Izveštaj Svetske banke navodi da je Srbija značajno povećala javni dug, ali prognozira ubrzanje ekonmskog rasta i pad inflacije, konstatuje rast stope zaposlenosti i pad stope siromaštva
Svetska banka u novom izveštaju za Zapadni Balkan, a uoči jesenjeg zasedanja sa Međunarodnim monetarnim fondom, prognozira ubrzanje ekonomskog rasta i pad inflacije u Srbiji, ali i upozorava na značajno povećanje javnog duga.
U izveštaju se predviđa umereno ubrzanje ekonomskog rata u regionu tokom naredne godine, zbog povećane potrošnje i investicija, kao i veće kupovne moći.
Procenjuje se da će kolektivni rast u Albaniji, Bosni i Hecegovini, Kosovu, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji dostići 3,7 odsto u 2025. godini, što je 0,2 odsto više u odnosu na prognozu iz prolećnog izdanja izveštaja.
Na Zapadnom Balkanu je, u skladu sa međunarodnim trendovima, ove godine smanjena inflacija, ali sporijim tempom – potrošačke cene su pale sa 4,4 na početku godine na 3,2 odsto do jula.
Ubrzanje ekonomskog rasta
Srbija je po stopi inflacije, zabeleženoj do jula, bila iznad regionalnog proseka – 4,3 odsto, a u izveštaju se upozorava da bi nedavni vremenski uslovi mogli da dovedu do dodatnog pritiska kada je reč o cenama hrane do kraja 2024. godine.
Ekonomski rast u Srbiji je ubrzan u prvih šest meseci ove godine i očekuje se da dostigne projektovanih 3,8 odsto ove godine, ali bi mogao da bude revidiran zbog suše tokom leta navedeno je u izveštaju.
Konstatovano je i da je javni dug Srbije u junu ove godine značajno porastao i da sada iznosi 52,6 odsto BDP-a. Inflacija, kako se projektuje, neće rasti.
Raste stopa zaposlenosti
Zabeležena su poboljšanja i na tržištu rada – u drugom kvartalu nezaposlenost je bila 8,2 odsto, dok je stopa zaposlenosti nastavila da raste. Plate su porasle 14,7 odsto nominalno, odnosno 9,2 odsto realno u prvoj polovini godine, u odnosu na isti period 2023. godine.
Inflacija je nastavila da postepeno opada u prvih šest meseci ove godine, ali je u julu ponovo porasla zbog većih cena hrane – što je urzokovano sušom. Očekuje se da inflacija nastavi postepeno da opada i da ostane u domenu ciljane inflacije Narodne banke Srbije (NBS).
Značajno porastao javni dug
Posle pada od 15 meseci, javni dug je značajno porastao u junu 2024. godine i dostigao 52,6 odsto BDP-a. Očekuje se da deficit poraste na 4,1 odsto BDP-a u ovoj godini. U prvih šest meseci ove godine deficit je više nego dvostruko veći u poređenju sa istim periodom 2023. godine.
Direktne strane investicije i dalje dobro stoje i nisu se mnogo promenile – u prvih šest meseci ove godine iznosile su oko dve milijarde evra.
U izveštaju je istaknuto da je očekivani rast srpske ekonomije na srednji rok četiri odsto, ali da postoje rizici.
Postoji opasnost da investicije izgube vrednost zbog pogoršanja uslova na tržitštu, usled uticaja klimatskih promena na poljoprivredu i infrastrukturu.
Pala i stopa siromaštva
Kako bi se sprečila previranja zbog poljoprivrede i industrije hrane koja od toga zavisi, Srbija bi trebalo da donese mere koje bi ublažile negativne efekte klimatskih šokova, kao i da promoviše učešće privatnog sektora u tim merama.
Stopa siromaštva je pala na 6,9 odsto i očekuje se da polako nastavi da opada zahvaljujući ekonomskom rastu, piše u izveštaju.
Broj siromašnih je sve veći među penzionerima, dugoročno nezaposlenima i onima koji su potpuno van tržišta rada. Zbog toga, ciljana socijalna pomoć postaje ključna za smanjenje siromaštva.
Izvor: Glas Amerike
Generalni sekretar Međunarodnog biroa za izložbe Dimitri Kerkezes kaže da troškovi za Ekspo u Srbiji iznosi do 1,3 milijarde evra sa sve neophodnom infrastrukturom, i da on ne zna ništa o 18 milijardi koje je Vlada Srbije predočila za ovaj projekat. Naglašava da to nije projekat za nekog pojedinca ili grupu, već za celu naciju
U pokušaju da podstakne posustalu ekonomiju evrozone, Evropska centralna banka u četvrtak je smanjila referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena. Inflacija, koja je godinama bila ključna pretnja, sada prvi put pada ispod ciljanog nivoa, dok trgovinske tenzije i najave carinskih mera iz SAD dodatno komplikuju privredni oporavak
Kako je moguće da kilogram trešanja košta od 1.200 do čak 1.700 dinara u Srbiji? I ko to sebi može da priušti
Posle višemesečne potražnje koja je nadmašivala ponudu, potrošači će uskoro ponovo moći da kupe Plazmu bez ograničenja
Zoranu Đeriću stigao je račun od tačno 111.277 dinara za prelazak sa monofazne na trofaznu struju u vikendici od pedesetak kvadrata. I to iako je vikendica par metara od bandere
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Intervju: Tužiteljka Bojana Savović
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
