisu ni prešli cenzus, dakle nisu se izbornom voljom građana kvalifikovali da učestvuju u toj vlasti.
Ko u politici potceni pitanje morala, ma kakvim pragmatičnim razlozima pravdao neku svoju odluku, dugoročno će biti na gubitku. Vidim da LDP može da navede deset razloga za učestvovanje u beogradskoj vlasti i ne sumnjam da bi mogli da pronađu još neko opravdanje, ali to sigurno nije, ili barem za tu odluku nije dovoljno ubedljivo opravdanje, da Demokratska stranka nije htela s njima da se spaja ili šta već. To je ionako bila dosta nedorečena ideja, da ne kažem jedna vrsta političkog marifetluka.
Neke koristi od ovog LDP-ovog koketiranja sa SNS-om vidljive su i golim okom čak i površnom čitaocu medija u funkciji „službenih glasnika“ odakle je naglo ispario Čedomir Jovanović. Nema ga na naslovnim stranama s pričama o njegovim biznisima, do juče, po tom pisanju, ne samo sumnjivim već i utuživim, kao i sa opanjkavanjem oko načina i stila života. Nije to u današnjoj Srbiji malo. A za „medijskog toplog zeca“ neka se spremi… Evo, recimo, Marko Jakšić, koji odjednom od Srbina na braniku Kosova ispade glavni Tačijev jatak i vlasnik više kuća od kojih je jedna u Londonu.
Suđenje Miškoviću: Prevodi i tumačenja
Na dan kada izlazi ovaj broj „Vremena“ počinje i suđenje Miroslavu Miškoviću o čemu opširno pišemo na stranicama koje slede. Biće to ispit ne samo za pravosuđe već i za medije od kojih se, u najmanju ruku, očekuje da korektno izveštavaju o toku procesa. A razloga za sumnju ima i pre nego što je počelo suđenje.
Nedavno je britanski „Fajnenšel tajms“ objavio na četiri stranice plaćeni dodatak o Srbiji. Namera naručioca dodatka bila je da poveća zainteresovanost investitora. U tom dodatku prikazan je profil Aleksandra Vučića i taj tekst koji je emitovao Tanjug naveliko je korišćen za domaću upotrebu, ali se tu nešto, kao što sam već pisao, izgubilo u prevodu. Domaća publika ostala je uskraćena za dve ocene o hapšenju i procesuiranju Miroslava Miškovića.
„Istinsku moć u srpskoj vladi ima njen prvi potpredsednik Aleksandar Vučić“, konstatuje britanski „Fajnenšel tajms“ i ocenjuje da bi Vučić i njegova Srpska napredna stranka na eventualnim izborima mogli da osvoje dovoljno ubedljivu pobedu, koja bi im omogućila da vladaju bez sadašnjeg koalicionog partnera i koja bi im dala čvrst mandat da sprovedu teške reforme… Kao prvi potpredsednik vlade, Vučić je preuzeo takođe odgovornost za nadgledanje srpskih obaveštajnih agencija. To mu je obezbedilo platformu za njegovu najpopularniju – iako kontroverznu – inicijativu – a to je borba protiv korupcije koja je otišla toliko daleko da je dovela do hapšenja najbogatijeg čoveka u Srbiji, tajkuna Miroslava Miškovića u decembru prošle godine.
A onda su se u prevodu izgubile rečenice o tome da je Ustavni sud produženje Miškovićevog pritvora ocenio protivzakonitim i da mu je za pravo da se brani sa slobode uzeta kaucija od 12 miliona evra.
To u našim medijima, u interpretaciji i prevodu Tanjuga, niste mogli pročitati ili čuti, ali jesu čitaoci „Fajnenšel tajms“ kojima je ovaj dodatak bio namenjen i koji bi trebalo da donesu odluku o investiranju u Srbiju. Ne verujem da im prija ideja, u ovim novinama blago okarakterisana kao „kontroverzna inicijativa“, ali pošto ni zec nije plašljiv koliko je plašljiv kapital, blizu sam ideji da smo bacili pare date za objavljivanje tog dodatka.
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve