Tunel „Malog metroa“ kreće malo dalje od Starog savskog mosta

Promenjeni su trasa i način izgradnje tunela između savske i dunavske padine, javila je eKapija. To je tunel koji su čelnici grada, najavljujući ga u julu 2023. godine, nazvali „Mali metro“.

Izmena trase je planirana u  cilju smanjenja saobraćajnog opterećenja u centralnom gradskom jezgru i skraćivanja vremena putovanja između savske i dunavske padine, a planirana je i izmena metode izgradnje budućeg tunela.

Pre dve godine

Aleksandar Šapić, gradonačelnik Beograda tada je objasnio da bi se u tunel ulazilo kod Ekonomskog fakulteta (tu su ulice Karađorđeva i Gavrila Principa), a izlazilo u Bulevaru despota Stefana, kod zgrade SUP-a, što je nešto posle raskrsnice ovog bulevara i Cvijićeve ulice.

Tad je procenjeno da će radovi na izgradnji tunela koštati oko 150 miliona evra, najavljeno je da će početi 2024. a da će biti završeni za dve, do dve i po godine. Najavljena je i gradnja novog savskog mosta istovremeno kad i tunel, na mestu Starog savskog mosta, za šta je predviđeno 90 miliona evra.

„Izuzetno sam srećan što smo projekte tunela i izgradnje novog savskog mosta ujedinili u jedan. Zato smo se i odlučili da ne krenemo u izgradnju mosta, jer mislimo da most ne može da ima svoju potpunu ulogu dok ne bude bio završen tunel. Završetkom velike saobraćajnice na Novom Beogradu, izgradnjom mosta i tunela, spajamo saobraćajem dva najudaljenija dela grada, zbog čega smo ovaj projekat i nazvali „Mali metro”, rekao je Šapić tada.

Najnovija trasa

Prema najnovijim izmenama Plana detaljne regulacije, ulasci u tunel su planirani u produžetku starog Savskog mosta koji će biti zamenjen novim, a  izlazi na strani dunavske padine kod zgrade MUP-a, u blizini raskrsnice Bulevara despota Stefana i Ulice Jovana Avakumovića. Trasa tunela predviđa prolazak ispod Ulice Gavrila Principa, Terazija, Nušićeve ulice i dalje trasom Bulevara despota Stefana.

Tunel će imati dve saobraćajne cevi sa po dve trake, a ukupna površina obuhvaćena planom iznosi 34,97 hektara. U okviru plana predviđeno je i pejzažno uređenje zelenih površina sa obe strane tunela, uključujući ozelenjena ostrva, drvorede i pešačke staze.

Projekat podrazumeva i redefinisanje Parka Luke Ćelovića, koji će biti podeljen na trg uz Ekonomski fakultet i skver omeđen ulicama Gavrila Principa, Karađorđevom i Ličkom.

U novembru 2014. država je za projekat tunela uzela kredit u vrednosti od 24,9 milijardi dinara od Poštanske Štedionice. U ugovoru koji je potpisalo Ministarstvo finansija sa Poštanskom štedionicom navodi se rok otplate do 10 godina.

Krtica

Umesto dosadašnje klasične metode gradnje, tunel će se realizovati primenom TBM tehnologije (Tunnel Boring Machine), čime će se, kako se navodi, ubrzati izvođenje radova i smanjiti negativni uticaji na okruženje.

Polovinom maja ove godine, glavni urbanista Grada Marko Stojčić rekao je da je „samo za pripremu terena za postavljanje ’krtice’ potrebno više od godinu dana. Kada se ona smesti i započne kopanje, nema stajanja“, objasnio je Stojčić.

U novembru 2024. država je za projekat tunela uzela kredit u vrednosti od 24,9 milijardi dinara od Poštanske Štedionice. U ugovoru koji je potpisalo Ministarstvo finansija sa Poštanskom štedionicom navodi se rok otplate do 10 godina.

Nosilac izrade plana je Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove, obrađivač Urbanistički zavod Beograda, dok je naručilac Institut Jaroslav Černi, a izvođač radova je Power China International Group Limited preko posrednika Power Construction Corporation of China Limited Ogranak Beograd.