Uprkos tome što beskontaktno i elektronsko plaćanje postaju dominantni način kupovine u mnogim evropskim gradovima, količina gotovine u opticaju raste, pokazuju podaci Evropske centralne banke. Strahujući od kriza, sve više ljudi hoće da pri ruci ima gotovinu
Količina novčanica u opticaju u Evropskoj uniji značajno je porasla tokom poslednje decenije. Prema podacima Evropske centralne banke, vrednost novčanica u opticaju povećala se sa oko 1 biliona evra 2016. godine na oko 1,6 biliona evra u junu 2026. godine.
Istovremeno, uloga gotovine u svakodnevnim transakcijama opada. Sve više građana koristi kartice, mobilne telefone i druge oblike elektronskog plaćanja.
Upravo taj paradoks privukao je pažnju glavnog ekonomiste Evropske centralne banke (ECB) Filipa Lejna, koji je na konferenciji „MacGill Summer School“ u Irskoj ukazao na to da se broj novčanica koje ljudi drže povećava čak i dok se gotovina sve manje koristi za svakodnevne kupovine.
Prema pisanju Gardijana, razlog za to mogao bi da bude sve veća zabrinutost zbog vanrednih situacija u kojima digitalni sistemi mogu da zakažu.
Evropske zemlje poslednjih godina sve ozbiljnije računaju na mogućnost prekida funkcionisanja digitalne infrastrukture.
Ratovi i bezbednosne krize, veliki šumski požari, poplave i oluje, ali i sajber-napadi mogu da dovedu do problema sa snabdevanjem električnom energijom, komunikacijama ili platnim sistemima.
U takvim okolnostima kartice i aplikacije za mobilno bankarstvo mogu postati privremeno neupotrebljive, dok gotovina funkcioniše bez potrebe za internetom, električnom energijom ili pristupom bankarskom računu.
Dodatnu pažnju ovom riziku privukli su veliki sajber-incidenti. Gardijan podseća da je britanski trgovinski lanac „Marks & Spencer“ 2025. godine bio pogođen dugotrajnim sajber-napadom, zbog kojeg je kompanija nedeljama imala ozbiljne probleme sa poslovanjem i onlajn porudžbinama.
Neke evropske države već su građanima dale konkretne preporuke. Austrija, Finska, Nemačka, Švedska i Holandija među zemljama su koje su savetovale domaćinstvima da imaju određenu količinu gotovine za vanredne situacije. Preporuke se kreću oko 70 do 100 evra po domaćinstvu, odnosno iznosa koji bi trebalo da bude dovoljan za osnovne potrebe tokom približno 72 sata ukoliko elektronsko plaćanje ne bude dostupno.
Takvi saveti deo su šireg evropskog pristupa pripremi stanovništva za vanredne situacije. Građanima se preporučuje da imaju osnovne zalihe vode, hrane, lekova i drugih potrepština, kao i baterijsku ili tranzistorsku radio-stanicu i određenu količinu gotovine.
Podaci ECB-a pokazuju i koje apoene građani najviše koriste. Tokom 2025. godine najpopularnija je bila novčanica od 50 evra, a za njom je sledila novčanica od 100 evra. Prema podacima centralne banke, u opticaju je više od 31 milijarde novčanica, dok ih je neposredno pre pandemije 2019. godine bilo oko 24 milijarde.
To pokazuje da smanjena upotreba gotovine u prodavnicama ne znači nužno i smanjenje količine novca koji građani drže u fizičkom obliku.
Stručnjaci, međutim, upozoravaju da bi bilo pogrešno posmatrati gotovinu isključivo kao rezervnu opciju za vanredne situacije. Oliv Mekarti, profesorka Univerziteta u Korku koja se bavi finansijskom uključenošću, upozorila je da je važno da gotovina ostane deo svakodnevnog finansijskog sistema.
Ako se potpuno prestane sa njenim korišćenjem, upozorava ona, može se dogoditi da infrastruktura potrebna za korišćenje gotovine oslabi upravo onda kada građanima bude najpotrebnija.
Gotovina ima i druge prednosti. Omogućava veću privatnost prilikom plaćanja, dostupna je ljudima koji nisu u potpunosti uključeni u digitalni finansijski sistem, a može biti posebno značajna za starije i ranjive građane.
Mekarti je ukazala i na činjenicu da gotovina može imati važnu ulogu u zaštiti žrtava porodičnog nasilja koje mogu biti finansijski kontrolisane od strane partnera.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Ratari su jesenju setvu dočekali bez druge rate subvencija za biljnu proizvodnju, nakon četiri godine loših prinosa i rasta troškova. Agroekonomski analitičari upozoravaju da tehnički mandat vlade ne može biti opravdanje za neispunjavanje obaveza države
Da li je po zakonu da „Srbijagas“ zavrne gas domaćinstvima u kojima živi 130 ljudi jer njihov komšija nije platio dug?
Kako su Ivan Bošnjak i Stojan Vujko iz „Milenijum tima“ za deset godina dospeli u sam vrh najmoćnijih poslovnih ljudi u Srbiji?
Dugogodišnja saga o rušenju hotela „Jugoslavija“ i izgradnji luksuznih kula pod patronatom „Milenijum tima“ dovela do izdavanja naloga za hapšenje odgovornih. Sumnja se da su gradili bez građevinske dozvole
Pošta Srbije najavila je da će danas, 11. novembra, dežurati 66 objekata i da će biti dovoljno gotovine za isplatu penzija
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
