Komentar
Batina ima jedan kraj – još uvek
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ličnim ću prisustvom zaštititi vaše ljudsko pravo da budete drukčiji od mene, od doktora Jovana Marića i primarijusa Dragana Markovića Palme
Njegova svetost patrijarh srpski Irinej potpala je pod blagosl. uticaj Njegove svetlosti patrijarha Palme, reči crkvenog poglavara povodom nesuđene parade srama mora da su potonjem legle kao melem na rane zadobijene u neravnopravnoj njegovoj borbi protiv bele kuge, pošasti koja je baš Srbiju odabrala za demonstraciju svoje naopake sile! Patrijarh je povodom grešnog defilea parova od kojih se ne može očekivati porod mogao i da ćuti, sve su to Njegova i naša braća u Hristu, po moemu je štaviše trebalo da kaže: „Bože, oprosti im, iako izgleda baš znaju šta čine! Ja im od srca praštam, Sinod SPC želi im svako dobro i svaki užitak za kojim njihovo ma koliko ogrezlo u bolest srce žudi, pa bila to grešna put, plot, od zemlje sazdana a koja će se u zemlju opet pretvoriti ma koliko ljubljena i milovana bila na ovome prolaznom svetu, godine mi, ah, ne dopuštaju da stanem na čelo vaše povorke, iako lično držim da nema pod kapom nebeskom ničeg lepšeg od lepe devojke! Nijedna simfonija, nijedna ikona, nijedan zalazak sunca nije ravan njenoj lepoti, nijedno vino, nijedan grozd nije ni blizu njenom cjelovu, najlepša ruža ne miriše kao ona, to vam govorim i u ime sveštenstva, izuzimajući naravno sluge Božije ushićene telima i licima dečaka: te moje kolege međutim ne svrstavamo u homoseksualce jer predmeti njihove žudnje još nisu zreli muškarci, uzbuđuju ih ti još uvek dečiji zvonki glasovi, koji bi u hramu Gospodnjem mogli otpevati kakav lep antifon, i te nausnice kakve su u mojoj mladosti, kad depilacija još nije uzela grešnog maha, krasile mnogu lepoticu, deco, dakle, moja i Gospodnja, prošetajte se u miru i veselju parkom: anđeli su nedeljom još aktivniji nego radnim danima, neka zaustave svaku ruku koja bi na vašu procesiju rado bacila kocku iz kaldrme, mir vsjem!“
Ah, posle ovoga zar bi predsednik Republike kome je ljudska duša specijalnost ostao gluvonem: „Narode moj! Kao što sam predsednik i onima sa kojima se ne slažem, kao što sam predsednik građanima koji nisu Srbi, a predvodnik sam sviju Srba u regionu i Srbadije u posve stranim državama, tako sam predsednik i vama koji uživate jedni sa drugima iako imate istovetne polne organe i gotovo identične sekundarne karakteristike! Kao pedagog pokušavam da razumem lavirint u kome ste se obreli, pa bilo to slobodom volje ili hirom sudbine: neki od vas bez sumnje traže izlaz i žude za heteroseksulnom ljubavlju kojoj svi ima da zahvalimo što smo rođeni, u dubini duše čeznete za bratskom ljubavlju kojom bi vas kad bi ste se preobratili blagoobasule „Dveri“, premda ima i dosta vas koji baš uživate u tome za vas prijatnom a za naše društvo toliko bolnom bezizlazu… Ali, kakvi god da ste, moji ste štićenici, jer ste građani i jednom godišnje i vi hoćete da se oglasite i malko štrapacirate sa vašim barjakom. Koji bi se da ste u Skandinaviji vijorio na vrhu kupole Svetosavskog hrama, drugi bi krasio Skupštinu, dok bi moji prozori na Andrićevom vencu bili načičkani vašim zastavicama! Pa zašto biste bili u položaju nepovoljnijem nego građani kojima ustupimo centar grada za maraton, rolere, bicikle, ili za litiju povodom krsne slave Beograda iako je Beograd sedište sviju ravnopravnih vera, crkava pa i sekti, a stecište je i priličnog broja neznabožaca! Vaši dušmani patetično nabrajaju šta sve tišti Srbiju, a vi biste, citiram, da se šepurite svojim nakaradno shvaćenim i u delo sprovedenim seksom: dok Srbi na Kosovu nadmašuju sebe dižući barikade koje će jednom biti u ‘Nacionalnoj geografiji’ kao megastrukture, a dušmani sve sagrađeno razgrađuju, dok imamo ovoliko nezaposlenih, dok malinari škrguću zubima i oštre se da udare na Beograd, dok srpski fudbal proživljava svoje najteže trenutke – vama je do parade ponosa! Tako govore vaši neprijatelji koji jesu pretežni deo biračkog tela, ali pljujem ja na sve to! Kao da vi ne patite zbog Kosova, kao da i među vama nema nezaposlenih, kao da ne strepite i vi od dolaska malinara ili Angele Merkel u Beograd, kao da među vama nema delija, grobara i obožavalaca našeg Noleta! Pa sve što tišti seksualno korektne Srbe i Srpkinje, kao i ostale ravnopravne građanke i građane, tišti i vas! Zato ću ja, ako mi vaše rukovodstvo to samo dopusti, stati na čelo vaše kolone, biću kao danski kralj koji je u Hitlerovo zlatno doba obavio žutu traku oko nadlaktice i kazao: ako građani Danske ovo treba da nose, ja ću biti prvi! Iskreno, meni su još pred očima lica, osmesi i zvonki glasovi devojaka koje sam u Opatiji sreo šećući se sa mojim kolegom Ivom, prema kome pak ne osećam nikakvu požudu, ne možete dakle računati na punu moju empatiju, ali ću svojim zasluženim i velikim autoritetom zaštiti vaše ljudsko pravo da budete drukčiji od mene, od doktora Jovana Marića i primarijusa Dragana Markovića Palme, znači, na Gej-paradu da, ali sa svojim identitetom! Javite samo kad da dođem, ako bude lepo vreme prošetaću u majici bez rukava: tamo gde sam primio vakcinu daću da mi se istetovira vaš amblem, naravno onaj koji se za dve nedelje može oprati.“
Pa bi i ministar policije gledao da ne zaostane: „Dragi gejevi, mile lezbijke, preslatki biseksualci, cenjeni aktivisti koji ste sa homoseksualcima zbog vaše nekoristoljubive širokogrudosti i razumevanja (iako sami vodite ljubav sa pripadnicima suprotnog pola radi stvaranja preko potrebnog poroda)! Rodonačelnik moje stranke bio je strastveni heteroseksualac i moje je da vas odgovarim od parade ili da makar ostanem po strani, ali kao ministar policije dužan sam da vas zaštitim i podržim u vašem blagovremeno najavljenom i zapravo skromnom defileu: rado ću stati na čelo vaše povorke, makar SPS zbog toga izgubio ono malo glasova zahvaljujući kojima i jesam u prilici da učinim ovo neočekivano dobročinstvo!“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve