Nećete ga majci ovde čitati o Praznim, oli Belim, glasačkim listićima, kako bi se moglo pomisliti na osnovu naslova teksta. Uostalom, Ispravan Prazan listić, ko se demokratski odluči za to, neće biti prazan, nego tu treba da dođe do izražaja Ono u čemu ponajmanje oskudevamo – psovke, kletve i ostalo Sve po spisku. Glede toga, već se zna, ne mora se čita, posle taj kreativni materijal i car Lazar će, ko u svakoj priči sa epilogom, drugačije et sočnije časti svoje junake i velmože.
Dakle, ovde će bude reč o Onaj prazan papir koji trpi sve, figurativno naravno, ta kolumna je ovo, o to infomisanje i taj medijski prostor. Jako na taj Veliki ekran, opet figurativno, može bude i mali, opazim novinarski prilog o otkrivenom lancu prevaranata koji po tu unutrašnjost idu od grada do grada i traže odštetu za ujed pasa. Novinar se baš potrudio da osvetli slučaj sa svih strana, čak je jedan stručnjak rek’o da građani koriste otkuvanu kučeću glavu kako bi sami sebi nanosili povrede. Izvade otkuvanu kučeću glavu, škljocnu se za ruku, nogu, gde već nisu izujedani, i pravo u sud. Silne pare pokupili ovi prevaranti, ali, posle ovoga neće ići.
Naravno da ovo nije, a de bi, kruna i vrh toga što se događa na veliki, može i mali, ekran. Koji su to autorski prilozi braćo i sestre, koje su to autorske emisije gospođe i gospodo, to kad bi se samo nabrajalo ni papir ne bi mog’o istrpi, provrišt’o bi, post’o načisto nejestiv. Pa ta Žikina šarenica, dotle došlo, postala Otac i Majka, svaki Tatamata, takvog i ovakvog opšta informisanja. A tek Nezavisna produkcija mila majko i mili oče, koju su tzv. emiteri sa državnom frekvencijom dužni da daju pučanstvu na znanje. Koliko je tu istraživanja, koliko Lova i Ribolova, koje su tu tajge, tundre, štuke i lososi, silne sahalinske reke, da sam juče umro ne bi znao da nigde nema takvog soma k’o u delti Urala.
A tek taj „Kurir“, da se pređe i na taj i ostali Papir, koja je to kruna i vrh. Sad se priča da „Kurir“ ‘oće kupi „Politiku“, da tu nisu čista posla, da vlast tako ‘oće načisto Kontroliše medijski prostor. Onaj Sin Rodić ko da je rek’o da „Kurir“ razmišlja o tome da „Politiku“ ne bi kupio Sarajevski izdavač koji povezan sa narko kartelom. Mada se ne bavim sa tako Velike misli, meni oko taj „Kurir“ bila čista posla još kad ono Najtiražniji list na Balkanu, ima i to, uzeo obeleži neki jubilej, cela Vlada beše u tu Banju Koviljaču, zajedno sa kolumnisticu Karleušu i ostali kurirski sadržaj. Preko čista posla mi bilo i kad Tata Rodić, u taj mardelj, sve prizn’o, i za sva (ne)dela se sa Nezavisno sudstvo nagodio. A najviše mi čista posla do glave došla kad sam primetio, sasma slučajno, uređivački zaokret, umesto da na prvoj strani bude ko ima Dupe od tri zarez pet metara, kolumnu je dobio iskusni demokratski poslanik, beše li, ili ne beše, neki Milojević, neki Tome slično, koji svoje ispravne misli, zajedno sa to poslaničko i sivo lister odelo, koje zna bude u ubibože ravnoteži sa plave cipele, redovno, i s obe ruke, osveštava i poškropljuje u stranačkim izvorima demokratije.
A da će medijski prostor sade bude načisto kontrolisan, trice i kučine braćo i gospođe, to je sve toliko otišlo da i treba da se kontroliše, ne može svako oštri, i da se, da prostite, ponaša kako se kome digne. Treba da postoji neki red, da se poštuju zakonitosti profesije, zakonitosti toga šta narod ‘oće, i zakonitosti toga kako to narodu dati. Ako država ne postigne, a kako bi, tu su zakoni tržišta, novi medijski trendovi, zna se da se skidanje gaća, ovo mu stilska figura, najbolje i najučestalije lajkuje. Uostalom, sad će razna udruženja, fondacije, ambasade, dodeljuju nagrade za te novinarske podvige i ostalu doslednost. Nogu u blato da će biti nagrađeni najbolji, najuspešniji, najdokazaniji, dobro i najistraživačkiji, jer drugih i nema. Eto i naprimer, ministri Dulić i Ćirić su se već okitili nagradom Reformator godine. A ako su oni neki Primer godine, onda nagrade zaslužuju svi.
Kad sam već kod toga, opazim da „Vlada i dalje planira milijarde za agencije“, da Toga, tih agencija, ima oko 170 komada, te da koštaju 850 miliona evra godišnje. Da, recimo, pored Ministarstva za zaštitu životne sredine postoji i Agencija za zaštitu životne sredine, pa Fond za zaštitu životne sredine, Zavod za zaštitu prirode… Piše da tu i svuda „veoma visoke plate“. U sve to opazim ovoga, kako se zove, što Direktor Kancelarije Vlade Srbije, najbolje da tučem sve veliko slovo, Za Saradnju Sa Medijima. Taj počeo nešto da se pojavljuje oko Kosova, i ta pitanja. Čim ga vidiš jasno ti da nikad ne bi ništa prizn’o, ne daj bože potpis’o. A čovek, jes’ da je ko u uniformi, sprovodi politiku Vlade, uvek kaže da je za dijalog, toleranciju, pronalaženje rešenja. To je to, spolja gladac, a unutra jadac.
A jesam se nagled’o ti stručnjaka Za Saradnju Sa Medijima. Toga ceo buljuk, buljuci, ima ga svako ministarstvo. Imaju suknje, imaju pantalone, prvi do ministra, nameštaju im kravate, popravljaju čvor, more sve se nešto šaljikaju, more sve na „veoma visoku platu“, nose kamere, poturaju mikrofone na kojima piše Biro Vlade, ministri se, prvo njima, ili posebno i samo njima, obraćaju. Šta sa tim rade, čemu to služi, ne znam, ali da imaju ljude, da imaju tehniku, ta vozila, pare, imaju. A da sam ja Netko, dobro neko, ja bi, kad već neće niko da se seti, za taj Šef na mediji turio samog sebe, taj medijski personal bi mi ‘vako staj’o, dodelio bi sebe i Dinkić Mlađi, tu bi mi dobro doš’o Živkov Ljuba ka pomoćnik, a i Dačiću, Tadiću. Ostalima, i cenjenom publikumu, šta, i ko, se zalomi. Pa da se iznova mrči papir.
