U poslednjih nekoliko meseci, nekoliko stranih firmi na jugu Srbije zatvorilo je postrojenja. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objašnjava to „značajnim rastom plata”
Talas otpuštanja potresa poslednijh meseci Srbiju, a naročito je pogođen jug zemlje.
Najpre su fabrike zatvorili Beneton i Džonson elektrik, otpustivši ukupno 1.250 radnika. Zatim je otišao Kentaur iz Vranja i bez posla ostavio više od 250 radnika, a po 50 radnika otpustili su Trendtekst u Beloj Palanci i vranjski Solpro.
Do kraja godine trebalo bi da bude zatvoren i pogon Leonija u Malošištu, a ta kompanija je još 3. jula obavestila javnost da će taj pogon biti potpuno zatvoren. Prethodno je, početkom septembra prvih 400 radnika dobilo otkaz, a sada se zna da će taj pogon do kraja godine biti ugašen i da će bez posla ostati 1.900 radnika.
Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) nedavno je za N1 izjavila da je samo ove godine oko 5.000 ljudi na jugu Srbije ostalo bez posla i upozorila da je talas otpuštanja i zatvaranja tek počeo.
Neki poslodavci, poput Kentaura, među razloge za odlazak naveli su i porast minimalne zarade.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i sam je odlazak stranih investitora sada pripisao porastu plata.
Komentarišući talas otpuštanja radnika na jugu Srbije, u kompanijama kao što su Beneton, Geoks, delimično i Leoni, Vučić je to opravdao „značajnim rastom plata”, što odvraća industrije koje su ulagale u radno intenzivne delatnosti.
Minimalna zarada u Srbiji porasla je vanredno u oktobru i sada iznosi 500 evra, odnosno 58.630 dinara, a novo povećanje stiže od januara, kada će minimalac biti 550 evra.
Prosečna zarada u Srbiji u septembru ove godine, što su poslednji dostupni podaci, iznosila je 109.147 dinara, dok je medijalna neto zarada u istom periodu bila 85.267 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.
Povećanje minimalca: Za mnoge poslodavce preveliki zalogaj, najavljuju otkaze
Donedavno, državni vrh je za odlazak firmi optuživao, između ostalog, i blokade koje su obeležile 2025. godinu.
Da Srbija više nije atraktivno mesto za strane investicije jer više nema jeftinu radnu snagu, te zbog toga što je „neko namerno uništio univerzitet i dualno obrazovanje” rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić početkom oktobra.
„Pravi razlog što manje imamo stranih ulaganja i što poneki strani ulagači odlaze je stvarno naša loša opšta klima ovde”, rekao je tada za „Vreme” konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević.
Među razloge za izostanak inostranih investicija ekonomista Saša Đogović naveo je izuzetno visok stepen političke krize, izuzetno visok stepen korupcije u zemlji i nedostatak stimulativnog institucionalnog ambijenta.
Ekonomski konsultant Bogdan Petrović ukazao je ranije za „Danas” na mogući brži odlazak stranih investitora zbog povećanja minimalca, naročito u radno intenzivnim industrijama.
„Sve strane investicije koje su ugovorene uz državne subvencije imaju klauzulu da zarade moraju biti 20 odsto iznad minimalca. To znači da će povećanje minimalne zarade automatski podići i troškove u tim fabrikama“, kazao je on.
Najugroženije su, prema njegovim rečima, fabrike u industriji kablova, a da industrije sa visokokvalifikovanom radnom snagom neće biti u problemu.
Dok neki odlaze, u četvrtak (11. decembra) italijanska kompanija Ariston otvorila je novi pogon u Nišu i do kraja godine, prema najavama, zaposliće 175 ljudi, pišu Južne vesti.
Radnici u ovoj kompaniji baviće se proizvodnjom cilindara i drugih delova za toplotne pumpe.
Ova fabrika doneće pristojne plate za Nišlije, ali i veću potrošnju u ugostiteljskim objektima i trgovinama u Nišu, rekao je Vučić prilikom otvaranja postrojenja.
Kako je dodao, ovo je deseta ili jedanaesta fabrika koja se otvara u Nišu od kada je on na vlasti.
Kamen temeljac za pogon Aristona postavljen je u julu 2024. godine, a država je za ovaj projekat obezbedila 22,2 miliona evra kroz subvencije, piše Nova ekonomija.
Investitor se obavezao da zaposli najmanje 300 novih radnika na neodređeno vreme do kraja 2027. godine i uloži najmanje 75 miliona evra.
Subvencija države od 22,2 miliona evra „pokriva“ 29,6 odsto troška cele investicije, prema ugovoru koji su potpisali Ariston i Ministarstvo pravde 2023. godine.
Ugovorom je predviđeno da troškovi zarada za novozaposlene, u dvogodišnjem periodu nakon dostizanja pune zaposlenosti predviđene projektom, iznose najmanje 7,2 miliona evra, piše Nova ekonomija.
Izvor: Vreme/Prva/Južne vesti/Nova ekonomija
Tmurno vreme za jug Srbije: Šta je prouzrokovalo talas zatvaranja fabrika?
Američka firma koju vodi Srbin organizovala je prevaru sa kamionima po zemlji i oštetila vozače za stotine hiljada dolara, tvrde novinari čuvene američke emisije CBS-a „60 minuta“. Sa ovom firmom je bio povezivan i Aleksandar Vučić
Da li se nešto menja za NIS posle poraza Viktora Orbana? Hoće li nova mađarska vlast uopšte hteti da MOL kupi ruski udeo u Naftnoj industriji Srbije? Hoće li Rusi pristati da ga daju nekome ko nije Orban? I da li Amerika veruje Peteru Mađaru
Kineski proizvođač automobila Čeri planira da proširi proizvodnju u Evropi i to namerava da učini kroz partnerstvo sa drugim proizvođačima automobila
Evropski aerodromi bi se mogli suočiti sa nestašicom mlaznog goriva u roku od tri nedelje ako se trgovinski tokovi kroz Ormuski moreuz ne obnove u potpunosti, prema izveštaju Financial Times-a
Srbija je do sada odobrila subvencije u ukupnom iznosu od 66,7 miliona evra privatnim firmama za rekonstrukciju ili izgradnju hotela u Beogradu. Dodela tih subvencija najavljena je zbog održavanja međunarodne izložbe Ekspo 2027
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
