Toliko su brzo napredovale moje breze za razliku od dveju nesrećnica zasađenih na Kosmaju, tak krasno napreduje dud samonikao tik uz ogradu podignutu da živina ne ulazi u letnju kujnu i u bašticu, vinogradarsku breskvu podupirem koliko puno svake godine rodi, višnje isto, i smokve se drže iako smo imali nekoliko okrutnih zima – da sam letos uvezao (importovao) dve baš mediteranske sadnice.
U ulici poprečnoj na rivu u Igalu kupim sadnicu smokve koja je već imala dva ploda, dve minđuše od žada, i kupim jedno umalo ne rekoh stabaoce limuna: neće im škoditi ako prenoće u kolima, neće, šta da radim sa limunom u zimu, živim u umerenokontinentalnom pojasu, ništa ne brinite, pre prvih mrazeva ga unesite na terasu…
Rečeno – učinjeno, smokvu zasadim zasvagda, za limun kupim oveću saksiju, zasadim saksiju do njenog struka u zemlju, komšinica Milica zalivala je limun, prvi u vasceloj porodičnoj povesti i produkciji, sunca, slava Bogu, beše dovoljno, dođem danas u F, limun me čeka na verandi, dva ploda zrela i zdrava, cela biljka u dobrom je stanju, ama sad ne znam šta je za nju korisnije, da je neko rastereti ploda, ili plod treba sam da otpadne u svrhu daljeg samorasađivanja? I šta će biti kad dođe mraz? Na verandi biće zavetrina, ali je studen zajamčena. Mogu saksiju da donesem u Beograd, da je držim u toplom, ali će sunca imati manje nego u našoj žitnici, a do svega je došlo kako usled moje nepromišljenosti tako i usled nedovoljne budnosti carinika u zemlji biljkinog porekla. Nije li neko na granici trebalo da sa mnom obavi informativni razgovor: „Jeste li biljke donijeli na ljetovanje jer nema ko da ih zaliva, ili ste ih kupili ovdje u Crnu Goru?“ – „Juče sam ih kupio u Igalu.“ „A gdje mislite da ih rasadite? Na koju geografsku širinu?“ – „Nosim ih u selo kod Zrenjanina!“ – „Pa to je sjever vaše države! Doduše, zaustavljamo mi ovdje odgajivače koji su severniji i od vas: gdje nosite ovu malu pomorandžu, pitamo jednu gospođu, u Rigu, kaže ona sva ponosna! Dve mandarine da ne bi mene odoše u Tromse, na sjever Norveške! Vi nijeste tako drastično udaljeni od prirodnog areala agruma, ali morate pokazati natprosečno znanje, to su živa bića, zato ste ih i kupili! Dakle: smokva uspijeva najbolje na a: kameniti teren; be, na šljunkovitu padinu, i ce, na peščanu obalu rijeke, kao i vinova loza?“
Ne bih nakupio dovoljno tačnih odgovora i biljke bi mi bile oduzete: „Koliko ste ih platili, petnaest evra, dobro, ne treba nama račun, obraz je jači neg svaki račun! Polovinu svote će vam Turististički savez Boke kotorske vratiti idućeg ljeta ili kad prvi put opet dođete, ostalo su manipulativni troškovi!“ Eto šta bi bilo kad bi bilo, da je bilo, još bi oštriji uslovi bili za uvoz pasa, mačaka, papagaja, majmuna… „Znate li da je ovo lovački pas, ako ne ide svake nedelje u lov, ako ne sluša rog, povike hajkača, ako ne trči kroz rosu, ima da uvene! Njegovo je da iz bare iznese patku i da je neoštećenu njegovim čeljustima premda smrtno ranjenu ili klinički mrtvu donese svome gospodaru! Nedeljno ovaj pas mora da pretrči najmanje osamdeset kilometara po neasfaltiranoj podlozi, dajte vašu lovačku dozvolu, potvrdu da ste aktivni član barem dva lovačka društva i spremite se za test opterećenja: ovde u bescarinskoj zoni ima da prevalite pet kilometara za petnaest minuta, evo vam pedometar!“
&
Voleo bih da pišem priručnike za carinu, kakvoj vrsti unakrsnog ispitivanja ovi ljudi koji službuju na samom obodu carstva treba da podvrgnu putnike ako potonji nose živa bića. Pa se to moje štivo fino raščuje i bude prevedeno na druge jezike: ne trebaju nam bilateralni ugovori ni međunarodne konvencije o prometu i uvozu flore i faune – primenjujmo jedno te isto rešeto na svim granicama!
Ali našto se zaustaviti na živom svetu, zašto ne bih smislio pitanja kojima bi carinici obeshrabrivali prenošenje ajvara, kajmaka, kora za gibanice, kiselog kupusa i sl.: „Znate li hemijski sastav te umnogome jedinstvene mlečne prerađevine, te endemske takoreći vrste? Odnoseći kajmak u dijasporu vi možda odvraćate nekog zemljaka od povratka na lice mesta, gde mu je možda još živa mati? Koliko dugo kajmak ostaje mlad ako se čuva u frižideru na plus šest? Ima li u široj familiji poklonoprimca bolesnika kojima su punomasni mlečni i mesni proizvodi kontraindikovani?“
Drugi u gepeku ima sliku, carinik ga rešeta pitanjima iz istorije slikarstva, o slikarskim tehnikama, putnik vrda, dovija se: „Dobro, recite mi, gujo u procepu, ne ljutite se što vas tako oslovljavam, recite mi biste li voleli da vama neko iz inostranstva donese na poklon ovakvu sliku, i sami priznajete da za autora niste nikad čuli. Da li biste vi držali ovakvu sliku na zidu, ili biste je svaki put pre nego što će darodavac doći vadili iz sanduka za posteljinu i kačili na zid! Istini za volju, bilo bi kudikamo kažnjivije da iznosite rad Uroša Predića, ali ovo baš zato što je bofl ne treba da nas predstavlja u inostranstvu, slika ostaje kod nas, evo vam revers, možete je podići u naredne dve godine ako se budete vraćali preko ovog prelaza.“
Uh, daleko me odvedoše dva moja limuna koji biće sami na verandi za njihovog prvog Svetog Nikolu.
