Nastavlja se talas otpuštanja u fabrikama u Srbiji. Sada iz Subotice stižu vesti da „Flender“ otpušta više od 300 radnika
Fabrika „Flender“ koja posluje u Industrijskom parku u Subotici namerava da početkom oktobra otpusti između 340 i 350 radnika.
Prema informacijama koje su nezvanično potvrđene „Politici“ oko 300 radnika se dobrovoljno prijavilo da uz otpremninu napusti fabriku.
Dodatno, na listu za otkaz biće stavljeno još oko jedan broj radnika od kojih će biti preusmerena na Nacionalnu službu za zapošljavanje, dok će jedan manji broj bivših radnika „Flendera“ preuzeti i neka od preduzeća koja posluju u Industrijskoj zoni u Malom Bajmoku.
Uprkos nedavnim najavama Saše Gravora, direktora „Slobodne zone Subotica” u kojoj ova fabrika posluje, da je planirano širenje poslovanja u toj fabrici, sada stižu najave o otpuštanjima.
Ovo je najveći broj otkaza koji je odjednom dala neka firma u Industrijskoj zoni u Subotici, piše Subotica info.
Dobrovoljni odlazak uz otpremninu
Prema informacijama iz fabrike, veliki broj radnika se dobrovoljono prijavio za odlazak iz preduzeća jer su u pregovorima sa rukovodstvom firme uspeli da dobiju povoljne otpremnine.
Prema saznanjima „Politike“ u fabrici još teku preogovori o uslovima i konačnom broju radnika koji će biti otpušteni.
Ranija otpuštanja
Ovo nije prvi put da „Flender“ otpušta radnike. Prošle godine je u dva navrata otkaz dobilo ukupno 180 radnika, većinom kroz sporazum o prestanku radnog odnosa.
U podacima iskazanim u poslovnim rezultatima kompanije navedeno je da je krajem prošle godine imala nešto više od 1.200 radnika.
Poslovni rezultati pokazuju da su od prethodne tri godine najviši bili 2023. godine, dok su lane prihodi bili niži nego 2022. godine i iznosili su nešto manje od 5,5 milijardi dinara, dok je dobit bila nešto preko 123 miliona dinara, i najniža u prethodne tri godine, piše Subotica info.
„Flender“ u Subotici posluje od septembra 2020. godine i bavi se proizvodnjom elektromotora, generatora i transformatora. Međutim, fabrika je u Subotici prisutna od 2003. godine kada je kao „Loher elektro“ bila deo Flender grupe. Od 2005. do 2015. godine posluje unutar „Simens“ grupe.
DZVM: Subotica nestaje sa privredne mape
Povodom najava reagovale su i pojedine političke stranke.
Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) ocenila je da „Subotica nestaje sa privredne mape Srbije“ i pitala gradonačelnika Stevana Bakića i njegovog koalicionog partnera Balinte Pastora šta je razlog za otpuštanje radnika.
„Posebno zabrinjava sudbina nekadašnjeg giganta, fabrike ATB Sever Wolong… koja je nekada zapošljavala blizu 5.000 radnika, a danas 300–400“, piše u saopštenju DZVM koja dodaje da ta fabrika otpušta po 50 radnika svakog tromesečja.
I subotički odbor stranke Novo lice Srbije (NLS) reagovao je povodom informacije da će „Flender“ otpuštati radnike, optužibvši za to predsednika Srbije Aleksandra Vučića i gradonačelnika Bakića.
NLS je podsetila da je država svojevremeno stranim kompanijama davala „milione evra subvencija da dođu u Suboticu, dok su nosioci vlasti fabrike koristili kao kulisu za press-konferencije i promociju, pretvarajući zaposlene u potrošnu robu svog sistema“.
„Gde su sada da objasne Subotičanima zašto se gase radna mesta? Gde su da polože račun za promašene politike, za rasipanje narodnih para i za izdaju poverenja radnika?“, pita NLS i za Suboticu traži „odgovornu vlast koja gradi održivu ekonomiju, brine o domaćem čoveku i ne dozvoljava da radnici budu prevareni i bačeni na ulicu čim prođe marketinška predstava“.
Talas otpuštanja
Najave iz Subotice prate nedavna slična obaveštenja u drugim gradovima u Srbiji.
Fabrika „Gruner Srbija“ koja posluje u Vlasotincu, saopštila je nedavno da je zbog nepovoljne situacije na tržištu automobilske industrije koja je za posledicu imala smanjenje obima posla, kompanija „primorana da smanji broj radnika u pogonu u Vlasotincu“.
Kako su pisale „Južne vesti”, dok neki radnici svedoče da je u jednom danu za tehnološki višak proglašeno njih sedamdesetak, iz „Grunera” ne žele da preciziraju broj otpuštenih, niti da li planiraju dodatna otpuštanja.
Još 3. jula kompanija „Leoni” je obavestila javnost da će doći do potpunog zatvaranja pogona u Malošištu, početkom septembra prvih 400 radnika dobilo je otkaz, a sada se zna da će taj pogon do kraja godine biti ugašen i bez posla će ostati još 1.500 ljudi.
A s gubitkom posluje i Fabrika kompanije Linglong Tire u Srbiji, pokazao je najnoviji finansijski izveštaj kineskog giganta za proizvodnju guma.
„Tužno da još jedan od simbola Beograda odlazi u privatni domen, isključivo zbog nesposobnosti aktuelne gradske uprave“, kaže Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu
Nemaju svi gradovi Srbije istu satnicu za jeftinu struju, a ona takođe zavisi i od vrste brojila koje potrošači imaju ugrađeno u domaćinstvima. U periodima povećane potrošnje, ušteda nije mala
Država prošle godine nije obezbedila dovoljne količine sirovine za pelet, tvrdili su proizvođači. Zato su ovog leta građani pohrlili da kupe ogrev pre nestašice. To je odmah povećalo i cene
Dunav je ovog leta dostigao rekordno niske nivoe. Posledice se osećaju u plovidbi, energetici, poljoprivredi i rečnim ekosistemima. Kakva je budućnost evropskih reka
Oko 150 velikih postrojenja u Srbiji duže od deset godina krši rok u kojem su morali da pribave integrisanu dozvolu, kojim se velikim zagađivačima odobrava rad
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
