Država pod pritiskom najezde starih frižidera, guma i bojlera u prirodi vraća podsticaje firmama koje se bave reciklažnim otpadom u Srbiji
Stare gume od traktora i automobila, akumulatori, veš mašine i frižideri „krasili“ su godinama zelene površine Srbije, dok stanje donekle nije uređeno državnim podsticajima za firme koje se bave reciklažom. Ipak, država je ove podsticaje 1. januara 2026. ukinula, pa su preduzeća koja su preuzimala ovaj otpad prestala time da se bave – jer im se nije isplatilo.
Dva i po meseca kasnije, Ministarstvo zaštite životne sredine ipak je objavilo javni poziv za izradu nove Uredbe o podsticajima firmama koje se bave otpadom.
Izvori „Vremena“ su početkom godine govorili da su firme koje se bave preradom otpada direktno pogođene, da su u panici i imaju krizne sastanke, jer ne znaju kako da nastave da rade ubuduće. Bez državne pomoći, nemaju interes da se bave ovim poslom, jer bi bile u minusu. Oni koji imaju male biznise u ovoj branši su mahom bili preplašeni i strepeli da će ih“ zgaziti“ ako bilo šta javno kažu.
Tako je bio ugrožen sistem koji direktno zapošljava oko 15.000 radnika, a indirektno još 13.000, koji vrše posao od javnog inmteresa.
Pravila za dodelu tih sredstava biće definisana posebnom uredbom koja će važiti u periodu od 2026. do 2028. godine. Uredbom se detaljno uređuje koje vrste aktivnosti će biti podržane, ko može da konkuriše za sredstva, koliki iznosi podsticaja mogu biti dodeljeni i pod kojim uslovima.
Prema predloženim proipisima, podsticajna sredstva biće dodeljivana operaterima koji se bave ponovnom upotrebom i ponovnim iskorišćenjem otpada. Reč je o kompanijama koje upravljaju postrojenjima za tretman i reciklažu otpada i koje imaju važeće dozvole u skladu sa propisima iz oblasti upravljanja otpadom i zaštite životne sredine.
Uredba takođe precizira šta se sve smatra otpadom koji može biti obuhvaćen sistemom podsticaja. Među njima su, pre svega, otpadne gume sa putničkih vozila, autobusa, kamiona, motocikala, kao i poljoprivrednih i građevinskih mašina. Pored toga, podsticaji će biti dostupni i za tretman otpada od električne i elektronske opreme, koji obuhvata uređaje i njihove komponente koje su odbačene i više nisu u upotrebi.
Posebno mesto u sistemu podsticaja imaju i istrošene baterije i akumulatori, koji nakon prestanka upotrebe postaju opasan otpad i zahtevaju poseban tretman i reciklažu. Podsticaji će biti dostupni i za tretman otpadnih vozila, odnosno motornih vozila i njihovih delova koji su dospeli na kraj svog životnog ciklusa i namenjeni su demontaži i ponovnom iskorišćenju materijala.
Novi sistem predviđa i poseban mehanizam dodele podsticaja putem aukcija. U tom postupku zainteresovani operateri će se međusobno nadmetati tako što će nuditi najnižu cenu za tretman otpada po jedinici mase. Na osnovu tih ponuda popunjavaće se određene kvote, odnosno ukupna količina otpada za koju je moguće dobiti podsticajna sredstva.
Pravo na učešće u ovom sistemu imaće samo operateri koji poseduju važeće dozvole za upravljanje otpadom. Istovremeno, uredba predviđa i određena ograničenja. Podsticaji se, osim u slučaju pomoći male vrednosti, ne mogu dodeliti kompanijama koje se nalaze u finansijskim teškoćama, niti onima koje imaju obavezu da vrate nezakonito dodeljenu državnu pomoć.
Podsticaji će biti namenjeni finansiranju aktivnosti ponovnog iskorišćenja otpada, a obračunavaće se po jedinici mase – kilogramu ili toni otpada koji je planiran za tretman. U te iznose ulaze operativni troškovi upravljanja otpadom, uključujući troškove sakupljanja, organizovanja sakupljačke mreže i sortiranja otpada.
Poslednjih godina firme koje se bave reciklažom u Srbiji drastično lošije posluju, piše portal Biznis.
Delatnost ponovne upotrebe razvrstanih materijala u Srbiji suočila se tokom 2024. godine sa naglim padom ukupnih prihoda, što ukazuje na ozbiljne promene u sektoru reciklaže, dodaju.
Prema dostupnim finansijskim podacima bonitetne kuće CompanyWall, ukupni prihodi kompanija koje posluju u ovoj oblasti iznosili su 15,29 milijardi dinara, što predstavlja drastičan pad u odnosu na prethodne dve godine. Naime, u 2023. godini ukupni prihodi iznosili su 61,48 milijardi dinara, dok su u 2022. dostigli čak 77,12 milijardi dinara.
Ovakav trend pokazuje da je za samo dve godine vrednost tržišta smanjena za više od pet puta. Dok je između 2022. i 2023. zabeležen pad od oko 20 odsto, u 2024. godini usledio je mnogo dramatičniji pad – više od 75 procenata u odnosu na 2023. godinu. Takav razvoj događaja sugeriše da se sektor suočio sa snažnim poremećajima, koji mogu biti posledica promene cena sekundarnih sirovina, slabije tražnje u industriji ili regulatornih promena na tržištu otpada i reciklaže, dodaje Biznis.rs.
Hrvatska firma "Fortenova grupa“ prodala je Idea markete firmi Davora Macure „ALTA Retail“, a pre toga „Dijamant“ MK grupi. Iz saopštenja hrvatske kompanije može se nazreti zašto su otišli iz Srbije
Studenti su objavili sopstveni ekonomski program. Ako Studentska lista pobedi, imaće puno posla u finansijama Srbije
Kandidat za premijera SNS-a Aleksandar Vučić obećava prosečnu platu od 1.200 evra do kraja godine. Ekonomisti to ocenjuju kao nerealno i deo predizbornog marketinga
Danas počinje isplata jednokratne državne pomoći penzionerima. Iznos se kreće od 20.000 do 35.000 dinara, u zavisnosti od visine penzije. Uz pomoć je ovog meseca stiglo - i pisamce od predsednika Srbije Aleksandra Vučića
Zbog uticaja spoljnih faktora poskupljenje kredita vezanih za evro u Srbiji je očigledno, pitanje je samo koliko će do kraja godine skočiti rate
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
