Srbija je na evropskom vrhu po broju radnih sati, pokazuju podaci koje je objavio Eurostat. Iako je u većem delu Evrope rad praznikom i nedeljom regulisan, za prosečnog srpskog radnika je neradna nedelja i dalje samo san
Prosečan stanovnik Evropske unije starosti od 20 do 64 godina je lane na radnom mestu provodio 36,1 sat nedeljno. U Srbiji je broj takozvanih „stvarnih radnih sati“ za 15 odsto veći od proseka EU, pa su domaći radnici na poslu provodili čak 41,7 sati nedeljno, piše Nova ekonomija.
Podaci koje je Eurostat objavio za Srbiju dati su sa napomenom da postoji „prekid u vremenskoj seriji“, odnosno da podaci prikupljeni u datoj godini nisu u potpunosti uporedivi sa prethodnim rezultatima.
Kada se radi o zemljama EU, najduže radne nedelje zabeležene su u Grčkoj (39,8 sati), Rumuniji (39,5), Poljskoj (39,3) i Bugarskoj (39).
Nasuprot tome, najkraću prosečnu radnu nedelju imala je Holandija (32,2 sata), a slede Austrija (33,6) i Nemačka (34).
Privredne delatnosti sa najdužom radnom nedeljom u EU 2023. godine bile su poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (41,5 stvarnih radnih sati), vađenje ruda i kamena (39,1 sati) i građevinarstvo (38,9), dok su najkraće radne nedelje zabeležene u delatnostima domaćinstava kao poslodavaca (26,7 sati), obrazovanja (31,9) i umetnosti, zabave i rekreacije (33 sata).
„Stvarni radni sati“ predstavljaju broj stvarno iskorišćenih sati na nedeljnom nivou na glavnom poslu, odnosno broj sati provedenih u radnim aktivnostima, uključujući neplaćeni prekovremeni rad.
Primera radi, odsustvo sa posla zbog bolovanja, praznika i vreme provedeno u saobraćaju dok se dolazi ili odlazi sa posla računaju se kao nula stvarnih radnih sati.
Ništa novo
Još je u aprilu politikolog koji se bavi radničkim pravima i sindikatima Nikola Tamburkovski izjavio da radnici u Srbiji prosečno nedeljno rade 42,1 sat, što je najviše u Evropi, odnosno šest ili sedam sati više od proseka nedeljnih radnih sati u državama Evropske unije.
„Prosečno odsustvo u radnom kolektivu u Srbiji na dnevnom nivou je 5,9 odsto. Manje odsustvuju samo radnici u Rumuniji, Bugarskoj, Turskoj i Poljskoj“, rekao je Tamburovski.
On je ukazao da prema podacima Svetske banke Srbiju godišnje napusti 30.000 do 60.000 ljudi i da je prosek oko 45.000, pa je tako za 20 godina Srbija izgubila 14 odsto stanovništva koje je uglavnom radno aktivno.
„Država na to reaguje vrlo ograničeno, a poslodavci ne reaguju nikako. Postoji neka matematika koja kaže da mi zbog odliva radne snage godišnje gubimo 6,7 milijardi evra“, rekao je Tamburovski.
Za radnike san neradna nedelja i praznici
U većem delu Evrope rad nedeljom je regulisan ili su ljudi barem više plaćeni. U Hrvatskoj, gde su Crkva i sindikati progurali „zabranu rada nedeljom“ – koja i dalje ima puno izuzetaka – broj izdatih fiskalnih računa nije pao, naprotiv. Podržavaoci ideje kažu da se ljudi naprosto naviknu pa idu u dućan od ponedeljka do subote.
U Srbiji, ipak, radnici za svoj rad nedeljom nisu plaćeni ni dinara više. A, osim nedeljom, radnici često rade i praznicima koji bi zvanično trebalo da budu neradni. Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković rekao je za N1 da je za mnoge radnike san da im praznik bude neradan.
„Rad praznikom predstavlja nepoštovanje onoga što smo u civilizacijskoj borbi ostvarili, još gore je što kolektivni ugovori mogu da predvide da se u dane praznika radi, ali u tim slučajevima bi radnici morali da imaju uvećanu zaradu najmanje za 110 odsto“, rekao je potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković.
Policajci su uhvatili studentkinju s leđa i nasilno je ubacili u vozilo, a kada je zatražila medicinsku pomoć zbog zadobijenih povreda, to joj nije bilo omogućeno, navode studenti
Mala povećanja minimalne zarade se i dalje vezuje za minimalnu potrošačku korpu, umesto za stvarne potrebe radnika i njihovih porodica
Ako Alpak kapital želi da promeni program N1 i drugih medija Junajted grupe, on prvo mora da dobije posebnu dozvolu. Da li to znači da ne može tek tako da menja ni uređivačku politiku?
Do sada je uhapšeno ukupno 13 osumnjičenih u istrazi Tužilaštva za organizovani kriminal Severne Makedonije za šverc više tona marihuane iz Severne Makedonije u Srbiju. Na koji način je stizala "vutra" koja je dobri delom skladištena u Konjuhu
Toplotni talasi u Evropi odnose desetine hiljada života, a Srbija je među zemljama sa najvećom stopom smrti od vrućine. Posebno su ugroženi stariji, a istraživanja pokazuju da od vrućine češće umiru žene
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
