Foto: Unsplash
Nekada najveći izvoznik mesa u poslednjih dvanaest godina, Srbija je stigla do deficita i uvoza. Srbi se danas snabdevaju hranom u hrvatskom Iloku ne bi li uštedeli na hrani
Srbija je nekada bila neto izvoznik mesa, izvozila ga je više od pšenice, šećera, ulja, a danas je meso na prvom mestu kao uvozna stavka.
Srbi se radi uštede danas upućuju ka hrvatskom Iloku, prelaze granicu kako bi uštedeli na mesu i gorivu.
Od najvećeg izvoznika Srbije je za poslednjih 12 godina stigla do do deficita i uvoza.
Skoro 20 odsto svinja manje je zabeleženo prošle, u odnosu na prethodnu godinu. Goveda ima oko 9 odsto, živine oko 4 i ovaca za 0,2 odsto manje, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.
Konačni podaci o broju stoke po vrstama i kategorijama, kao i podaci o bilansu stoke i stočnoj proizvodnji, biće objavljeni tek u aprilu.
Agroekonomista Milan Prostran rekao je ranija za „Vreme” da je najizraženiji pad broja goveda i svinja.
„Govorimo o poslednjih 11 godina. Devedesetih smo imali skoro 1.600.000 goveda i svinja je bilo preko 4,5 miliona”, navodi Prostran.
Jedino je broj košnica povećan, a sve ostalo je sa minusnim predznakom.
U odnosu na desetogodišnji prosek (2013-2022) svinja ima manje za oko 28 odsto, a goveda za oko 18 odsto.
Kada je i zašto sve krenulo nizbrdo?
Sagovornik „Vremena” podsetio je da je opadanje broja grla stoke svih vrsta rapidno počelo još od 1992. godine sa uvođenjem sankcija Komiteta za sankcije UN i taj ceo period je trajao do 21. novembra 1996. godine.
„To je počelo jer je tada nama bilo zabranjeno da izvozimo juneće meso, svinjsku konzervu što nismo mogli da realizujemo kroz domaću potrošnju, i onda je počelo da pada,” navodi Prostran.
Ukazuje da je jedan od najgrubljih razloga i privatizacija poljopriovrednih preduzeća, pre svega poljoprivrednih kombinata koji su raspolagali sa velikim farmama i sa značajnim brojem stoke.
A dodatni razlog, kaže, može biti i da je od 2001. godine promenjeno 16 ministara poljoprivrede i da je svaki želeo da ima svoju originalnu agrarnu politiku koja je zapravo mnogo nanela štete osetljivom sektoru poljooprivrede, to jest na stočarsku proizvodnju.
Uticale su i određene bolesti koje su u međuvremenu postojale, a poslednja je Afrička kuga svinje.
Konačno, navodi i da je smanjena potrošnja po glavi stanovnika u Srbiji sa 65 kilograma svih vrsta mesa, što je bilo 1990. godine, na danas svega oko 42 kilograma.
Pitanje budžeta
Prostran je rekao i da je ovo pitanje povećanja budžeta, te da je neohodno da sa sadašnjih blizu sedam odsto bude najmanje 10 odsto učešća poljoprivrede u ukupnom budžetu.
Konačno, kaže da su podaci objavljeni u januaru o stanju stočarstva, kada je u pitanju broj grla stoke, poražavajući, a da je domaća potrošnja jedino realno što može da stimuliše domaću stočarsku proizvodnju.
Neispunjena obećanja
Krajem jula poljoprivrednici u Srbiji su ponovo najavljivali blokade i proteste jer dogovori koje su postigli sa Vladom u maju nisu ispunjeni.
Iz Vlade i resornog ministarstva su još jednom obećali da su spremni da u što kraćem roku razgovaraju o svim njihovim zahtevima.
Poljoprivrednici traže 17.000 dinara za sertifikovano seme, upis parcela na osnovu izjave, uvoz mleka koji mora da se stopira pod hitno jer je uvezeno u proteklih pet meseci više nego za proteklu celu godinu.
Paori ukuzuju i na problem zabrane izvoza suncokretovog ulja, rafinisanog i nerafinisanog, koji je na snazi već oko dve nedelje, što im pravi problem oko žetve suncokreta, jer cena suncokreta pada. Zahtevali su i 100.000 dinara za junice.
Domaćinstva u Srbiji najviše troše na osnovne potrebe – hranu i režijske troškove. Iako prosečan prihod raste, obrazovanje ostaje najmanje finansirana stavka, dok troškovi grejanja i osnovnih namirnica značajno opterećuju budžete građana
Proizvodnja Plazme ponovo je pokrenuta, nekoliko meseci od požara koji je izazvao nestašicu čuvenog keksa. Očekuje se da će Plazma uskoro stići i u markete
Pre godinu dana počele su prijave za studentske kartice i nešto ranije za penzionere. I jedne i druge bi trebalo da obezbede građanima značajne popuste – ili je bar tako rečeno. Da li je to zaista tako
Iako se najavljuje kao rešenje za saobraćajne i ekološke probleme Beograda, projekat „Mali metro” izazvao je brojne kritike zbog rastućih troškova, nejasnog plana i nedovoljne transparentnosti u finansiranju
Start će koštati 320 dinara, a vožnja po kilometru 105 dinara, dok će čekanje po času otići na čak 1.800 dinara. A opet, taksisti kažu da im troškovi rastu brže od cene
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
