Papreno skupe namirnice: Da li veliki trgovinski lanci u Srbiji dogovaraju cene?

U proteklih nekoliko godina, na društvenim mrežama su postale redovne objave u kojima ljudi slikaju cene proizvoda u srpskim prodavnicama, pa ih upoređuju sa, na primer, Nemačkom. Uglavnom uz komentar poput: „Dokle više?“, kada se ispostavi da je isti proizvod višestruko jeftiniji u vodećoj zemlji Evropske unije.

Osnovne životne namirnice u Srbiji odavno su dostigle sumanute cene u odnosu na kvalitet koji se nudi – vrag je odneo šalu, pa je ponovo reagovala Vlada, ovog puta akcijom „Najbolja cena“, u kojoj su spuštene cene za oko 80 životnih namirnica.

No, ako osetite da su namirnice u jednom marketu skuplje, pa odlučite da ipak kupujete na nekom drugom mestu, možda ćete se prevariti i potrošiti samo dragoceno vreme. Jer, kako se čini, i veliki trgovinski lanci su u celoj situaciji našli korist.

Optuženi: Deleze, Merkator, Univereksport i DIS

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak protiv Delezea, Merkatora, Univereksporta i DIS-a, zbog sumnje da su ovi trgovinski lanci izvršili povredu konkurencije na tržištu zaključivanjem restriktivnog sporazuma.

Nakon višemesečnog praćenja kretanja cena za 35 odabranih proizvoda, među kojima su mleko, jogurt, ulje, brašno, šećer, jaja, kafa i banane, Komisija je utvrdila da su u maloprodajnim lancima cene za posmatrane proizvode identične.

U prostorijama ovih lanaca je obavljen nenajavljen uviđaj, koji je istovremeno sproveden i u preduzeću Cenoteka.

Čine više od polovine tržišta

Komisija sprovodi Sektorsku analizu stanja i uslova konkurencije na tržištima određenih prehrambenih proizvoda na teritoriji Srbije u periodu od 2018. do 2022. godine. Kako su pojedini nalazi uslovili potrebu za daljom i detaljnijom analizom, Komisija je ispitivala uslove konkurencije na tržištu maloprodaje za veći broj prehrambenih proizvoda.

Detaljnija analiza je izvršena praćenjem odabranih proizvoda kod maloprodavaca protiv kojih je pokrenut postupak, a koji, prema javno dostupnim podacima iz finansijskih izveštaja koje objavljuje Agencija za privredne registre, ukupno čine preko 50 odsto tržišta maloprodaje na teritoriji Srbije, piše Nova ekonomija.

Tako je Komisija, tokom više meseci praćenja kretanje cena za 35 izabranih proizvoda, konstatovala da su u maloprodajnim lancima za posmatrane proizvode cene – identične. Nakon toga Komisija je za 45 proizvoda tokom avgusta 2024. godine upoređivala cene kod stranaka u postupku, uz dodatak još jednog maloprodavca.

Na osnovu svih sprovedenih analiza, Komisija je zaključila da je tržište maloprodaje u Srbiji ostvarilo vrednosni rast u periodu od aprila 2023. do marta 2024. godine uz istovremeni količinski blagi pad i da je porast cena u maloprodaji bio skoro duplo veći od inflatornih pritisaka.

Odsustvo međusobnog konkurentskog pritiska

U periodu višemesečnog praćenja (april – septembar 2024. godine) redovne cene osam proizvoda (mleko, jogurt, ulje, brašno, šećer, jaja, kafa i banane) kod svih posmatranih maloprodavaca su bile iste ili slične, uz različite uslove nabavke.

Takođe, utvrđeno je da se vrednost potrošačke korpe koja sadrži 45 odabranih proizvoda neznatno razlikuje između stranaka u postupku, dok je znatno niža u maloprodajnom objektu koji ima najnepovoljnije komercijalne uslove nabavke.

Komisija je na osnovu svega utvrđenog osnovano pretpostavila da su pokazatelji konstatovani na tržištu maloprodaje rezultat odsustva međusobnog konkurentskog pritiska posmatranih maloprodavaca, odnosno da su ta društva zaključila restriktivni sporazum iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije.

To je utvrđeno naročito na osnovu toga što je kod posmatranih proizvoda jedini oblik cenovna konkurencija, koja u uslovima istih redovnih, pa i istih akcijskih cena izostaje u potpunosti.

Komisija je u saopštenju navela da u svom radu, naročito za dokazivanje tajnih, zabranjenih sporazuma, ima na raspolaganju različite mehanizme, a za koje je neophodan i određeni stepen poverljivosti.

Iz tog razloga nije u mogućnosti da javno saopštava svoje eventualne namere za postupanje u konkretnim slučajevima, kako ne bi došlo do kompromitovanja postupka.

Srbija kao Holandija – ali samo po cenama

Iako stopa inflacije u Srbiji više nije dvocifrena, ona i dalje prednjači u rastu cena u regionu – prema podacima Eurostata inflacija u Srbiji u avgustu bila je 4,4 odsto, više od bilo koje druge zemlje Zapadnog Balkana.

Njihovi podaci govore i da su cene hrane i bezalkoholnih pića u Srbiji u 2023. godini bile na 96 odsto proseka Evropske unije (EU), što, kako navode, „pokazuje približavanje EU“.

„Proces konvergencije, odnosno približavanja EU, izgleda da najbolje funkcioniše baš u ovoj oblasti. U 2020. godini, pred početak talasa inflacije koji je zahvatio i Srbiju i Evropu, cene hrane u Srbiji bile su 20 odsto ispod cena proseka EU“, piše Danas.

Kako je istaknuto u izveštaju Eurostata, zemlje centralne i istočne Evrope imale su jeftiniju hranu nego Srbija, poput Poljaka koji su hranu i piće plaćali 22,5 odsto manje od proseka EU, Bugari 11,7 odsto manje od proseka, a najjeftiniju hranu prošle godine u EU imali su Rumuni, sa cenama na nivou od 73,5 odsto proseka EU.

U Crnoj Gori cena hrane bila je 87 odsto proseka EU, u Severnoj Makedoniji bile su oko 68 odsto proseka, a najjeftinija hrana bila je u Turskoj 36 odsto ispod proseka EU, dok je hrana u Holandiji bila nešto skuplja nego u Srbiji.

Međutim, iako cena proizvoda u Srbiji prati trendove cena EU, prosečna zarada u Srbiji je duplo manja.

Prema podacima Eurostata, prosečna neto plata u EU u 2020. godini iznosila je oko 1.140 evra, a u Srbiji je bila 510 evra ili skoro 45 odsto EU proseka, dok je 2023. godine prosečna plata u EU porasla na oko 1.367 evra, a u Srbiji na 733 evra, odnosno „skočila“ je na 53,6 odsto prosečne plate u EU.

Izvori: Nova ekonomija/Danas