Bila sam juče na protestu jer su našim prababama, babama, majkama ukradeni životi. Došla sam, jer su mogle biti toliko toga, a bile su samo žensko.
Bila sam da pitam koliko još ubijenih, silovanih, pretučenih, poniženih, zastrašenih, osporenih ženskih ljudskosti, koliko još senzacionalističkih intervjua, vesti o nasilju je potrebno da se zadovolji strast ovog društva za uništenjem ženskog roda.
Došla sam da pitam kako da se nosimo sa bazičnom sramotom svog postojanja
koju nam je nametnulo ovo društvo.
Došla sam da kažem dosta mi je da budem građanin drugog reda, dosta mi je da budem hodajuće izvinjenje za svoje postojanje, dosta mi je da budem čuvarka statusa kvo, dosta mi je da radim u uslužnoj delatnosti jer su me odgajili da budem tako dobar sluga.
Došla sam, jer je istorija žena zataškana, jer smo osakaćene, jer nam nije dozvoljeno da živimo pun potencijal svoje ženskosti, jer su u šestom veku muškarci imali sastanak na kome se odlučivalo da li mi žene imamo dušu.
Došla sam da kažem: imamo dušu, iako se ponašate kao da je nemamo.
Došla sam za sve žene koje nisu videle svetlo van svoje kuhinje, došla sam kao ćerka vaspitavana da se razvede posle prvog šamara, došla sam za naše majke koje ne znaju koji je dan jer im je svaki isti.
Došla sam da se pobunim za one pre mene koje to nisu umele, koje su ćutale i trpele.
A ja sam došla da okrenem lice ka vatri, da kažem dosta je, bile smo fine devojke ali od toga nismo imale ništa korisno.
Predočili su mi kad sam bila dete šta sve ne mogu zato što sam žensko.
Došla sam da kažem da im nisam poverovala, i da nema više vremena da ćutimo.
Nijedna više ubijena, silovana, pretučena, ostavljena bez nasledstva, ponižena, zastrašena.
Bila sam juče na protestu da se zajedno borimo da kažemo: nijedan više
ukraden ženski život!
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
