Specijalizovane i Svetske Ekspo izložbe razlikuju se po obimu, trajanju i ceni, ali gotovo uvek koštaju milijarde. Kako je, i zašto, srpski EXPO 2027 sa 18 miljardi spao na, zvanično, 1,3 milijarde evra?
Šta povezuje Lisabon, Saragosu, Iosu, Astanu i Beograd? Reč je o gradovima u kojima su održane ili će u njima, poput Beograda, tek biti održane specijalizovane Ekspo izložbe.
Ove izložbe razlikuju se od velikih, Svetskih Ekspo manifestacija. Kako se navodi na sajtu Međunarodnog biroa za izložbe (BIE), pod čijim se okriljem organizuju sva Ekspo dešavanja, Specijalizovane izložbe, poznate i kao „međunarodno priznate izložbe“, osmišljene su tako da se bave jednim konkretnim globalnim izazovom.
Sa druge strane, Svetske Ekspo izložbe, koje se nazivaju i „međunarodno registrovane izložbe“, predstavljaju velika globalna okupljanja država, posvećena pronalaženju rešenja za najvažnije izazove savremenog sveta, kroz široke i univerzalne teme.
Ove dve vrste Ekspo izložbi razlikuju se po obimu, dužini trajanja, širini teme, broju posetilaca, ali i po troškovima.
Iako manjeg obima u odnosu na Svetske Ekspo manifestacije, specijalizovane izložbe takođe zahtevaju velika ulaganja. Gradovi domaćini za njihovu organizaciju troše milijarde dolara.
Poslednja specijalizovana Ekspo izložba održana je 2017. godine u Astani, glavnom gradu Kazahstana. Ta država je, prema dostupnim podacima, u organizaciju projekta uložila oko 2,1 milijardu američkih dolara.
Sličan iznos potrošen je i za organizaciju Ekspa u južnokorejskom primorskom gradu Iosu, održanog pet godina ranije.
Procene troškova Ekspa u Beogradu menjale su se tokom vremena.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je u januaru 2024. godine plan „Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027“ i rekao da će Srbija u naredne tri i po do četiri godine za sve projekte vezane za Ekspo 2027 uložiti 17,8 milijardi evra.
Tada je posebno izložio koncept planiranja i izgradnje složene infrastrukture u okviru realizacije Međunarodne specijalizovane izložbe Ekspo 2027 u Beogradu, koji će, kako je pojasnio, dobrim delom predstavljati investiciono jezgro u predstojećem periodu.
„Planiramo da uložimo 17,8 milijardi evra, što je na nivou jednogodišnjeg budžeta Republike Srbije”, rekao je tada Vučić.
Naziv projekta u međuvremenu je promenjen u „Skok u budućnost – Srbija 2027” i kako je u martu 2025. objasnio ministar finansija Siniša Mali, širi je od samog Ekspo projekta, demantujući tako navode da će u njega biti uloženo oko 18 milijardi evra.
Mali je, kako je saopšteno iz Ministarstva finansija, rekao da će u okviru programa „Skok u budućnost“, širom Srbije do 2027. godine biti uloženo oko 18 milijardi evra u više od 300 projekata, a između ostalog biće građene i obnavljane škole, zdravstvene ustanove, auto-putevi, saobraćajnice, brze pruge, BIO4 kampus…
Sam Ekspo, pojasnio je Mali, obuhvata investiciju od oko 1,2 milijarde evra i to za izgradnju, kako je rekao, novog grada u Surčinu koji će sadržati stambeni kompleks, Akvatik centar i Nacionalni stadion.
Generalni sekretar Međunarodnog biroa za izložbe Dimitri Kerkezes kazao je zatim da troškovi za Ekspo izložbu u Srbiji iznose do 1,3 milijarde evra sa sve neophodnom infrastrukturom, i da on ne zna ništa o 18 milijardi koje je Vlada Srbije predočila za ovaj projekat. Naglasio je da to nije projekat za nekog pojedinca ili grupu, već za celu naciju.
