Srbija je prvi put emitovala dinarsku obveznicu sa rokom dospeća od deset godina i ostvarila do sada najveću tražnju na domaćem tržištu budući da je ona premašila iznos emisije i plan prodaje, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Obim emisije ovih desetogodišnjih državnih obveznica iznosi 120 milijardi dinara, a hartije dospevaju na naplatu 27. jula 2035. godine, piše Nova ekonomija.
Ovo je odstupanje od najavljenog rasporeda, jer je Uprava za javni dug prema svom kalendaru trebalo da izda desetogodišnje obveznice u januaru i martu i to u planiranom obimu prodaje od po 30 milijardi dinara na svakoj aukciji.
Decembra 2024. je bilo najavljeno novo zaduživanje u visini od skoro milijardu evra, ali u saopštenju nema objašnjenja zašto se država odlučila da na brzinu ipak rasproda celu planiranu emisiju odjednom, s obzirom da je stopa prinosa dosta visoka. Jedino logično objašnjenje je da je tražnja bila velika.
„Od zainteresovanih investitora prikupljeno je 111,33 milijardi dinara sa stopom prinosa od 5,25 odsto godišnje, koja ujedno odgovara i kuponskoj stopi emisije. Ukupan obim tražnje na aukciji iznosio je 157.973.410.000 dinara, što je 31 odsto više u odnosu na iznos emisije, što znači da je ukupna tražnja na današnjoj aukciji premašila iznos koji je Odlukom o emisiji obveznica inicijalno određen, a raspon stopa se kretao od 4,50 do 5,95 odsto“, stoji u saopštenju.
Oživljavanje srpske berze
Prihvaćene su ponude u ukupnom iznosu od 111.337.090.000 dinara, što je skoro četvorostruko više u odnosu na planirani obim prodaje. Na aukciji je bilo primetno učešće stranih investitora (više od 40 odsto), što pokazuje njihovu zainteresovanost za državne hartije od vrednosti i prisutnost na tržištu kapitala Republike Srbije, prvenstveno za dugu ročnost državnih hartija.
Ekonomista Milan Kovačević u razgovoru za „Vreme” pojašnjava kako funkcionišu desetogodišnje obveznice i koji je njihov uticaj na javni dug Srbije.
„Kod ovakvih obveznica se država obavezuje da će ih vratiti sa 10 godina, a u ovom slučaju je efektivna kamatna stopa oko pet odsto. Kada se obveznica izda, velike finansijske organizacije i banke ih kupuju i sa njima trguju na berzi. To je jedan pokušaj da naša berza zaživi, jer kod nas retko ima trgovine sa akcijama i obveznicama. Berzu treba razviti, ne može sve na finansijskom tržištu da se odvija samo preko banaka”, objašnjava.
Uticaj na javni dug
Tržište kapitala u Srbiji je dosta nerazvijeno, a jedino interesovanje koje i postoji na sekundarnom tržištu vezano je upravo za hartije od vrednosti koje izdaje država. Između 2020. i 2024. godine, samo 11 kompanija je izdalo ukupno 32 korporativne obveznice, nominalne vrednosti od 942 miliona evra.
Sve osim jedne kompanije su to učinile putem privatnog plasmana.
Državne obveznice su prodate po ceni od 10.000 dinara, a kuponi će se isplaćivati polugodišnje, do datuma dospeća, saopštilo je ministarstvo.
Prema njihovim podacima, ovo je ujedno i najduža lokalna, dinarska obveznica u portfelju unutrašnjeg duga. Na ovaj način je održana i stabilna struktura duga u kojem skoro 30 odsto čini domaći, unutrašnji dug.
Nameće se pitanje kako će se ovakva odluka ministarstva finansije odraziti na stanje javnog duga i koliko je ova investicija isplativa, ukoliko posmatramo dugoročne efekte na domaće finansijsko tržište.
„Šta je država ovde planirala, ne znam. Oni često o investicijama odlučuju naglo, bez prethodnog planiranja. Desi se da se takve investicije ne mogu pronaći ni u jednom budžetu. Naravno, svako zaduženje države dodatno opterećuje njen budžet i sve ovo nas izlaže riziku za još veći budžetski deficit”, kaže Kovačević.
Srbija u među zemalja investicionog kreditnog rejtinga
Iz Ministarstva finansija kažu da prodaja benčmark obveznice u lokalnoj valuti po povoljnoj stopi jeste jasan pokazatelj da se Srbija svrstava u kategoriju zemalja investicionog kreditnog rejtinga.
„Ujedno, veliki iznos emisije i veliki broj investitora koji su kupili ove obveznice, poboljšaće likvidnost tržišta kapitala, privlačenjem dodatnog interesovanja pre svega stranih investitora i doprineti smanjenju svakog narednog troška potencijalnih zaduženja države, a i budućih izdavaoca obveznica“, navodi se.
Kovačević dodaje da je olakšavajuća okolnost to što su obveznice prodate u dinarima, jer bi sav rizik bio veći da se koristila strana valuta, zbog toga što nije izvesno kakve.će trgovinske odnose Srbija imati sa drugim zemljama u narednih 10 godina.
Dodeljeni prvi rejtinzi
Desetogodišnjim obveznicama u lokalnoj valuti Poljske, sa rejtingom A- trguje se sa prinosom od 5,90 odsto. Poređenja radi, desetogodišnje hartije od vrednosti SAD kreću se blizu 5 odsto (4,7 odsto), poređenje je Ministarstva.
Što se tiče zemalja koje su u nekom rangu za poređenje sa Srbijom, Hrvatska se zadužuje po kamati od 3,13 odsto, Slovačka 3,3 odsto i Bugarska 3,6 odsto.
Kako se navodi u saopštenju, današnji rezultat pokazuje kredibilnost makroekonomske i fiskalne slike Srbije, koja je potvrđena i unapređenjem kreditnog rejtinga Republike Srbije i prvim investicionim rejtingom dodeljenim od strane rejting agencije S&P Global Ratings.
Srbiju u februaru već očekuje i određivane rejtinga kod agencije Fitch, a potom i Moody’s.
Izvor: Nova ekonomija
