Akcijom su obuhvaćeni: mleko, jogurt, beli sir, jabuke, krompir, testenine, pileće meso, salama, bezalkoholni napici, kafa, hrana za bebe, pelene, šamponi i kupke za odrasle, toalet papir, deterdžent za pranje veša i drugi proizvodi. Stručnjaci nisu optimistični u vezi sa rezultatima ove ekonomske akcije Vlade Srbije
Od danas su u supermarketima širom Srbije cene oko 80 životnih namirnica niže od akcijskih.
Akcija pod nazivom „Najbolja cena“ trajaće do kraja oktobra, a proizvodi će biti označeni posebnom nalepnicom.
Akcijom su obuhvaćeni: mleko, jogurt, beli sir, jabuke, krompir, testenine, pileće meso, salama, bezalkoholni napici, kafa, hrana za bebe, pelene, šamponi i kupke za odrasle, toalet papir, deterdžent za pranje veša i drugi proizvodi.
Premijer Miloš Vučević je na predstavljanju akcije rekao da će domaćinstva mesečno kupovinom proizvoda koji će biti obuhvaćeni akcijom moći da uštede od 8.000 do 22.000 dinara.
Proizvodi će u prodavnicama imati oznaku „Najbolja cena“, a reč je o prehrambenim proizvodima, kao i proizvodima za ličnu higijenu i kućnu hemiju.
Pojeftinjenja će se kretati od sedam odsto za koliko će biti snižena cena kiselog mleka do 58 odsto za koliko će pojeftiniti deterdžent za pranje veša.
Primera radi, stišnjena šunka će pojeftiniti sa 1.199,99 dinara na 799,99 dinara, šunka u crevu sa 829,99 na 599,99 dinara, krompir sa 84,99 na 59,99 dinara, sir sa 899,99 na 689,99 dinara.
Cena kilograma piletine biće umanjena za 15,22 odsto, svinjskog mesa za 11,57 odsto, jaja za 13,41 odsto, krompira za 27,65 odsto.
Stručnjaci nisu optimistični u vezi sa rezultatima ove ekonomske akcije Vlade Srbije.
Savić: Vlada priznala da jedan broj ljudi ne živi tako dobro
Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ljubodrag Savić kazao je za N1 da je Vlada, s obzirom da naširoko i nadugačko govori o ovoj akciji, ipak svesna realnosti i da je priznala činjenicu da jedan broj ljudi ne živi tako dobro.
Komentarišući potez vlade da ograniči cene određenih proizvoda, profesor Savić za N1 kaže da s vremena na vreme pojedine vlade zemalja sveta preduzimaju ovakve mere, te da ona nema mnogo ekonomskog smisla i ekonomskog efekta i da nije tako ni zamišljena.
„Ona traje kratko. Odnosiće se na manji broj proizvoda – 81 proizvod. Mi imamo iskustvo od prethodne godine, znamo kako je to bilo, vrlo dobro znamo. Sad, ja bih rekao da je Vlada ipak, s obzirom na činjenicu da naširoko i nadugačko govori o ovoj akciji, ipak svesna realnost i priznala je činjenicu da jedan broj ljudi ne živi tako dobro. I ovo je jedan od mogućih načina da se tim ljudima pomogne, pri čemu, ipak je ovo samo 81 proizvod, ovo je nešto što traje dva meseca. Znači, to je ipak jedna mera vrlo ograničnog karaktera i mali broj ljudi će imati od te mere neke koristi“, objašnjava on.
Prema njegovim rečima, teško je očekivati da je moguće da se nekim administrativnim merama urede odnosi među akterima tržišne privrede, ali, kako ističe, država ne može da sedi iz krštenih ruku.
„Meni se čini da je ovo više politička akcija, u smislu da ipak pošalje poruku narodu – razumemo probleme u kojima se nalazite, ovo je nešto što mi možemo. Realno Vlada i ne može mnogo šta više da uradi“, kaže Savić.
