Foto: Marija Janković
Srpske firme koje prave struju i druge velike zagađivače od 1. januara će plaćati državi dodatni porez. Ipak, nadležni još nisu doneli sve potrebne zakone kojim bi to omogućili, a ne predviđa se ni kontrola novca koji će država prikupiti
Kompanije u Srbiji koje proizvode cement, gvožđe, čelik, aluminijum, veštačko đubrivo, ali i električnu energiju i zato se svrstavaju u „velike zagađivače“ treba za dva meseca da počnu da plaćaju porez državi, a ona nije usvojila ni sve zakone.
„Nacrt domaćih klimatskih zakona napisan je na brzinu, uz minimalno učešće stručne javnosti, i više kao odgovor na spoljnopolitički pritisak iz Brisela nego kao izraz naše promišljene strategije“, objašnjava za „Vreme“ energetski stručnjak Miloš Zdravković.
Brojni dokumenti sa kojima ovi zakoni treba da se usklađuju, kao što su Strategija razvoja Republike Srbije do 2030. godine i Nacionalni akcioni plan za klimatske promene (2019-2030), ne postoje. Na to su ukazale nevladine organizacije.
One su dodale i da je za učešće u javnoj raspravi Ministarstvo finansija ostavilo je samo dvadeset dana, što je zakonski minimum, ali je česta pojava u Srbiji, sa rešenjima koja se donose na brzinu i mogla bi biti sporna.
„Ukoliko Zakon bude usvojen u predloženom obliku, sredstva prikupljena naplatom poreza na emisije gasova sa efektom staklene bašte odlaze u jedinstveni državni budžet, kojim Vlada raspolaže bez zakonske obaveze da ta sredstva budu namenski utrošena na projekte dekarbonizacije“, kažu iz Beogradske otvorene škola (BOŠ), Centra za unapređenje životne sredine (CUZS) i Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).
Umesto da prikupljeni novac odlazi u budžetsku rupu bez dna, država bi morala da ga vrati privredi kroz namenski fond za modernizaciju energetike i tehnologije, predlaže Zdravković.
„Taj fond bi finansirao zamenu zastarelih postrojenja, energetske audite, prelazak na čistije gorivo, kao i ulaganja u domaće inovacije – u filtere, biomasu, geotermalne izvore i digitalnu kontrolu potrošnje. Tako bi se svaki plaćeni evro vraćao kao investicija, a ne kao kazna“, dodaje on.
Novi porez na emisije gasova sa efektom staklene bašte, ma kako se nazivao i ma kako bio upakovan u rečnik „zelene tranzicije“, za domaće proizvođače znači samo jedno – poskupljenje poslovanja i dodatni teret.
„Četiri evra po toni ugljen-dioksida deluju bezazleno na papiru, ali u zemlji čija privreda još diše na ugalj, mazut i zastarele sisteme grejanja, taj iznos se pretvara u ozbiljan udar na konkurentnost“, kaže Miloš Zdravković. „Naš proizvođač cementa, čelika ili đubriva neće moći da izdrži istu logiku kao nemački ili francuski, jer oni već deset godina imaju subvencije, zelene fondove i bespovratne podsticaje, dok mi nemamo ni ozbiljan plan tranzicije. I tako će i ovaj nazovi ekološki porez završiti kao – fiskalni porez, još jedan namet koji guši proizvodnju i tera fabrike da gase peći umesto da smanjuju emisije.“
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Svi zahtevi Sindikata „Opstanak" Apoteke Beograd su prihvaćeni, a zaposleni će već u avgustu dobiti sredstva za rad, dok je za septembar najavljena isplata svih zaostalih zarada. To su saopštile predstavnice sindikata nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem
Najveće državno energetsko preduzeće planira da izdvoji 14,4 miliona dinara za sistem koji će u realnom vremenu upozoravati na potencijalne reputacione krize. Povod za takvu odluku mnogi vide u aferama koje su prethodnih godina pratile EPS.
Porše nastavlja veliku reorganizaciju poslovanja. Zbog slabije prodaje u Kini, većih troškova izazvanih američkim carinama i sporijeg povrata ulaganja u električna vozila, kompanija planira novo smanjenje broja zaposlenih
„Za manje od dve godine Ominimo je dostigao gotovo milion korisnika i godišnji obim poslovanja veći od 350 miliona dolara, što ga čini najbrže rastućom tehnološkom kompanijom u oblasti osiguranja u svetu", piše Nova Ekonomija
Ako svim punoletnim građanima Srbije iz Akcionarskog fonda 22. septembra sleduje po 6.000 dinara, a isto toliko sleduje i vlasnicima sedam besplatno dobijenih akcija ovog fonda, koliko će dobiti oni koji su vlasnici 35, 49 ili 168 akcija ovog Fonda?
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
