Najavljeno da će 15. avgusta početi pregovori Vlade, reprezentativnih sindikata i Unije poslodavaca Srbije o minimalnoj zaradi za 2025. godinu. Sindikat traži 61.858 dinara, Vlada nudi manje
Savez samostalnih sindikata Srbije je najavio da će predložiti da minimalna zarada 2025. godine bude 60 odsto vrednosti prosečne potrošačke korpe, odnosno 61.858 dinara ili 355,5 dinara po satu, što je povećanje 31,2 odsto u odnosu na ovu godinu, prenosi Nova ekonomija.
Generalni sekretar SSSS Zoran Mihajlović rekao je da će 15. avgusta početi pregovori Vlade, reprezentativnih sindikata i Unije poslodavaca Srbije o minimalnoj zaradi za 2025. godinu i da očekuju podršku drugih sindikata.
On je kazao da će SSSS tražiti da prema projekciji minimalna cena rada po satu u naredne tri godine (2025-2027) raste po istoj stopi kao što je rasla u 2024. godine (17,83 odsto) i u 2025. godini treba da iznosi 319,3 dinara.
„Ono što najavljuju iz Vlade neće nas zadovoljiti, jer to povećanje koje oni predlažu je da će 2027. godine minimalna zarada biti 650 evra“, rekao je on.
„Mi smo napravili projekciju i izračunali smo da bi se došlo do minimalne zarade 650 evra 2027, prosečno povećanje minimalne zarade svake godine bi trebalo da bude oko 17,83 odsto, što bi značilo da bi u ovoj godini po tim najavama minimalna zarada najmanje trebala da bude 55.300 dinara“, kazao je Mihajlović.
Kazao je da je cilj da minimalna zarada raste više da bi se zaštitili radnici, da mladi i kvalifikovani ne bi odlazili iz zemlje, i da sindikati nisu protiv stranih investicija i stranih radnika koji dolaze u Srbiju.
Potpredsednik SSSS i predsednik Savez samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić smatra da minimalna cena rada za 2025. godinu neće biti rezultat kompromisa, već usključivo odluke Vlade Srbije.
„Imamo šansu da se na realnim osnovama borimo za minimalnu cenu rada koja bi trebalo da popravi životni standard naših članova i građana“, kazao je Milić.
Podsetio je da je Evropska komisija donela direktivu koja važi za sve članice Evropske unije, da minimalna cena rada treba da bude 50 odsto prosečne potrošačke korpe, odnosno 60 odsto minimalne potrošačke korpe ili obrnuto, sa preporukom da to ne važi za zemlje koje imaju mali iznos zarade kao što je Srbija.
Izvor: Nova ekonomija
U periodu od samo tri godine, Alta banka prošla je transformaciju kakva se retko viđa na domaćem bankarskom tržištu: od male banke do brzo rastuće finansijske grupe sa regionalnim ambicijama. Čijim je kapitalom to omogućeno
Hiljade ljudi ostaje bez posla, a novi poslodavci nude još gore uslove. Kako je danas biti radnik u Srbiji
Banke u Srbiji i zvanično su u SEPA sistemu plaćanja. Šta to zanči u praksi za građane i koji su naredni koraci
Dolazak novih maloprodajnih lanaca mogao bi da pojača konkurenciju u Srbiji, pošto Fix Price planira prve prodavnice već ove godine, dok se Eurospin očekuje kasnije
Kompanija Milenijum tim, poznata po bliskim vezama sa vlašću, i prošle godine je uvećala svoj profit, pa je 2025. godinu završila sa skoro 22 miliona evra neto dobiti, piše Nova ekonomija
Šta spaja Vučića i Legiju? A šta SNS sa Zemunskim klanom i Crvenim beretkama? Kakva je tu uloga Branka Ružića
Frustrirane budale na internetu nisu mogle da zaobiđu ni Viktora Mitića, dečaka od jedanaest godina koji hekla. To je vrli novi svet
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Intervju: Savo Manojlović, predsednik pokreta Kreni-Promeni
Za nas je najbolja strategija podrška studentskoj listi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
