Na ovom mestu je 15. decembra 2025. objavljen tekst „Ili Vučić, ili EU“ u kome je, ukratko, opisana transformacija Šešeljevih radikala u lažne Evropejce, u interesnu naprednjačku grupu koja funkcioniše po principu društva sa ograničenom odgovornošću – udruživanja političkih činilaca, firmi i fizičkih lica radi obavljanja biznisa pod zajedničkim poslovnim imenom.
Srpska napredna stranka došla je na vlast 2012. obećavajući da je njene predvodnike prošla volja da ratuju za Kosovo i „srpske teritorije“ u Hrvatskoj, da su posvećeni približavanju Srbije Evropskoj uniji i da se sada krste sa sva tri prsta gledajući u pravcu Brisela umesto Knina i Gračanice.
Četrnaest godina kasnije, ono što je na laži nastalo, u lažima se i izvitoperilo. Nije ih briga ni za srpske teritorije ni za EU, ali za profit jeste.
Pozitivna neistina i negativna istina
Ako je među činovnicima EU pre 14 godina i preovladavala nada da je SNS iskren partner, iščekivanje koje je podgrevala Angela Merkel tretirajući Aleksandra Vučića kao svoje političko mezimče, danas je svima jasno sa kime imaju posla: odbranom bezakonja Vučić i njegovi partneri u kompaniji SNS d.o.o. brane sebe. Ispunjavanje bilo kakvih pravnih normi EU, koje su uslov za suštinski napredak u pristupnim pregovorima, za njih znači pucanje u sopstvenu nogu na koju još uvek nije stavljena nanogica.
Pa zašto se onda posle svega naprednjaci sada prave da su kao ubrzali reforme na kojima EU godinama insistira, a Evropska komisija daje preporuku da se sa Srbijom baš u ovom trenutku, pred eventualne izbore, otvori Klaster 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast), prvi nakon četiri i po godine, na šta protivnici naprednjačkog režima gledaju kao na predizborni poklon Ursule fon der Lajen Vučiću?
Zato što EK ne vodi srpsku unutrašnju politiku, zato što čelnici Unije po pravilu nisu skloni zatezanju i preferiraju šargarepu u odnosu na štap, zato što su naprednjaci predvođeni Anom Brnabić u Briselu obećali sve živo što se od njih tražilo, zato što je lakše politički baratati sa pozitivnom neistinom, nego sa negativnom istinom – čak i ako znaš da sagovornik laže i da brzometno usvajanje „reformskih zakona“ u Skupštini Srbije ne znači ništa ako se SNS tih zakona ne bude držao. I zato što iz Brisela, ni dvogledom, ne vide alternativu za bolju saradnju.
Postoji tu još uvek i doza (neopravdanog) straha da bi Vučić, ako dobije prejako po nosu, mogao da preseče pupčanu vrpcu sa EU i u preživljavajućem grču se uhvati za Rusiju i Kinu.
Predlog EK, za koji je potreban konsenzus članica EU, odbilo je osam država.
Na starim pričama se ne dobijaju izbori
Kako god, pitanje distance Srbije prema Evropskoj uniji je pitanje budućnosti naše zemlje. Ako budemo ostali na marginama EU, ako se ne izvučemo iz romantičnih snova i ne stanemo na tlo sagledive geopolitičke realnosti, Srbija neće doživeti priželjkivani procvat – ni socijalni, ni privredni, ni demokratski, bez obzira na nesnošljivu Evropsku komisiju i sve čime se EU ogrešila o Srbiju i tzv. proevropsku, antinaprednjačku opoziciju, svojom kratkovidom, nedelotvornom, činovničkom politikom.
I ovde, posle ove besede bez konca i kraja o SNS-u i „evropskom putu“ Srbije, dolazimo do izbora i studentske liste.
Kosovo je stara, završena i ispričana priča. Evropska poglavlja Srbije tek treba da se napišu. Na starim pričama se ne dobijaju izbori. Vrh SNS-a je to shvatio.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
