Nova ekonomija: „Pozlaćena“ odbrana kursa dinara

Devizne rezerve Narodne banke Srbije su uvećane zbog cene zlata koja raste na tržištima, ali su se isto tako i trošile u februaru na odbranu deviznog kursa. Iako je potražnja za evrima manja nego u januaru, u proteklom mesecu je NBS dala 200 miliona evra iz rezervi da bi dinar ostao na istom nivou. Rast cena zlata povećava vrednost rezervi, ali je zlato najmanje likvidan oblik rezervi i takođe podložan velikim promenama vrednosti u zavisnosti od zaoštravanja ili smirivanja geopolitičke situacije, piše Aleksandra Nenadović za Novu ekonomiju.

„U februaru 2026. godine vrednost dinara bila je gotovo nepromenjena prema evru, dok je tokom prva dva meseca 2026. godine dinar nominalno oslabio prema evru za 0,1 odsto. Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u februaru prodala 200 miliona evra. Od početka godine Narodna banka Srbije prodala je 810 miliona evra radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru“, navodi NBS u saopštenju.

Invervencije NBS

Odlivi iz deviznih rezervi realizovani su po osnovu intervencija centralne banke na domaćem deviznom tržištu prodajom deviza u iznosu od 230 miliona evra, od čega se 30 miliona evra odnosi na prodaju deviza ugovorenu krajem januara, a koja je izvršena/saldirana, odnosno imala efekat na odliv deviza u februaru, a 200 miliona evra na prodaju deviza ugovorenu i saldiranu u februaru, u skladu sa uobičajenim tržišnim principima). Ostali odlivi realizovani su po osnovu neto razduženja države na ime deviznih kredita i drugih deviznih obaveza u ukupnom iznosu od 155 miliona evra, saopštila je NBS.

Najveći prilivi u devizne rezerve u februaru ostvareni su po osnovu izdvajanja devizne obavezne rezerve banaka u neto iznosu od 150,1 miliona evra. Takođe, veći prilivi ostvareni su i po osnovu neto prodaje državnih HoV na domaćem finansijskom tržištu u iznosu od 53,6 miliona evra, kao i po osnovu upravljanja deviznim rezervama, donacija i po drugim osnovima u ukupnom neto iznosu od 48,5 miliona evra, prema podacima NBS.

Neto devizne rezerve (bruto devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu po osnovu aranžmana i drugim osnovima) na kraju februara iznosile su 25,3 milijarde evra i takođe su bile na svom najvišem nivou posmatrano krajem meseca. U odnosu na kraj januara povećane su za 297,1 milion evra. Bruto rezerve na kraju februara iznosile su 29,9 milijardi evra i povećane su za 421,3 miliona. evra.

Neto tržišni efekti bili su pozitivni u iznosu od 554,1 miliona evra i rezultat su kretanja na međunarodnim tržištima – pre svega, povećanja cene zlata u dolarima za oko 4,8 odsto, kao i jačanja dolara prema evru za oko 1,0 odsto, podaci su centralne banke.

„Rezerve zlata, koje čine deo deviznih rezervi, na kraju februara iznosile su rekordnih 53.411 kilograma i imale vrednost od 7,6 milijardi evra, što je činilo 25,5 odsto bruto deviznih rezervi. Tokom februara zlatne rezerve povećane su za 326,2 kilograma kupovinom 26 zlatnih poluga na domaćem tržištu od kompanije Srbija Ziđin Koper. Takođe, u februaru je vrednost zlatnih rezervi u evrima povećana za 463,9 miliona evra, najvećim delom usled delovanja tržišnih faktora (rast cene zlata u dolarima, kao i jačanja dolara prema evru), a manjim delom usled kupovine (povećanja količine) zlata tokom meseca. Tokom 2026. godine zlatne rezerve povećane su za oko 0,9 tona, dok je njihova vrednost porasla za 1,4 milijardi evra (u ambijentu rasta vrednosti fine unce zlata u dolarima za oko 21,2 odsto i slabljenja dolara prema evru za oko 0,6 odsto na međunarodnom tržištu)“, navodi NBS.

Strukturni problem

Rastuća cena zlata može privremeno povećati ukupne rezerve, ali ne rešava strukturni problem gubitka deviza dok se brani fiksni kurs. Ako se centralna banka oslanja na dobitke od zlata umesto da smanji odliv deviza, fiksni kurs može u jednom trenutku postati neodrživ, a zemlja bi se mogla suočiti sa iznenadnom korekcijom valute.

Ako centralna banka konstantno troši više deviza nego što zarađuje, to narušava njene upotrebljive rezerve. Čak i ako dobici od zlata privremeno nadoknade te gubitke, likvidnost u upotrebljivoj stranoj valuti na primer za uvoz, otplatu duga, može se smanjiti.

Drugim rečima, trenutni porast ukupnih rezervi je delimično „dobitak na papiru“, a ne likvidna gotovina. Gotovina se troši na odbranu kursa.