Foto: Marija Janković
Srpske firme koje prave struju i druge velike zagađivače od 1. januara će plaćati državi dodatni porez. Ipak, nadležni još nisu doneli sve potrebne zakone kojim bi to omogućili, a ne predviđa se ni kontrola novca koji će država prikupiti
Kompanije u Srbiji koje proizvode cement, gvožđe, čelik, aluminijum, veštačko đubrivo, ali i električnu energiju i zato se svrstavaju u „velike zagađivače“ treba za dva meseca da počnu da plaćaju porez državi, a ona nije usvojila ni sve zakone.
„Nacrt domaćih klimatskih zakona napisan je na brzinu, uz minimalno učešće stručne javnosti, i više kao odgovor na spoljnopolitički pritisak iz Brisela nego kao izraz naše promišljene strategije“, objašnjava za „Vreme“ energetski stručnjak Miloš Zdravković.
Brojni dokumenti sa kojima ovi zakoni treba da se usklađuju, kao što su Strategija razvoja Republike Srbije do 2030. godine i Nacionalni akcioni plan za klimatske promene (2019-2030), ne postoje. Na to su ukazale nevladine organizacije.
One su dodale i da je za učešće u javnoj raspravi Ministarstvo finansija ostavilo je samo dvadeset dana, što je zakonski minimum, ali je česta pojava u Srbiji, sa rešenjima koja se donose na brzinu i mogla bi biti sporna.
„Ukoliko Zakon bude usvojen u predloženom obliku, sredstva prikupljena naplatom poreza na emisije gasova sa efektom staklene bašte odlaze u jedinstveni državni budžet, kojim Vlada raspolaže bez zakonske obaveze da ta sredstva budu namenski utrošena na projekte dekarbonizacije“, kažu iz Beogradske otvorene škola (BOŠ), Centra za unapređenje životne sredine (CUZS) i Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).
Umesto da prikupljeni novac odlazi u budžetsku rupu bez dna, država bi morala da ga vrati privredi kroz namenski fond za modernizaciju energetike i tehnologije, predlaže Zdravković.
„Taj fond bi finansirao zamenu zastarelih postrojenja, energetske audite, prelazak na čistije gorivo, kao i ulaganja u domaće inovacije – u filtere, biomasu, geotermalne izvore i digitalnu kontrolu potrošnje. Tako bi se svaki plaćeni evro vraćao kao investicija, a ne kao kazna“, dodaje on.
Novi porez na emisije gasova sa efektom staklene bašte, ma kako se nazivao i ma kako bio upakovan u rečnik „zelene tranzicije“, za domaće proizvođače znači samo jedno – poskupljenje poslovanja i dodatni teret.
„Četiri evra po toni ugljen-dioksida deluju bezazleno na papiru, ali u zemlji čija privreda još diše na ugalj, mazut i zastarele sisteme grejanja, taj iznos se pretvara u ozbiljan udar na konkurentnost“, kaže Miloš Zdravković. „Naš proizvođač cementa, čelika ili đubriva neće moći da izdrži istu logiku kao nemački ili francuski, jer oni već deset godina imaju subvencije, zelene fondove i bespovratne podsticaje, dok mi nemamo ni ozbiljan plan tranzicije. I tako će i ovaj nazovi ekološki porez završiti kao – fiskalni porez, još jedan namet koji guši proizvodnju i tera fabrike da gase peći umesto da smanjuju emisije.“
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Kompanija Milenijum tim, poznata po bliskim vezama sa vlašću, i prošle godine je uvećala svoj profit, pa je 2025. godinu završila sa skoro 22 miliona evra neto dobiti, piše Nova ekonomija
Domaći ugalj mora da se meša sa uvezenim da ne bi došlo do nove havarije u termoelektranama. To je Srbija za četiri godine platila milijardu evra. Zašto i odakle Srbija uvozi najviše uglja
Šest namirnica izvezenih iz Srbije na tržište Evropske unije označeno je nebezbednim u prvom kvartalu 2026. godine. Poslednje u nizu su maline koje sadrže teški metal kadijum
Srbija je velesila u proizvodnji malina, ali nije zgodno kad se u njima pronađu veće količine teškog metala od dozvoljenih
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da tokom leta ka Republici Srpskoj namerno promenio rutu helikoptera kako bi iz vazduha proverio napredak radova na Ekspu i stadionu u Surčinu
Šta spaja Vučića i Legiju? A šta SNS sa Zemunskim klanom i Crvenim beretkama? Kakva je tu uloga Branka Ružića
Frustrirane budale na internetu nisu mogle da zaobiđu ni Viktora Mitića, dečaka od jedanaest godina koji hekla. To je vrli novi svet
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Intervju: Savo Manojlović, predsednik pokreta Kreni-Promeni
Za nas je najbolja strategija podrška studentskoj listi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
