Izveštaj Svetske banke navodi da je Srbija značajno povećala javni dug, ali prognozira ubrzanje ekonmskog rasta i pad inflacije, konstatuje rast stope zaposlenosti i pad stope siromaštva
Svetska banka u novom izveštaju za Zapadni Balkan, a uoči jesenjeg zasedanja sa Međunarodnim monetarnim fondom, prognozira ubrzanje ekonomskog rasta i pad inflacije u Srbiji, ali i upozorava na značajno povećanje javnog duga.
U izveštaju se predviđa umereno ubrzanje ekonomskog rata u regionu tokom naredne godine, zbog povećane potrošnje i investicija, kao i veće kupovne moći.
Procenjuje se da će kolektivni rast u Albaniji, Bosni i Hecegovini, Kosovu, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji dostići 3,7 odsto u 2025. godini, što je 0,2 odsto više u odnosu na prognozu iz prolećnog izdanja izveštaja.
Na Zapadnom Balkanu je, u skladu sa međunarodnim trendovima, ove godine smanjena inflacija, ali sporijim tempom – potrošačke cene su pale sa 4,4 na početku godine na 3,2 odsto do jula.
Ubrzanje ekonomskog rasta
Srbija je po stopi inflacije, zabeleženoj do jula, bila iznad regionalnog proseka – 4,3 odsto, a u izveštaju se upozorava da bi nedavni vremenski uslovi mogli da dovedu do dodatnog pritiska kada je reč o cenama hrane do kraja 2024. godine.
Ekonomski rast u Srbiji je ubrzan u prvih šest meseci ove godine i očekuje se da dostigne projektovanih 3,8 odsto ove godine, ali bi mogao da bude revidiran zbog suše tokom leta navedeno je u izveštaju.
Konstatovano je i da je javni dug Srbije u junu ove godine značajno porastao i da sada iznosi 52,6 odsto BDP-a. Inflacija, kako se projektuje, neće rasti.
Raste stopa zaposlenosti
Zabeležena su poboljšanja i na tržištu rada – u drugom kvartalu nezaposlenost je bila 8,2 odsto, dok je stopa zaposlenosti nastavila da raste. Plate su porasle 14,7 odsto nominalno, odnosno 9,2 odsto realno u prvoj polovini godine, u odnosu na isti period 2023. godine.
Inflacija je nastavila da postepeno opada u prvih šest meseci ove godine, ali je u julu ponovo porasla zbog većih cena hrane – što je urzokovano sušom. Očekuje se da inflacija nastavi postepeno da opada i da ostane u domenu ciljane inflacije Narodne banke Srbije (NBS).
Značajno porastao javni dug
Posle pada od 15 meseci, javni dug je značajno porastao u junu 2024. godine i dostigao 52,6 odsto BDP-a. Očekuje se da deficit poraste na 4,1 odsto BDP-a u ovoj godini. U prvih šest meseci ove godine deficit je više nego dvostruko veći u poređenju sa istim periodom 2023. godine.
Direktne strane investicije i dalje dobro stoje i nisu se mnogo promenile – u prvih šest meseci ove godine iznosile su oko dve milijarde evra.
U izveštaju je istaknuto da je očekivani rast srpske ekonomije na srednji rok četiri odsto, ali da postoje rizici.
Postoji opasnost da investicije izgube vrednost zbog pogoršanja uslova na tržitštu, usled uticaja klimatskih promena na poljoprivredu i infrastrukturu.
Pala i stopa siromaštva
Kako bi se sprečila previranja zbog poljoprivrede i industrije hrane koja od toga zavisi, Srbija bi trebalo da donese mere koje bi ublažile negativne efekte klimatskih šokova, kao i da promoviše učešće privatnog sektora u tim merama.
Stopa siromaštva je pala na 6,9 odsto i očekuje se da polako nastavi da opada zahvaljujući ekonomskom rastu, piše u izveštaju.
Broj siromašnih je sve veći među penzionerima, dugoročno nezaposlenima i onima koji su potpuno van tržišta rada. Zbog toga, ciljana socijalna pomoć postaje ključna za smanjenje siromaštva.
Izvor: Glas Amerike
U naselju Zabrnjica u blizini Priboja australijska rudarska kompanija Middle Island Resources Limited otkrila je „potencijalno značajnu zonu zlatne mineralizacije”
Aleksandar Samuilović, advokat konzorcijuma privatnih prevoznika „Arriva Litas“, za „Vreme“ objašnjava kako je grad Beograd izgubio spor protiv njih vredan 900 miliona dinara. Razlog spora je što su, kaže on, privatni prevoznici mesecima prevozili Beograđane „na svoju štetu“ zbog direktnih odluka Grada
Država pod pritiskom najzde starih frižidera, guma i bojlera u prirodi vraća podsticaje firmama koje se bave reciklažnim otpadom u Srbiji
Grad Beograd je izgubio još jedan veliki spor vredan 900 miliona dinara, tvrdi Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu, a ukupan dug dobavljačima mnogo je veći
Voćari iz Čačka tvrde da su hladnjače prepune domaćih jabuka za koje ne postoji interesovanje. Kažu da su tržište preplavile jeftinije uvozne jabuke, i to iz Poljske i Makedonije
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
