Za deset meseci ove godine u Srbiju je od gasterbajtera stiglo 4,34 milijarde evra, što je 4,5 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, kada je priliv iznosio 4,15 milijardi evra.
Istovremeno, priliv stranih direktnih investicija (SDI) za devet meseci 2025. godine bio je 2,5 milijardi evra, što je osetan pad u odnosu na više od 3,8 milijardi evra, koliko su donela prva tri kvartala prošle godine, dok je u celoj 2024. ostvareno više od 5,2 milijarde SDI, piše Bloomberg Adria.
Narodna banka Srbije ocenjuje da su se prilivi doznaka nakon snažnog rasta u godinama posle izbijanja pandemije korona virusa sada ustalili i da se sličan nivo može očekivati i u narednim godinama.
Građani koji dobijaju doznake taj novac sve manje troše na tekuću potrošnju, a sve više ga usmeravaju ka investicijama, pre svega u stanove, kuće i zemljište, ali i u preduzetništvo i štednju, tvrdi Bloomberg Adria.
Prema podacima NBS najviše novca u Srbiju i dalje dolazi iz Nemačke, 24,6 odsto, a do kraja oktobra samo iz Nemačke je ove godine poslato oko 1,07 milijardi evra na ime doznaka. Slede Švajcarska (11,7 odsto), Austrija (8,6 odsto), Sjedinjene Američke Države (6,8 odsto) i Hrvatska (6,5 odsto), i to su zemlje iz kojih tradicionalno stiže najveći deo doznaka u Srbiju.
Kineski Ziđin uložio najviše
Na polju SDI kineski Ziđin prvi je na listi firmi po dosad uloženim iznosima u Srbiji – samo on investirao je 4,9 milijardi evra. Geografski, najveći broj projekata došao je iz Nemačke (15 odsto od ukupnog broja projekata stranih investicija u Srbiji), posle koje slede Italija (9,4 odsto), Kina i Sjedinjene Američke Države (sa po 7,2 odsto).
Po vrednosti projekata prednjači Kina (19,7 odsto ukupne vrednosti svih SDI projekata), a iza nje su Nemačka (11,9 odsto), Italija (9,9 odsto) i Rusija (9,3 odsto).
Kako se Srbija nudi investitorima
Razvojna agencija Srbije (RAS) u svom ovogodišnjem izveštaju navodi da se Srbija, „pozicionirana na raskrsnici Evrope, Bliskog istoka i Azije, pruža stratešku prednost investitorima koji žele da prošire poslovanje na tržišta u razvoju“.
„Lokacija, razvijena infrastruktura, pristup velikim tržištima, politička stabilnost, kvalifikovana radna snaga, prirodni resursi i kulturna privlačnost čine Srbiju privlačnom za investitore“, navodi RAS u svom pregledu.
Međutim, ranija analiza Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i Fiskalnog saveta ukazuje na to da struktura SDI u Srbiji nije povoljna, budući da su investicije najvećim delom usmerene u tradicionalne sektore i kao takve neće moći da ostanu na visokom nivou u dužem roku.
„Značajan rast jediničnih troškova rada, naročito u tradicionalnim privrednim granama, direktno je umanjio cenovnu konkurentnost domaće privrede u odnosu na zemlje centralne i istočne Evrope, što je samim tim smanjilo atraktivnost Srbije za privlačenje SDI u ovim sektorima. Drugim rečima, zbog smanjene raspoloživosti i povećanih troškova radne snage, dosadašnji model privlačenja SDI baziran na jeftinoj radnoj snazi postaje sve manje održiv“, zaključak je SANU i Fiskalnog saveta.
