Grejna sezona počela je u utorak 15. oktobra, a završava se 15. aprila. Međutim, taj podatak važan je onima koji u kućama i stanovima imaju ugrađeno daljinsko grejanje.
Ostali imaju tu prednost da mogu da se greju kad žele, mada je s obzirom na cene grejanja, možda bolje reći – kada mogu. Jer, prema podacima Agencije za energetiku, u zavisnosti od načina zagrevanja, topao stan u ovoj zimskoj sezoni prosečno domaćinstvo koštaće i do 200.000 dinara, piše Nova ekonomija.
Toliko će morati da plate oni koji se budu grejali na struju grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje i to je najskuplji način grejanja ove sezone.
Domaćinstva koja koriste TA peći imaće troškove od 81.700 dinara, ali samo ukoliko se za punjenje peći isključivo koristi jeftinija noćna struja. Dopunjavanje peći korišćenjem skuplje električne energije samo tokom dva sata dnevno, uvećava troškove za 40 odsto, tako da oni iznose 113,6 hiljada dinara.
S druge strane, ove zime će se najjeftinije grejati domaćinstva koja koriste drva, čije su cene u odnosu na prethodnu grejnu sezonu pale za pet do sedam odsto, kako pokazuju podaci Agencije za eneregtiku Srbije. Dok je prošle godine grejanje na drva koštalo od 56.000 do 93.000 dinara, ove godine je primetno jeftinije.
Tako će u delovima Srbije u kojima se može nabaviti drvo po nižim cenama (na primer za 6.300 dinara po kubnom metru) domaćinstva koja imaju energetski efikasnije peći, morati da potroše oko 53.000 dinara za grejanje, dok će ona domaćinstva koja budu koristila skuplje ogrevno drvo imati račun za grejanje od oko 87.700 dinara.
Mogući porast cene peleta
Domaćinstva koja koriste pelet imaće troškove od 65.000 dinara, što je u poređenju sa prethodnom grejnom sezonom manje za čak 23 odsto. Da li će situacija ostati ista kakvu sada pokazuju računice Agencije, ostaje da se vidi, jer je Vlada Srbije obnovila uredbu o zabrani uvoza peleta što bi trebalo da znači da cena peleta neće dodatno padati, a moguće je i da poraste.
Troškovi grejanja korišćenjem prirodnog gasa ove sezone su isti kao i prethodne – 59.500 dinara, što je za samo 6.500 dinara skuplje od najpovoljnijeg grejanja korišćenjem drveta, ali zato mnogo komfornije.
Domaćinstva koja se budu grejala na ugalj, moraće da izdvoje od 75.000 do 77.700 dinara, u zavisnosti od vrste uglja koji se koristi.
Na kraju, oni koji se budu grejali na gas i lož ulje, za nabavku energenata moraće da izdvoje oko 137.000 dinara za lož ulje i 165.000 dinara za propan butan gas. U odnosu na prethodnu godinu cena lož ulja je smanjena za 21 odsto, dok je cen a propan butan gasa veća oko šest odsto.
Šta je sa toplanama u Šapcu i Bajnoj Bašti?
Toplane u Srbiji pokrenule su danas skoro sve grejne sisteme, osim u Šapcu i Bajinoj Bašti koje su, zbog visoke spoljne temperature odložile početak grejne sezone, rekao je direktor Udruženja toplana Dejan Stojanović, prenosi „Danas”.
„Danas, kada zvanično počinje grejna sezona, pokrenuta su sva proizvodna postrojenja, ali toplo vreme može obustaviti isporuku toplotne energije jer su podstanice podešene da isključe grejanje kada je spoljna temperatura 14-15 Celzijusovih stepeni“, rekao je Stojanović.
Dodao je da, iako su toplane tehnički spremne za grejanje, da probleme mogu izazvati i kućne instalacije.
On je naveo da su finansijske probleme imali toplana u Bečeju, zbog čega je bila otežana nabavka gasa, zatim toplane u Vrbasu, Senti i Jagodini.
Toplani u Vrbasu privatni partner obustavio je isporuku toplotne energije, jer od nje ne može da naplati uslugu i odblokira svoj račun koji je zbog duga blokirao Srbijagas.
Finansijski problemi zbog kojih je blokiran račun toj i toplanama u Senti i Jagodini, prema rečima Stojanovića, „biće rešeni“.
Cene daljinskog grejanja više i za 30 odsto
U Srbiji, prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, toplane kao primarne energente za proizvodnju toplotne energije koriste prirodni gas, mazut i ugalj dok je biomasa zastupljena sa oko 2,5 odsto u proizvodnji toplotne energije iz sopstvenih proizvodnih sistema.
Ove grejne sezone cene daljinskog grejanja će u nekim mestima biti više i za 30 odsto.
Grejanje preko Beogradskih elektrana biće skuplje za oko devet odsto, pa će za naplatu po utrošku cena za stambeni prostor umesto 7,33 dinara po kilovatsatu biti 7,75 dinara, bez poreza na dodatu vrednost.
I u drugim mestima je situacija promenjena, pa je tako grejanje u Majdanpeku poskupelo sa 105 dinara na 125 dinara, sa PDV.
Toplana u Čačku povećala je fiksni deo u ceni, koji obuhvata troškove poslovanja, dok je varijabilni deo, koji zavisi od potrošnje i učestvuje sa 70 odsto u ceni ukupnoj ceni, smanjen, pa ko bude imao istu potrošnju kao i prošle godine, račun će mu i pored poskupljenja, biti manji za tri do četiri odsto, rekli su u toj toplani.
Subotička toplana povećala je varijabilni deo cene za 9,7 odsto, a fiksni za oko 19 odsto.
U Nišu uvećan je samo fiksni deo cene za 27,06 odsto, dok je cena varijabilnog dela smanjena za 8,89 odsto. U Kruševcu grejanje je skuplje za 20 odsto, u Kragujevcu 15,6 odsto.
Toplana u Boru cenu grejanja povećala je 1. aprila za 30 odsto, jer kažu nije korigovana od 2019. Gotovo isto toliko je od 1. jula skuplje i u Majdanpeku, koji cenu grejanja nije menjao poslednje dve godine.
U Kruševcu grejanje je skuplje za 20 odsto, u Kragujevcu 15,6 odsto.
Grejanje je jedino pojeftinilo u Sremskoj Mitrovici za deset odsto.
Izvor: Nova ekonomija, Danas
