„Sto odsto iz Srbije“: Pakovanje problema sa lepom mašnom i prodaja magle

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će biti uvedena oznaka „100 odsto iz Srbije“, kako bi potrošači jasno mogli da prepoznaju domaće proizvode. To bi, valjda, trebalo da pospeši ekonomski patriotizam ne bi li kupci prilikom kupovine dali prednost domaćim artiklima.

Međutim, sagovornici „Vremena“ jednodušni su u oceni da bi Glamočiću bolje bilo da se bavi rešavanjem realnih, ogromnih problema u poljoprivredi umesto što ih „pakuje u lepu mašnu“ i „prodaje maglu“.

Deklaracije već sve govore

Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača „Efektiva“ podseća da u Srbiji već postoje propisi koji kažu da na deklaraciji prozvoda mora da stoji i zemlja porekla, te da zahvaljujući takvoj deklaraciji potrošači mogu prilično jasno da se informišu o proizvodu.

„Veliki je problem što postoje propisi koji su dobri, ali ih niko ne primenjuje. Na primer, postoji propis da mora da se istakne ukoliko mlečni proizvod sadrži palmino ulje, ali takvog obaveštenja u maloprodajnim objektima i dalje nema. Imamo propis da cena na rafu mora da bude i cena na kasi, ali to trgovci ne primenjuju i niko ih ne kažnjava“, kaže Gavrilović za „Vreme“.

Podseća i da Zakon o zaštiti potrošača predviđa sankcionisanje obmanjujuće i nepoštene poslovne prakse, i da  postoji i Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, ali da su propusti česti i da je primena propisa prepuštena dobroj volji trgovaca i proizvođača.

„Kada bi se poštovali propisi i kada bi se kontrolisala njihova primena ne bi bilo potrebe da se na proizvode stavlja oznaka ‘100 odsto iz Srbije’. Međutim, pošto naša država često vodi tu neku ‘nacional politiku’,  koja je zapravo prodaja magle, tako mi izgleda i najava akcije ‘100 odsto iz Srbije’. Dakle, već imamo propise koji to definišu, ali se se sad kaže: ‘Hajde da jasnije uvedemo da ta oznaka mora da stoji’, zaključuje Gavrilović.

Marketing umesto rešavanja problema

Ekonomista Saša Đogović smatra da bi uvođenje oznake „100 odsto iz Srbije“ moglo samo marginalno da utiče ne povećanje prodaje domaćih proizvoda,

„To neće popraviti stanje u govedarstvu, mlekarstvu i ratarstvu, ukoliko se ne pokrenu mere sistemskog karaktera. Umesto da se bavi marketingom ministar poljoprivrede trebalo bi da se bavi rešavanjem sistemskih problema u poljoprivredi: kako da se oporave stočni fond i proizvodnja mleka i kako da se unapredi proizvodnja u ratarstvu i voćarstvu u skladu sa klimatskim promenama i kako ulagati u sisteme za navodnjavanje“, navodi Đogović.

Foto: FoNet

On podseća da su već postojale slične akcije, kao što su „Najbolje iz Srbije“ i „Kupujmo domaće“.

„Zato je ‘100 odsto iz Srbije’ zapravo plagijat i ne vidim da će išta posebno promeniti. Ministar je na tu funkciju postavljen da se bavi rešavanjem suštinskih problema u poljoprivredi, a ne pakovanjem tih problema u lepu mašnu za koju smatrate da će da privuče kupce, bez obzira na to šta je ispod mašne“, kaže Đogović za „Vreme“.

Na pitanje da li će se domaći kupci zarad ekonomskog patriotizma radije opredelti za domaće proizvode čak iako su oni skuplji od uvoznih, Đogović ističe da veruje da je tako kada je reč o mesu i mesnim prerađevinama.

„Pretpostavljam da će se kupci radije opredeliti za meso i mesne proizvode iz Srbije. Kada su u pitanju povrtarske kulture i sada postoje nijanse, pa kupujemo mnoge uvozne proizvode, kao što je na primer krompir. Uglavnom oni koji se snabdevaju na pijacama teže ka domaćim proizvodima, dok oni koji kupuju po supermarketima manje gledaju na to šta je domaće, već se više orijentišu na cene“, kaže Đogović.

Ograničenje uvoza mleka samo po sebi nije rešenje

Osvrćući se na muke poljoprivrednika i nerazumevanje resornog ministra, Đogović napominje da uvođenje prelevmana na uvoz mleka ima konkretan cilj, ali naglašava da nije siguran da se ka tom cilju i ide.

„Kada se stavljaju prelevmani na uvoz mleka ili kada se postavljaju kvote, što je u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i sporazumima koji postoje sa Evropskom unijom, takve mere su vremenski ograničene i trebalo bi da se koriste da bi bile postavljene mere sistemskog karaktera koje bi pomogle ozdravljenju prilika u zemlji. Međutim, ako se taj ‘bedem’ stavi na šest meseci ili godinu, a ništa unutar ‘bedema’ ne činite, kada se zaštita skloni poljoprivreda je opet na istom. Ni te mere neće doprineti poboljšanju stanja ukoliko se ne pokrenu mere sistemskog karaktera, a to svakako nisu mere kao što je uvođenje oznake ‘100 odsto iz Srbije’“, upozorava Đogović.

Foto: FoNet / Nebojša Jovanović

Važne su realne potrebe Srbije

Ni poljoprivrednici nemaju ništa lepo da kažu o najavi ministra Glamočića.

Tako Mileta Slankamenac, jedan od osnivača Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, kaže da bi bilo bolje da se ministar pozabavi drugim stvarima.

„Neka se ministar pozabavi prekograničnom kontrolom i inspekcijskim poslovima. Treba i da se vide međusobni odnosi otkupjivača i poljoprivrednih proizvođača, jer je u pitanju potpuno neuređeno tržište. Akcija ‘100 odsto iz Srbije’ nije novina, a bilo bi bolje da se proizvodi adekvatno obeleže, da se vidi koje je mleko rekonstruisano, a koje je domaće. Ti marketinški trikovi su čisto zamazivanje očiju javnosti“, kaže Slankamenac za „Vreme“

Predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut ističe da bi najpre  trebalo da se osposobi laboratorija za kontrolu kvaliteta robe koja se uvozi, da bi se videlo da li uopšte zadovoljavaju kvalitet da uopšte uđu na tržište Srbije.

„Uvoz bi trebalo da bude kontrolisan po realnim potrebama građana, a ne da se besomučno, sa svih strana uvoze meso, mleko, žitarice i povrće. Sporazum o pridruživanju Evropskoj uniji daje mogućnost kontrole uvoza prema realnim potrebama jedne zemlje i štiti od kolapsa poljoprivrede. Postoji mogućnost povećanja carina u slučaju da neko želi da vas zatrpa robom iz drugih zemalja koje imaju viškove robe“, zaključuje Kleut.