Najavljeno da će 15. avgusta početi pregovori Vlade, reprezentativnih sindikata i Unije poslodavaca Srbije o minimalnoj zaradi za 2025. godinu. Sindikat traži 61.858 dinara, Vlada nudi manje
Savez samostalnih sindikata Srbije je najavio da će predložiti da minimalna zarada 2025. godine bude 60 odsto vrednosti prosečne potrošačke korpe, odnosno 61.858 dinara ili 355,5 dinara po satu, što je povećanje 31,2 odsto u odnosu na ovu godinu, prenosi Nova ekonomija.
Generalni sekretar SSSS Zoran Mihajlović rekao je da će 15. avgusta početi pregovori Vlade, reprezentativnih sindikata i Unije poslodavaca Srbije o minimalnoj zaradi za 2025. godinu i da očekuju podršku drugih sindikata.
On je kazao da će SSSS tražiti da prema projekciji minimalna cena rada po satu u naredne tri godine (2025-2027) raste po istoj stopi kao što je rasla u 2024. godine (17,83 odsto) i u 2025. godini treba da iznosi 319,3 dinara.
„Ono što najavljuju iz Vlade neće nas zadovoljiti, jer to povećanje koje oni predlažu je da će 2027. godine minimalna zarada biti 650 evra“, rekao je on.
„Mi smo napravili projekciju i izračunali smo da bi se došlo do minimalne zarade 650 evra 2027, prosečno povećanje minimalne zarade svake godine bi trebalo da bude oko 17,83 odsto, što bi značilo da bi u ovoj godini po tim najavama minimalna zarada najmanje trebala da bude 55.300 dinara“, kazao je Mihajlović.
Kazao je da je cilj da minimalna zarada raste više da bi se zaštitili radnici, da mladi i kvalifikovani ne bi odlazili iz zemlje, i da sindikati nisu protiv stranih investicija i stranih radnika koji dolaze u Srbiju.
Potpredsednik SSSS i predsednik Savez samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić smatra da minimalna cena rada za 2025. godinu neće biti rezultat kompromisa, već usključivo odluke Vlade Srbije.
„Imamo šansu da se na realnim osnovama borimo za minimalnu cenu rada koja bi trebalo da popravi životni standard naših članova i građana“, kazao je Milić.
Podsetio je da je Evropska komisija donela direktivu koja važi za sve članice Evropske unije, da minimalna cena rada treba da bude 50 odsto prosečne potrošačke korpe, odnosno 60 odsto minimalne potrošačke korpe ili obrnuto, sa preporukom da to ne važi za zemlje koje imaju mali iznos zarade kao što je Srbija.
Izvor: Nova ekonomija
Šta građani Srbije mogu da očekuju da će se dogoditi sa njihovim novčanicima nakon što se izbori završe, u zemlji u kojoj zaduživanje zavisi od zapadnih kamatnih stopa, energetika od Rusa a investicije od Kine
Od danas, 15. jula, poskupele su i vozne karte. Koliko na kojim relacijama i da li je prevoz vozom i dalje najjeftiniji?
Kurirske službe lepo zarađuju u Srbiji - ukupno 320 miliona evra za godinu dana. Šta je sa njihovim obavezama? Jer, mnogi potrošači se žale na nepravilnosti u radu, a ne znaju kome da se obrate
Aleksandar Vučić je rekao da trenutno njaviše razmišlja o ekonomskom napretku Srbije i da mu je najveća briga cena nafte. Režimski tabloidi su ovu izjavu preneli uz naslove o „nadljudskoj borbi“ predsednika
Stan koji je pre deset godina vredeo 70.000 evra, danas se u Beogradu prodaje za više od 200.000. To je uslovilo povećanje broja prevremenih otplata „starih kredita“ za stan
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Fudbal, kriminal, politika i skaj aplikacija
Zašto Nemanju Vidića nema ko da štiti Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
