Prosečan stanovnik Evropske unije starosti od 20 do 64 godina je lane na radnom mestu provodio 36,1 sat nedeljno. U Srbiji je broj takozvanih „stvarnih radnih sati“ za 15 odsto veći od proseka EU, pa su domaći radnici na poslu provodili čak 41,7 sati nedeljno, piše Nova ekonomija.
Podaci koje je Eurostat objavio za Srbiju dati su sa napomenom da postoji „prekid u vremenskoj seriji“, odnosno da podaci prikupljeni u datoj godini nisu u potpunosti uporedivi sa prethodnim rezultatima.
Kada se radi o zemljama EU, najduže radne nedelje zabeležene su u Grčkoj (39,8 sati), Rumuniji (39,5), Poljskoj (39,3) i Bugarskoj (39).
Nasuprot tome, najkraću prosečnu radnu nedelju imala je Holandija (32,2 sata), a slede Austrija (33,6) i Nemačka (34).
Privredne delatnosti sa najdužom radnom nedeljom u EU 2023. godine bile su poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (41,5 stvarnih radnih sati), vađenje ruda i kamena (39,1 sati) i građevinarstvo (38,9), dok su najkraće radne nedelje zabeležene u delatnostima domaćinstava kao poslodavaca (26,7 sati), obrazovanja (31,9) i umetnosti, zabave i rekreacije (33 sata).
„Stvarni radni sati“ predstavljaju broj stvarno iskorišćenih sati na nedeljnom nivou na glavnom poslu, odnosno broj sati provedenih u radnim aktivnostima, uključujući neplaćeni prekovremeni rad.
Primera radi, odsustvo sa posla zbog bolovanja, praznika i vreme provedeno u saobraćaju dok se dolazi ili odlazi sa posla računaju se kao nula stvarnih radnih sati.
Ništa novo
Još je u aprilu politikolog koji se bavi radničkim pravima i sindikatima Nikola Tamburkovski izjavio da radnici u Srbiji prosečno nedeljno rade 42,1 sat, što je najviše u Evropi, odnosno šest ili sedam sati više od proseka nedeljnih radnih sati u državama Evropske unije.
„Prosečno odsustvo u radnom kolektivu u Srbiji na dnevnom nivou je 5,9 odsto. Manje odsustvuju samo radnici u Rumuniji, Bugarskoj, Turskoj i Poljskoj“, rekao je Tamburovski.
On je ukazao da prema podacima Svetske banke Srbiju godišnje napusti 30.000 do 60.000 ljudi i da je prosek oko 45.000, pa je tako za 20 godina Srbija izgubila 14 odsto stanovništva koje je uglavnom radno aktivno.
„Država na to reaguje vrlo ograničeno, a poslodavci ne reaguju nikako. Postoji neka matematika koja kaže da mi zbog odliva radne snage godišnje gubimo 6,7 milijardi evra“, rekao je Tamburovski.
Za radnike san neradna nedelja i praznici
U većem delu Evrope rad nedeljom je regulisan ili su ljudi barem više plaćeni. U Hrvatskoj, gde su Crkva i sindikati progurali „zabranu rada nedeljom“ – koja i dalje ima puno izuzetaka – broj izdatih fiskalnih računa nije pao, naprotiv. Podržavaoci ideje kažu da se ljudi naprosto naviknu pa idu u dućan od ponedeljka do subote.
U Srbiji, ipak, radnici za svoj rad nedeljom nisu plaćeni ni dinara više. A, osim nedeljom, radnici često rade i praznicima koji bi zvanično trebalo da budu neradni. Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković rekao je za N1 da je za mnoge radnike san da im praznik bude neradan.
„Rad praznikom predstavlja nepoštovanje onoga što smo u civilizacijskoj borbi ostvarili, još gore je što kolektivni ugovori mogu da predvide da se u dane praznika radi, ali u tim slučajevima bi radnici morali da imaju uvećanu zaradu najmanje za 110 odsto“, rekao je potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković.