Kerkezes je rekao da njemu „nikada nije bilo predočeno, niti je video da je Vlada Srbije predstavila budžet od 18 milijardi evra za ovaj događaj”.
„Imali smo uvid u ono što je predstavljeno Izvršnom komitetu i našoj Generalnoj skupštini, a to je u rasponu od milijarde do 1,3 milijarde evra – i to nam ima smisla”, kazao je Kerkezes i dodao da investicija od 18 milijardi kao deo Ekspoa, neće biti prihvaćena, „jer to nema nikakve veze sa samim događajem. Ali, nadam se da je to deo šireg podsticaja za razvoj zemlje“.
Tako su se, sve dok nije stigla opomena iz Ekspo centrale o ciframa i podvlačenju svega pod nju, za Ekspo vezivali svakakvi projekti, a deo javnosti upozorio je da se to radilo kako bi se izbeli tenderi i građevinske dozvole.
Poslednjih pet Svetskih Ekspo izložbi organizovo je u Aiči, Šangaju, Milanu, Dubaiju i Osaki, dok će naredna biti organizovana 2030. godine u Rijadu, u Saudijskoj Arabiji.
Osim po temama i broju posetilaca, ove izložbe se od specijalizovanih razlikuju i po dužini trajanja.
Ovogodišnja Svetska Ekspo izložba u Osaki okupila je više od 29 miliona posetilaca. Trajala je 187 dana, organizovana na 155 hektara, a troškovi organizacije iznosili su oko 1,6 milijardi dolara.
Ekspo u Beogradu će, prema najavama, trajati 93 dana, zauzimaće oko 25 hektara, a očekuje se oko četiri miliona posetilaca, uz sličan procenjeni trošak kao u Osaki.
Ekspo u Dubaiju, koji je zbog pandemije pomeren sa 2020. na period od oktobra 2021. do marta 2022. godine, posetilo je 24,1 milion ljudi. Izložba je obuhvatala 438 hektara, imala oko 200 izlagača, a ceo projekat koštao je oko sedam milijardi dolara.
Svetska Ekspo izložba u Milanu 2015. godine privukla je 21,5 miliona posetilaca, bila je organizovana na 110 hektara i koštala je oko 2,2 milijarde evra.
Najposećenija i jedna od najskupljih bila je Ekspo izložba u Šangaju 2010. godine, koju je posetilo više od 73 miliona ljudi. Prostirala se na 523 hektara, a troškovi organizacije premašili su četiri milijarde dolara, dok su ulaganja u šire preuređenje grada, prema medijskim navodima, bila i desetostruko veća.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Nemački Folksvagen razmatra drastične mere restrukturiranja koje bi mogle da obuhvate ukidanje do 100.000 radnih mesta, kao deo velikog plana smanjenja troškova i prilagođavanja tržištu
Inspira grupa i Nordic Bridge Capital potpisali su ovog četvrtka (24. juna) u Subotici sporazum o saradnji na zajedničkom razvoju nove digitalne platforme za štednju i ulaganje pod nazivom VIA, koja će građanima Srbije omogućiti jednostavniji pristup dugoročnom ulaganju u akcije i investicione fondove
Za mlade u Srbiji napredovanje sve manje zavisi od godina staža, a sve više od znanja i veština. Istraživanje pokazuje da 81 odsto pripadnika Generacija Z želi karijerni razvoj, uz jasne kriterijume i transparentne plate. Generacija Z je demografska grupa koja obuhvata osobe rođene između 1996. i 2012. godine
Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) otkriva da su na poslovima za EXPO angažovane firme saradnika i porodica bivšeg vođe surčinskog i člana zemunskog klana, osuđeni član grupe Pink Panter, kao i osoba osuđena za pomaganje u prikrivanju Arkanovog ubice. Od projekta prihoduju i sestra Aleksandra Vidojevića – Ace Rošavog, bliskog sinu predsednika Srbije i navijaču Partizana, kao i bivši vođa grupe Alkatraz osuđen za ubistvo Brisa Tatona
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
