„Istorijski rast cene zlata je znak bežanja od SAD i dolara“, kaže za „Vreme“ ekonomski savetnik Bogdan Petrović. Srbija je profitirala zbog prethodnog gomilanja zlatnih rezervi, dok zapadna finansijska tržišta imaju problem
Istorijski skok cene zlata na više od 5.000 dolara po unci trebalo bi da bude ozbiljno upozorenje, jer predstavlja odraz nepoverenja u dolar. Dugoročno to je zabrinjavajuće za čitav zapadni finansijski sistem, jer je udeo dolara u njemu tri ili četiri puta veći od udela evra, kaže za „Vreme“ ekonomski savetnik Bogdan Petrović.
Ukazuje da je to odraz nepoverenja u dolarski sistem izazvan potezima predsednika SAD Donalda Trampa.
„Zbog njegovih poteza traži se sigurnost u zlatu umesto u dolaru. Finansijska tržišta ne vole pretnje visokim carinama i nekonzistentne poteze, pa ne čudi veliki skok cena zlata“, objašnjava Petrović.
Podseća da Srbija ima deo deviznih rezervi u zlatu. Prema podacima Narodne banke Srbije taj udeo je nešto veći od 20 odsto.
„Pored rasta cene zlata pojavio se i pad vrednosti dolara u odnosu na evro. Zato, ako mi naše devizne rezerve gledamo u dolarima, onda smo veoma dobro prošli, jer cena zlata u evrima nije toliko skočila koliko cena zlata u dolarima. Našim deviznim rezervama prija rast cene zlata, jer se one povećavaju mehanički samim tim što je deo tih rezervi u zlatu“, kaže Petrović.
Napominje i da značajne centralne banke kao što su kineska i ruska posmatraju kako SAD šire svoje sankcije.
„Za razliku od Srbije i sankcija NIS-u, gde SAD mogu beskonačno da se iživljavaju, Rusija i Kina to žele da izbegnu tako što od dolara beže u zlato, odnosno smanjuju učešće dolara u svojim deviznim rezervama, a povećavaju zalihe zlata. I u svetskoj trgovoni se smanjuje učešće dolara. Zato je sve to dugoročno zabrinjavajuće na zapadni finansijski sistem, jer je udeo u njima tri ili četiri puta veći od udela evra. Rast cene zlata je znak bežanja od SAD“, kaže Petrović.
Ističe da bi bilo pogrešno samo Trampu pripisati rast cene zlata, jer se ona povećavala i tokom Bajdenove i Trampove administracije, a kao odgovor na pandemiju korona virusa, odnosno ekonomsku krizu.
„Problem je u ogromnom američkom dugu i tome što SAD sankcijama vrše veliki pritisak koji dovodi do toga da velike ekonomije preisputuju mogućnost da svoje devizne rezerve umesto u dolarima drže zlatu. Dolar postaje nepouzdan jer Tramp svakog trenutka nekome može da uvede sankcije“, zaključuje Petrović.
Da li je „čelično prijateljstvo“ Srbije i Kine dovoljno čvrsto da odoli geopolitičkim turbulencijama? Kineske kompanije u Srbiji nalaze se na udaru Zapada
Američke vlasti odobrile su novo produženje licence za rad NIS-a, čime je kompaniji omogućeno da nastavi poslovanje do početka jula. Odluka dolazi u trenutku kada se razmatra promena vlasničke strukture
Sporazum koji je potpisan sa MOL-om ne označava kraj procesa prodaje 56,15 odsto vlasništa Gazpromnjefta u NIS-u
Međunarodni monetarni fond traži hitnu procenu finansijske pozicije Grada Beograda kako bi se ublažili fiskalni rizici pre sledećeg budžetskog ciklusa
Dok vlast Srbiju predstavlja kao „ekonomskog tigra“, desetine hiljada građana svake godine odlaze na sezonski rad u Hrvatsku i Crnu Goru. Najviše se traže konobari, kuvari, recepcioneri i pomoćni radnici u turizmu
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Intervju: Radovan Lazić, tužilac
Kako je kontaminiran slučaj Veselina Milića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
