Poražavajuće stanje u srpskom stočarstvu: Kako smo stigli do deficita i uvoza?

Srbija je nekada bila neto izvoznik mesa, izvozila ga je više od pšenice, šećera, ulja, a danas je meso na prvom mestu kao uvozna stavka.

Srbi se radi uštede danas upućuju ka hrvatskom Iloku, prelaze granicu kako bi uštedeli na mesu i gorivu.

Od najvećeg izvoznika Srbije je za poslednjih 12 godina stigla do do deficita i uvoza.

Skoro 20 odsto svinja manje je zabeleženo prošle, u odnosu na prethodnu godinu. Goveda ima oko 9 odsto, živine oko 4 i ovaca za 0,2 odsto manje, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Konačni podaci o broju stoke po vrstama i kategorijama, kao i podaci o bilansu stoke i stočnoj proizvodnji, biće objavljeni tek u aprilu.

Agroekonomista Milan Prostran rekao je ranija za „Vreme” da je najizraženiji pad broja goveda i svinja.

„Govorimo o poslednjih 11 godina. Devedesetih smo imali skoro 1.600.000 goveda i svinja je bilo preko 4,5 miliona”, navodi Prostran.

Jedino je broj košnica povećan, a sve ostalo je sa minusnim predznakom.

U odnosu na desetogodišnji prosek (2013-2022) svinja ima manje za oko 28 odsto, a goveda za oko 18 odsto.

Kada je i zašto sve krenulo nizbrdo?

Sagovornik „Vremena” podsetio je da je opadanje broja grla stoke svih vrsta rapidno počelo još od 1992. godine sa uvođenjem sankcija Komiteta za sankcije UN i taj ceo period je trajao do 21. novembra 1996. godine.

„To je počelo jer je tada nama bilo zabranjeno da izvozimo juneće meso, svinjsku konzervu što nismo mogli da realizujemo kroz domaću potrošnju, i onda je počelo da pada,” navodi Prostran.

Ukazuje da je jedan od najgrubljih razloga i privatizacija poljopriovrednih preduzeća, pre svega poljoprivrednih kombinata koji su raspolagali sa velikim farmama i sa značajnim brojem stoke.

A dodatni razlog, kaže, može biti i da je od 2001. godine promenjeno 16 ministara poljoprivrede i da je svaki želeo da ima svoju originalnu agrarnu politiku koja je zapravo mnogo nanela štete osetljivom sektoru poljooprivrede, to jest na stočarsku proizvodnju.

Uticale su i određene bolesti koje su u međuvremenu postojale, a poslednja je Afrička kuga svinje.

Konačno, navodi i da je smanjena potrošnja po glavi stanovnika u Srbiji sa 65 kilograma svih vrsta mesa, što je bilo 1990. godine, na danas svega oko 42 kilograma.

Pitanje budžeta

Prostran je rekao i da je ovo pitanje povećanja budžeta, te da je neohodno da sa sadašnjih blizu sedam odsto bude najmanje 10 odsto učešća poljoprivrede u ukupnom budžetu.

Konačno, kaže da su podaci objavljeni u januaru o stanju stočarstva, kada je u pitanju broj grla stoke, poražavajući, a da je domaća potrošnja jedino realno što može da stimuliše domaću stočarsku proizvodnju.

Neispunjena obećanja

Krajem jula poljoprivrednici u Srbiji su ponovo najavljivali blokade i proteste jer dogovori koje su postigli sa Vladom u maju nisu ispunjeni.

Iz Vlade i resornog ministarstva su još jednom obećali da su spremni da u što kraćem roku razgovaraju o svim njihovim zahtevima.

Poljoprivrednici traže 17.000 dinara za sertifikovano seme, upis parcela na osnovu izjave, uvoz mleka koji mora da se stopira pod hitno jer je uvezeno u proteklih pet meseci više nego za proteklu celu godinu.

Paori ukuzuju i na problem zabrane izvoza suncokretovog ulja, rafinisanog i nerafinisanog, koji je na snazi već oko dve nedelje, što im pravi problem oko žetve suncokreta, jer cena suncokreta pada. Zahtevali su i 100.000 dinara za junice.