Radnici u Srbiji su tokom 2024. godine u proseku radili 41,3 sata nedeljno, znatno više od proseka Evropske unije (EU), gde se radna nedelja zaustavila na 36 sati, pokazuju podaci „Eurostata“.
Srbija je druga u Evropi po dužini vremena provedenog na poslu. Ispred je jedino Turska, sa 43,1 čas na poslu nedeljno.
U poređenju sa susedima, radna nedelja u Srbiji bila je duža nego u Mađarskoj (37,8 sati), Rumuniji (38,8), Bugarskoj (39), Hrvatskoj (37,8), Sloveniji (38) i čak Bosni i Hercegovini, koja se približila sa 41,2 sata. Eurostat nije imao podatke za Crnu Goru i Severnu Makedoniju.
Najmanje se radilo u najbogatijim zemljama: u Holandiji (32,1 sat), Norveškoj (33,7), Danskoj, Nemačkoj, Austriji (sve po 33,9), Belgiji (34,5).
Zbog čega radnici u Srbiji tradicionalno imaju jednu od najdužih radnih nedelja u Evropi?
Zakon se krši u startu
Prvo, Zakon o radu propisuje da je puno radno vreme u Srbiji 40 časova nedeljno. Sve preko toga bi, po zakonu, trebalo da bude dodatno plaćeno.
Predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ i narodni poslanik Željko Veselinović pričao je ranije za „Vreme“ da većina poslodavaca ne poštuje propisanu radnu nedelju od 40 časova.
Dodaje da, iako je u Srbiji propisana radna nedelja od 40 časova, većina poslodavaca to ne poštuje.
„Pored toga što Srbi imaju jednu od najdužih radnih nedelja u Evropi, na ostatku kontinenta se ovaj broj konstantno smanjuje. Postoji i ona klauzula ili izuzetak da poslodavac može da uz pisanu odluku propiše prekovremeni rad od osam sati nedeljno, koliko je zakonski dozvoljeno. Ali to je dozvoljeno u nekim izuzetnim slučajevima, a ne kao praksa i standardno radno vreme“, objasnio je Veselinović.
Problem nastaje jer se u Srbiji krši zakon.
„Ja sam nedavno imao priliku da slušam na radiju oglase pojedinih, pre svega kineskih poslodavaca, koji u samom oglasu kažu da se radi šest dana u nedelji. Oni praktično javno krše zakon jer reklamiraju da firma radi šest dana u nedelji“, ukazao je sagovornik „Vremena“.
Nema ko da kontroliše poslodavce
Član 53 Zakona o radu propisuje da je „na zahtev poslodavca, zaposleni dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran“.
U prevodu, ovo ne bi trebalo da bude redovna praksa poslodavaca. Često kršenje zakona posledica je činjenice da se „inspekcija rada godinama sistemski urušava“.
„U Srbiji ima samo oko 130 inspektora rada koji bi trebalo da kontrolišu oko 400.000 pravnih subjekata, što je apsolutno nedovoljno. Sa druge strane, njihova ovlašćenja su veoma mala, a njihova prosečna starost je između 55 i 60 godina. Ta služba je na neki način sistematski uništavana, a ona, praktično, jedina pored suda, ima nadležnosti i prava da reaguje u slučaju kršenja radničkih prava i kršenja zakona“, rekao je predsednik sindikata „Sloga“.
Dodao je da je „uveren da se to radi namerno“.
„Jednom sam čak postavio poslaničko pitanje tadašnjem ministru za rad Nikoli Selakoviću koji mi je odgovorio da država u narednom periodu planira da zaposli još 30 inspektora, što je zaista mizeran broj. Na taj način se praktično omogućava poslodavcima da krše zakon, jer nema ko da reaguje i da ih spreči u tome“.
Vučić: Ima da se radi više
Ako u celoj priči postoji nešto pozitivno, to je činjenica da je Srbija pala za jedno mesto po broju radnih sati u odnosu na prošlu godinu.
Tada je, sa prosečnom radnom nedeljom od 41,7 časova, bila apsolutni šampion Evrope.
Ipak, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne krije da smatra kako bi trebalo da se radi još više.
Kada je pre godinu dana Crna Gora najavila da uvodi radni dan od sedam sati, Vučić je na konferenciji za medije rekao da je i 40 sati rada nedeljno malo, a da je sedmočasovno radno vreme u Crnoj Gori „dodvoravanje narodu“.
Vučić je stavio do znanja da dok on bude predsednik i imao uticaja u većinskoj partiji u Narodnoj skupštini – to nikada neće prihvatiti.
„A srećom po vas, moj mandat uskoro ističe, pa vi onda izaberite te pametne koji vole da ne rade ništa, a da zemlja ide napred. Objasnite mi kako je moguće da za 35 sati uradite isto kao i za 40 sati. Inače, mislim da je 40 sati malo radnog vremena i baš me briga šta su mislili radnici u Čikagu. Čovek mora da radi više“, rekao je on i dodao da je jedna politička partija kao jedan od uslova za saradnju sa SNS-om tražila da se ne radi nedeljom i da se skrati radno vreme, što je on odbio.
„Još malo, pa da se ne radi uopšte. Svi smo se mi i približili tome, vidite koliko odmora imamo, koliko idemo na ‘city break’ destinacije“, izračunao je predsednik.
Vučić je onda prognozirao da će se trend smanjenja radnog vremena nastaviti, pa će se na kraju raditi 24 sata u nedelji.
„Kako možete da za 24 sata naberete isto jagoda kao za 40? I ja to treba da podržim, aj‘, narode, lezi ‘lebe da niko ništa ne radi, a svi ćemo da živimo lepo… Aj‘ svima čarter letove na Maldive i Sejšele, ko nije bio. Ne može. Do 2027. od tog posla nema ništa, a posle radite dva sata dnevno“, rekao je on.