Dakle, ovo je ipak jedna politička akcija, da pošeljete poruku, da razmišljate o običnom svetu, o svetu koji je u velikim problemima. Pa čujemo mi od našeg predsednika, vrlo često, dosta je on realan čovek. Naravno, govori on o stvarima koje nisu baš uvek takve, ali to je politika. Ali čujemo mi da je država svesna, zapravo, da postoji jedna kategorija ljudi koja vrlo teško živi, koja je prima socijalnu pomoć. Imate poljoprivredne penzije, ne znam tačno koliko su u ovom trenutku, mislim, pretprošle godine su bile 10.000 dinara. Dobro, malo je drugačije živeti u selu, ali kada uzmete u obzir činjenica da je to narod koji ima preko 60 godina, da se bavi nekim stočarstvom ili nekom podoprivnom koja nema prosperitet, ne može ništa razaraditi od toga, a rade ljudi po navici, za njega je tih 10.000 nešto, ali u suštini za nas koji živimo u gradu nama je to smešno. Ali to su sve mere koje preduzimaju zemlje sveta. Tako da treba i ovu meru tako razumeti“, kaže on.
Ognjanov: Jasno označiti snižene cene
Profesorka Ekonomskog fakulteta Galjina Ognjanov izjavila je povodom akcije sniženja cena u maloprodaji koju je najavila Vlada Srbije, kako se pribojava toga da li će potršačima sve biti baš kristalno i vidljivo i jasno i da li će moći da primete te najavljene razlike u cenama.
Ona je dodala da nije sigurna da je to nešto značajno više u odnosu na ono što su i do sada imali mogućnosti da dobijaju na maloprodajnim mestima.
„Maloprodajni trgovinski lanci su i do sada za potrošače imali akcijske ponude i sniženja i da je država već jednom imala ovakvu akciju pod sloganom „Bolja cena“, podsetila je ona.
„Ovo nije prvi put i pre toga je bila akcija ‘Bolja cena’ i tokom trajanja te akcije jesam primećivala u maloprodajnim objektima proizvode sa tom oznakom, ali ne suštinski mnogo jeftinije u odnosu na ono što bi inače bilo na maloprodajnoj akciji“, primetila je Ognajnov.
Ona konstatuje da je za građane, u svakom slučaju, bolje da imaju veće mogućnosti, posebno u trenutku kada mnogima od njih i dalje niska kupovna moć.
Izvor: RTS / N1
NIS je zatražio novu specijalnu licencu od američkog OFAC-a kako bi izbegao potpunu blokadu poslovanja. Ministarstvo energetike poručuje da bi primena sankcija bila udar na ceo region, a rešenje ovog pitanja očekuje se i kroz direktne razgovore na najvišem nivou – u Moskvi i Vašingtonu.
Iako su ponudili nižu cenu i bogato iskustvo, firme Saturnia i „Stop minama“ ostale su bez sigurnog ugovora. Žalba Milenijum tima otkrila je proceduralne propuste – Republička komisija je utvrdila da nisu ispunjeni svi formalni uslovi konkursa i vratila postupak na ponovno odlučivanje
Spekulacije o kupovini novog aviona Falcon 6X zavrtele su se prvo na Iksu. Čiji je avion vredan oko 50 miliona evra koji je pre nedelju dana sleteo na beogradski aerodrom. Zašto se Vlada o tome ne izjašnjava
U državi sa više kladionica nego apoteka, prošla godina pokazala je da je igra na sreću — ozbiljan biznis. Pet najvećih firmi inkasiralo je preko 120 miliona evra profita. Dok broj kladionica raste, a uplate ne jenjavaju, ostaje pitanje: čija je to zapravo dobit
Komentarišući odnos vlasti prema obrazovanju, profesor Miodrag Zec podsetio je na Dositeja Obradovića, prvog ministra prosvete, i njegovu ulogu u uvođenju prosvetiteljstva u Srbiju. Danas, kaže Zec, ostao je samo krompir – simbolički i bukvalno – dok se znanje i obrazovanje potiskuju
Ministri često nazivaju Vučića razrednim starešinom. U njegovoj učionici nema radosti ili kritičnog promišljanja. Ima da svi pognu glave nad klupama, bubaju i slušaju. O čemu se ovde radi, čitalac gleda na televiziji svaki dan
RTS je blokiran, univerziteti ne rade, a sa vrha vlasti kuljaju pretnje, uvrede i prozivke tužilaštva i policije da hapse blokadere, te izgrednike i teroriste. Srpska država se pretvorila u farsu
Ko osuđuje režimsko targetiranje ljudi iz medija, nevladinog sektora, opozicije i univerziteta, ne sme pristati ni na ova uperena protiv urednika i novinara RTS-a
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
